Manastirica i Starčevo (Petrovac na Mlavi)

Манастирица

Положај села. – Село се налази на стеновитом окомку, који завршује диванску зараван. Куће су сеоске с десне стране Бобрешке Реке, која у многим кривинама тече поред села. Само су три куће на левој страни реке. Куће су све на стеновитој подлози.

Бобрешка Река је врло бујна и чини велике штете, зато су куће измештене на брдо, где им не може никаква квара нанети.

У селу има 7-8 извора, са којих сељаци пију воду. Поред извора има и бунара. Село би пре могло постојати без бунара него без извора.

Земље и шуме. – Земља за рад је ван села, а тако и шуме. Шума је до 1872 године било много више, управо то беше наставак Мајданске Шуме, али те године шума би сатрвена, јер сељаци хтедоше да подижу винограде. Ну, ово
беше само обмана власти, од којих су тражили допуст да посеку шуму. Шума је од цера и границе.

Тип села. – Манастирица је збијено село, али без икаква реда и правилности. Нема ниједног главнијег пута, већ су све улице тесне. Једино је знатније и пространије место око кафане, где се налази неколико дућана и две школе. Поред села тече Бобрешка Река, која извире више села и има два крака: Бобрешки и Кокошињи Поток. Они се састају више села, па пошто прођу кроз село, приме испод саме школе Чапљин Поток, а одатле за пола часа испод села Бобрешка се Река улије у Витовницу.

Салаши. – Салаша има до 182. Има људи, који имају и по два салаша. Најудаљенији су салаши за 2 сата хода од села, а најближи 15 мин.

Приче о имену села. – Прича се да је село добило име по развалинама неке цркве, која се баш уз само село на једном заравњу находи, а чији су зидови и данас још добро очувани. Ништа се даље о овој рушевини не зна.

О постанку села. – О постанку села прича се како је неки Новак из села Рановца нашао у једном грму неке пчеле и одсекао грм, да их повади, али га спахија ухвати на делу и примора да остане ту, да чува пчеле. Он остане, сагради кућу и почне да ради земљу. Кад се већ био прилично окућио, почну к њему придолазити поједине породице из црноречког и крајинског округа и из Аустрије и тако постане село на данашњем месту. Доцније пређоше овами и сељаци из околних села око Манастирице, од којих сада постоје селишта: Белобрешка, Дивљачка и селиште у Кључу, и село постане доста велико. После су се доселиле и остале породице, а последњи дођоше Ристовићи из Бијелог Поља у новопазарском
санџаку, и то као лончари и настанише се на месту, где је данашња женска школа. Сад више не раде тај занат.

Како је при досељавању било и влашког елемента, то су у току времена Срби подлегли утицају влашког елемента, највише женидбом са влахињама, и тако су се повлашили и сад говоре влашки. Најлепши пример су за ово млађи из Ристовића породице, који не знају српскога језика, али кад се наљуте они ће рећи: „Ама, знаш ли ти, да сам ја Арнаутин са Косова?“.

Селишта и развалине. – У околини Манастирице има пуно остатака ранијег живота и културе. Ту долазе на првом месту селишта, којих има три, и то су:

Белобрешка. Ово селиште се налази 30 минута источно од данашњег села. Прича се да је овде некада било село, које је плавила Бобрешка Река плавила, па су се с тога становници раселили, и то једни у Манастирицу, а други су отишли преко Дунава и према Великом Градишту, основали село, а дали му исто име Белобрешка. О тој селидби ево шта се прича: „У селу Белобрешки ожени се неки момак и узме врло лепу младу. Девер замилује младу, па како је по старинском обичају прве ноћи девер спавао са младом, овај је осрамоти. За овај грех Бог пусти изненада на Црном Врху кишу од које надође Бобрешка Река, те подави и сватове и девера и млади и све што дохвати. Они што сташе у животу, нађу доцније лешеве, где их је вода избацила и све их сахране у једну раку“. И данас показују сељаци једну хумку, где су ови сватови сахрањени. После ове срамоте Белобрежани се раселе, као што рекосмо.

