Ba(h) (Ljig)

Положај села. Бах је у суподини Сувобора, на обема обалама реке Љига, који извире у овом селу. Село је у
планинској котлини затвореној са свих страна високим сувоборским и ријорским косањицима и брдима. Ову је котлину са северне стране простругао Љиг, те је тако у том правцу отворио пут и селу везу с ваљевским селим. С јужне стране су
Груковица и Гучево, сувоборски висови, са запада Рујевац, а с истока Грађевник. С Гучева силази дубоки, у стенама ужљебљени поток Просек и он дели башку котлину на два неједнака дела: западни мањи и источни пространији. Западни је део равнији, виши, наводњенији и за усеве подеснији, докле је источни неравнији и проструган силним потоцима, чије су долине јако ужљебљене у стенама. Западни део познат је под именом Башка Поља.

Башка корутина састављена је из секундарних конгломерата, пешчара и кречњака с вртачама, а ове стене превлађују на сувоборским висовима и Грађенику, докле су Рујевац, Башка Поља, Ријор и сви остали висови по суседним селима, са северне стране, састављени из дацитних рифова.

Сељaци поглавито употребљавају воду с река и потока, као и са оних многих ситних извораца у кориту реке. Главна река овог села је Љиг. Љиг избија из пећине врелом. Пећина је дубока, на устима доста широка, а у дубини уска и ниска, под
јој је ступњевит, пошто је у плочастом или слојевитом кречњаку. Пећина је под Гучевом, и Љиг, чим избије из ње, тече на север око 50м, па с јаком буком пада с висине од 15м., преко степеница саграђених од самог бигра. При том паду
сељаци су му ухватили воду и навели на своје млинове, којих има знатан број у тој страни. Кад сиђе у раван, тече великом брзином, јаким бучањем и утврђеним коритом све до става са Палежничком Реком. Уз пут прима још повећу и водом доста богату речицу Башку, која силази с Глуковице.

Низ Башка Поља слазе у Палежничку Реку два појача планинска потока: кањонски плаховити Просијек и Слатина, у коју силазе све воде и оних многих извораца по Пољу. С Грађевника силази повећи и јак поток Орешковац и утиче у Љиг испод састава са Бешком Речицом.

Земља и шуме. Башке су земље од прве врсте. По Башким Пољима је црна смоница, богата хумусом, врло родна и подесна за све усеве, а како је и наводњена, то су по њој и добре ливаде. По Глађенику, Рујевцу и уз Бешку Речицу, земље су сувопарне, растресите, плитког дна, неродне, те се морају много ђубрити, па да даду бар поприличан род. Луке око Љига су бескорисне, јер плаховити Љиг квари их, затрпава и односи. Најбоље земље су по плећима сувоборских и ријорских огранака, тамо су сеоски закоси, пашњаци и испусти. Башани имају доста земље, али немају за кукурузе, с тога слазе у доња љишка села и закупљују имања, те на њима сеју кукуруз и исхрањују с пролећа своју стоку.

Шума је од лиснатог дрвета, а има је у великом изобиљу: нарочито је има по Сувобору, долинама планинских неприступачних потока, као и по селу. Рујевац и Грађеник су огољени, те и дају доста материјала за плављење сеоских лука, докле су сви други висови пошумљени. Шуме по Сувобору, Грађенику и Баш. Пољима су сеоске заједнице, те се заједнички дају под закуп, кад роде жиром или травом.

Тип села. – Бах је село особеног типа, каквог нема на Балканском Полуострву. Бах је село речног типа. Чим Љиг
изађе из извора у раван, одмах испод водопада, с једне и друге стране, поређане су куће, где су куће уз реку, а пут испред њих с једне и друге стране. Уз куће су мале окућнице, врло блиске, само оградама и малим окућницама растављене. Низ
Љиг слазе куће само до под Рујевац, где, чим се река отпочне ширити и пустошити своје обале, престају и сеоске куће. Како су многе породице морале из ове заједнице изаћи, те су оне махом отишле уз потоке и притоке Љигове и по истом
се начину населиле. Неколике доцније насељене породице овог села, будући ненавикнуте на овај начин насељавања, растуриле су се по селу, те су тако створиле нове крајеве или мале. Према овоме сав Бах није речно насеље, него и
насеље разбијеног типа. Тако Речани су башког, речног типа, а Брђани су старовлашког, докле Грађеник чини прелаз између једног и другог.

