То што се сваке године број рођених у Србији смањује, и што је у прошлој години био рекордно низак никог не брине (у априлском месечном билтену РЗС-а напрасно постоји пораст, док то није био случај у прва три месеца). О бољим условима живота за мајке, за стимулисање наталита још се и причало пред претпоследње изборе. Али на последњим, према одличним проценама политичких саветника и маркетинг магова, то уопште није било потребно. И то што се села масовно затиру од становништва и од трагова да је у њима неко некада живео, такође никога не брине.
Али, ако се нико због тога не брине, због ове информације требало би да се радује. Наиме, у мају је број исплаћених пензионих чекова смањен за 1.923, а у односу на фебруар, за три месеца, смањен је број за 6.966. Било је рекордних 1.727.508 чекова у фебруару, па је број мало смањен у марту на 1.727.144, да би у априлу наступио осетни пад на 1.722.465, који је потврђен додатним падом у мају на 1.720.542.
У априлу, према подацима из Месечног статистичког билтена РЗС-а, није повећана смртност због временских неприлика (8.665 према 8.988 у априлу 2013), али ћемо 10 августа, када изађе мајско издање билтена видети да ли је, ипак, невреме утицало да се повећа смртност, па тако и смањи број пензионера.
Без ове потврде из статистике морталитета остаје нам да претпостављамо да је подизање старосне границе за одлазак у пензију успорило прилив нових пензионера, док је њихов одлив константан и стабилан, једна од најстабилнијих статистичких појава у Србији.
У односу на мај 2013 године, ипак је било за 12.580 пензионера више, али ако се настави ова просечна месечна динамика смањивања за по 2.322 месечно, број ће се нивелисати за пет и по месеци.
Тако пензионери, смањују муке неопходној фискалној консолидацији јер нам из Месечног билтена фонд ПИО јављају да их је све мање. Осим, ако ово није била инцидентна и једнократна појава. Али, ако се у складу са консолидацијом смање чекови за по 10% не треба сумњати да ће ово постати перманентна тенденција, јер, док млади имају наде, па макар и да оду из ове земље, како би имали пристојне услове за живот, стари кад остану без наде лако испуштају душу. Кад приме смањену пензију и плате режијске трошкове суочени са дилемом купити лекове или нешто унучићима,
многи ће се определити за другу опцију.
Да подсетим, у октобру и новембру 2008 године ја сам био најгласнији у ставу да се не повећавају пензије за 10% (мимо редовног усклађивања за инфлацију), јер ће при очекиваном паду пореских прихода изазвати огромну рупу у буџету. Те изјаве се лако могу претражити по интернету. Као што сам и предлагао да се ПУПС-у направи конкуренција формирањем СУСП-а (Странка уједињених српских породиља), а како би идентификовали какви би требало да буду приоритети у земљи чији се број становника смањује брзином какву ретко која земља у свету постиже (Бугарска из
комшилука).
Лонац је тада разбијен па сада не вреди тући дете што га није пажљиво носило. Али би сада авансно требало тући, пре него што се штета догоди.
Смањивање пензија? У односу на 498 милијарди динара њиховог фонда у 2013 години, било је и 1.151 милијарди динара за друге намене. Има се где још уштедети. Осим ако је циљ да се смањивањем пензија ослободе средства за друге намене.
Oduvek je tako ,u februaru i martu se najvise umire…Takozvano martovsko ciscenje ,ko prebrodi zimu i doceka prve vesnike proleca taj je odlozio vecna lovista do sledeceg marta…
No iako neki misle drugacije ja tvrdim da se standard Srbije ne bi poboljsao ni za jotu sve i da ista ima samo jednog jedinog penzionera. Penzioneri kao i plate uostalom su samo raspodela u odnosu na troskove. Sve dok Srbija nista ne radi i sve dok gaji naopaku strategiju stranih investicija cime prihvata neoliberalni koncept kao kljuc za ulazak u EU dotle ce se presipati iz veceg u manje. U tom cemo svi pod jednu sljivu.
Dakle ostaje nejasno zasto Srbija mora da radi ovo sto radi osim ako nije u pitanju neko politicko snobovsko pomodarstvo. Zasto Vucic misli da ce Srbiji biti bolje ako se druzi sa svojim dokazanim neprijateljima ?!
Mislim da bi mu tebala tri zivotna veka da mi to objasni iako znam da ce recenica poceti pricom o opstanku..
Toj matematici nesto fali jer nakon svakog brojanja ima nas sve manje..
Nakon svakog malo duzeg govora sve vise shvatam da nasi politicari nemaju nikakvo elemenatarno zivotno iskustvo.Oni sve i reci i dela bukvalno improvizuju u letu. Pamet koja doseze maksimalno planinranje dan za danom.
Otud i cinjenica da su nepismeni partizani, nakon rata, kud i kamo uspesnije vodili i stvarali drzavu..
Darko, rekao si suštinu – Sve dok Srbija ništa ne radi ovako će nam biti. Nažalost, najveći problem Srbije, ako izuzmemo one koje ništa ne zanima osim sopstvene koristi, je što ne možemo da se dogovorimo zašto se ništa ne radi. Odgovor nije samo u domenu ekonomije, već i sociologije, a naša jadna „inteligencija“ i dalje sneva davno odsanjane snove. Većinu i dalje isključivo zanima raspodela, a ne proizvodnja.
Problem penzija je problem nesposobnosti vlasti, da odredi nacionalne prioritete, pa da ih potom sprovede, penzije u Srbiji su veliki problem, mala digresija u 1988. godini u
Srbiji bez KiM je bilo:
– 2,4 miliona zaposlenih bez DPO,
– 0,48 miliona nezaposlenih,
– 0,68 miliona penzionera, bez tkz saveznih penzionera
– GDP + 5,000 usd/st procena po metodi kupovne moći
Danas, bez komentara
Evo u Junu ponovo porast broja penzionera za 2300.