Друго селиште налази се испод села у Кључу. Ово је био по свој прилици прњавор манастира, који је сада у рушевинама. Ово доказује и пут, који је са овога места водио у манастир. То се село преселило у Манастирицу, по свој прилици, да
би им остало што више земље за обраду.

Треће је селиште Дивљачка. Сељаци причају да је давно нека, било на овом месту село горњег имена. Ово се селиште налази на ушћу Бобрешке у Витовницу испод саме планине. О њему причају да је то било латинско село, а за развалине од цркве причају да је била латинска црква. Да се ово збиља могло бити како римско насеље тврде: рбине од посуђа, друкчијег састава од данашњег, разне ствари од бакра и туча; новци који су с једне стране идубени; гробље, које је окренуто истоку.

Рушевине цркве, коју сељаци зову Латинска Црква, биће, по свој прилици, из доцнијег времена, јер и по спољном облику и по очуваним платнима црква ова личи на источно-православну из доба Јеремије од Голупца. Цркву је ову пронашао неки човек тражећи две козе, што је био изгубио.

Осим селишта, у потоку Липовцу находе се и многе агуре. Осим тога, у Липовцу се налазе и два рударска окна и то једно у Липовцу, а друго код салаша Пауна Микуљевића.

Занимање становништва. – Становници се више баве земљорадњом него сточарством. Од стоке највише негују овце и свиње, а много мање коње и говеда. Земљу обрађују доста добро и то већином раде са коњима. Има и сељака мајстора – кожухара.

П.С. У време пописа из 1948. Манастирица је имала 1.583 становника, а 2011. имала је 689 становника, у томе 28 млађих од 5 година, и просечну старост од 45 година.

Старчево (Петровац на Млави)

Положај села. – Старчево је у једној дољи, оивичено се са три стране брдима и то: Дубочким Брдом, Бубњем и њиховим огранцима; само је према југу отворено.

Кроза село протиче поток Бољетин, у који утиче изнад села Турски Поток, а код школе у селу Болињак. Поток не плави куће сеоске, јер су ове на странама његовим, а он и нема много воде; с тога се куће зидају све ближе потоку. Они су, по свој прилици, и узрок постанку овога села.

У селу има једна чесма зидана и 20 извора, а толико и бунара.

Земље и шуме. – Земља за рад је око села. Шуме нема,…, јер је сва посечена и земља претворена у орницу.

Тип села – Старчево је збијено село. Куће су разбацане без реда око потока Бољетина, који пролази кроз средину села. Поток Болињак, што у овај утиче дели десну страну села на два дела. Ту, где се ови потоци састају, налази се школа и кафана. Овде су и куће једна другој најближе – до 50 м., а даље од средине има их и до 400 м, далеко једна од друге.

Салаши. – Салаша има до 100.

Приче о имену села. – О имену села нема никаквих прича. Више села налази се селиште, које се такође звало Старчево. С овога су места због силе спахијине побегли на даншње место, а име су задржали исто.

О постанку села. – Прича се да су се становници старчевачки због зулума турских доселили из црноречког и крајинског округа и то из: Кривеља, Грљана, Слатине и Шарбановца, где и сада имају својте. Доселили су се више породица на један пут и основале на данашњем месту село. К њима дођу и породице из старог Старчева, садањег селишта, и тако постане садање село.

Међу досељеницима било је и Срба и Влаха, па женидбом Срба са Влахињама, које нису хтеле никако учити српски, повлаше се и Срби. Сеоска је заветина Св. Тројице, коју су имали у селишту.

Селишта и трагови. – На селишту старог Старчева налазе се: тучкови, новци, обоци, разне земљане ствари, а налази се и једно старо гробље.

Занимање становништва. – занимање становника је земљорадња, а негују по мало и стоку, највише овце, па говеда и коње са којима раде земљу. Доста гаје и воће, а нарочито шљиве. Има сељака и дунђера, а само је један ковач.

Српски етнографски зборник, књига пета, Насеља српских земаља, књига друга, Љубомир Јовановић „Млава“, 247-458