У Речанима су ове породице: Лазићи (10 кућа), Аћимовићи (7), Милинковићи (5), Живановићи (4), Миловановићи (3), Веловуловићи (Милисављевићи) (5), Рајнићи (10), Новаковићи (4), Драгојевићи (4) и Илићи (3). Брђани су: Ђурђевићи (3) и Степановићи (4). На Грађенику су: Поповићи (2), Поповићи, други (6), Цвијовићи (Филиповићи) (8), Илићи (3), Танасијевићи (1), Топаловићи (3), Петровићи (3) и Пантелићи (5).

У селу без кућа Ђурђевића и Степановића нема задруга, а ове су осредње.

Подаци о селу. – Бах је према извршеном попису од 1735 године, као село рудничког дистрикта, имао 8 домова. Бах је
према попису од 1866 имао 54 дома са 408 становника, докле према попису од 1874 године 66 домова са 469 становника. Према попису од 1884 године имао је 71 домова са 523 становника, докле према попису од 1890 године 83 д са 580
становника. Према попису од 1895 било је 92 дома са 610 становника, докле према најновијем попису од 1900 године 96 домова са 672 становника.

Годишњи прираштај од 1866 године је 8,16, а проценти1,32%, где је стално више женских него мушких.

Име селу. За име селу везана је ова народна прича. Некакав богати властелин из доба немањићског, прича се,
зидао је у исти мах три цркве: Маркову цркву, Степање и башку. На сва три места од један пут је отпочет рад, свуда су били настојници учени људи, који су руководили послом, јер се властелин нигде није непосредно мешао. Једнога дана
реши се да обиђе сва три места и да прегледа започете радове. У М. Цркви и Степању допадну му се започети радови и нареди да се послови продуже до краја, а кад је дошао у Бах, тада му се ништа не допадне, те нареди да се посао
прекине, настојник отпусти и радници исплате и истерају. Кад се властелин враћао својој кући, онда прича вели да је рекао: „Ба, ба, овде не иде како треба“, па је кажу од туда и дошло селу име. И данас Башанин, кад ово прича додаће: „Па Бах и не може се свакоме допасти!“.

Имена џемата: Грађеник и Брђани су по месту насељења, као и Речани.

Старине у селу. – 1. При извору реке Љига, на 52м од уста пећине, на ивици ове бигровите степенице, низ коју пада Љиг, налази се од стара башка црква, која је данас оправљена и сва од камена. Оваква је црква од 1873 године, а оправили су је сами сељаци о свом трошку, ма да не ради преко целе године, осим извесних одређених дана. За ову цркву наводно предање вели, да је из велике давнине, „из немањићског доба“. Она је у доба турско више пута паљена, а међу запаљеним црквама ваљевског округа од стране Махмуд-Паше Бушатлије, помиње се и црква у Баху.

2. Под Рујевцем, с источне стране, близу данашњих кућа, налази се неко место, које се зове Згариште. По народном предању овде су биле велике топионице и зграде за становање рударског особља, као и зграде за смештај прерађене руде. Мало ниже овог места налазе се Кућишта, на којима по предањима била су насеља рударских раденика.

У истини и данас се налазе трагови: сувомеђина, зидова и заостатака ранијих насеља, која обично указују на рујевачке рударске послове, који су некад морали бити јако развијени, кад се под целим Рујцем налазе „шлакње“, топионичарске
згуре, и други трагови рударства.

3. Од цркве, па испод Сувобора, подножјем његових највиших висова, ишао је некакав стари пут, којим се из долине реке Љига, преко Планинице, прелазило у долину Чемернице и Мораве. На старом путу, који је планински и пресртан, а у последње доба оправљан и прошириван, налазе се остаци старих радова на путу.

Порекло становништва и оснивање села. –За Бах се прича да је село из велике давнине (Старост Баха утврђена је непобитним доказима на близу 200 година. Истина у списку села од 1738 године нема Баха, али постоји на карти тога времена, коју је Лангер публиковао  уз своју расправу. Бах се помиње међу селима потученим градом у јулу 1719, где се пише Паах). У народном предању постоји мишљење, да су ово село основале многе породице, туђе народности и вере, по занимању рудари. Ништа изближе не зна се о овим породицама, зна се само то да су биле овде, докле нису ови крајеви потпали под Турке, па су отеране, и исељене у угарске земље, а њихове зграде и куће порушене и попаљене. Како су онда биле порушене све сеоске куће и село било расељено, онда су одмах нагрнуле друге породице и населиле село. За чудо да су данашње породице око реке по предањима досељене одмах после исељења старих рударских породица. И ако је то било давно, ипак су још свеже успомене и из суседног рудничког села Ивановца.
Прича се да су прешле само три породице, које су биле задружне и прво се населиле у Љигу, испод Скока. По предању ово досељење пада у почетку 16 столећа. Представници ових породица јесу данашњи Лазићи (Степановићи и Рајнићи,
а с њима у сродству: Аћимовићи, Милинковићи, Танасијевићи, Топаловићи, Петровићи, Пантелићи, Живановићи, Миловановићи, Речани, Илићи, Веловуловићи, Новаковићи, Драгојевићи, Миљићи, Лазарићи и Матијевићи. Сви су првобитно били у реци, па су се неки због тескобе поместили: тако су: Степановићи на Рујевцу, Петровићи, Пантелићи, неки Живановићи и Веловуловићи при извору Орешковца на Грађенику, а Танасијевићи и Топаловићи уз Башку Реку под Груковицом. Њих је у селу 78 домова, славе светог Арханђела.

Кад су сељаци у почетку 17 века били оправили цркву, нису имали попа, већ отишли тражити га. Прича се да су нашли некаквог залуталог попа у рудничкој нахији и довели га да им попује. Од овог попа доведе порекло данашњи Поповићи у Б.Реци, Ст.Влаху, и овде: њих је у Баху 2 куће, славе св. Николу.

Други Поповићи доселили су се из села Штиткова у Старом Влаху, и њихов предак се доселио као поп: њих је данас 6 кућа, славе св. Арханђела.

Ђурђевићи и Цвијовићи досељени су из Сељана у Полимљу, а доселили су се кад и Поповићи, заједно с њима, покренути другом сеобом нашег народа. Ђурђевића има данас 3 задружне куће, славе св. Николу, а Цвијовића 3 куће, и славе св. Стевана.

Кад и ови доселили су се и Илићи, чији предак доселио се из Трудова у Старом Влаху; њих је данас на Грађенику 3 куће, славе св. Николу.

У Баху је данас 95 домова од 6 породица.

Занимање становништва. – Башани се занимају земљорадњом, сточарством и воћарством. Сеју све врсте усева, а како земљиште није најбоље, и нема га у довољној мери, то се Башани спуштају низ Љиг у доња села и тамо засејавају све остале усеве, који не могу да успевају у селу. Стоке држе доста и то преко лета по Сувобору, а преко зиме у селу по Башким Пољима и Љугу, а често пута сјављују с пролећа и у доња љишка села ради исхране. Башана има и занатлија: ковача, абаџија, опанчара, зидара, качара, и ови раде занате узгред, за шта имају и своје дућане или немају. Башани се не селе из свог села.

Појединости о селу. – Бах је саставни део башке општине у округу рудничком, срезу таковском. Црква и школа су у
Славковици, окр. Ваљевском, те је по томе ваљевско село, а судница му је испод врела, код садашње цркве. Гробље је издељено по малама. Село нема своје сеоске преславе.

П.С. У време пописа из 1948 године у Баху је било 1.005 становника, а у време пописа 2011 године било је 477 становника, у томе 25 деце до пет година уз просечну старост од 44,7 година.

Српски етнографски зборник, Београд, књига 8; Насеља српских земаља, књига 4, стр. 345-1085. Љубомир Павловић „Колубара и Подгорина – Антропогеографска проматрања.