Globalizacija je ženskog roda

Економска, политичка, културна и свак друга глобализација је у суштини хоризонтална, јер захтева потчињавање, док је пре овог процеса национализам био вертикалан процес јер је захтевао подизање, нације, економије, појединаца. Позитивна страна глобализације је значајно смањивање, и локализовање оружаних конфликта. Негативна страна је побијање сваке индивидуалности при фабриковању глобалних потрошачких јединица.

На ово размишљање ме је подстакло питање трговинског олигопола у Србији, позиције у којој ће Делез и Конзум „поседовати“ око две трећине српског тржишта малопродаје, посебно у области прехрамбених производа.

Последица овог олигопола је безлична хоризонтала у понуди производа уздуж, и попреко Србије. Сећам се, на пример, пре тридесетак година, када сам ишао на праксу у Јагодинску пивару, да је тада постојао прећутни договор између пивара о подели територије. Тако су Јагодинска, Ваљевска, Зајечарска, БиП, пиваре имале прецизније уцртане границе у односу да данашње границе „независних“ држава. Компаније су прво морале да расту, да се увећавају, па тек онда је на дневни ред могло да дође питање конкуренције. Данас, услед ове глобалне трговинске хоризонтале, је немогуће купити Јагодинско пиво у „филијалама“ страних трговина у Јагодини. Локалне специфичности у тражњи се не уважавају. Можда се, претпостављам, у Новом Пазару или Прешеву не претерује са избором свињских прерађевина, али све остало је готово исто заступљено као и у Суботици, на пример.

Живимо у глобалној демократији у којој још у Србији није завршена приватизација локалних медија http://www.makroekonomija.org/javna-preduzeca-i-velike-kompanije/pucanje-u-potiljak-lokalnim-medijima/.
Шта ћемо добити након њихове приватизације? Још једноставнију манипулацију целокупним становништвом у односу на сада веома ефикасне методе манипулације ТВ станица са националном фреквенцијом. Ако је икакав глас у провинцији постојао, он ће се претворити у потпуну тишину, у шапат у Кини (монструозни злочини и катастрофалне несреће, кад се догоде, подсећаће нас на села и друге градове). Али, и ово демократско уништавање локалних медија управо служи глобалистичкој хоризонтали. Нема шта да се у избору и укусу разликује сељак на Голији од радника у Данској, сем у дебљини новчаника. Ако упре да ради, како треба и за кога треба има шансе да се том раднику приближи.

Међународне и регионалне политичке и економске организације служе истим циљевима хоризонталног устројства. Некада давно су поносне (вертикала) националне државе склапале добровољне савезе ради дугорочног мира и просперитета. У процесима интеграција нације и државе се одричу дела (по дела) суверенитета, ради очекиваних
економских користи које проистичу из већег, заједничког, тржишта, јасних правила игре итд. И тако, тихо и полако, независне државе мењају смер, из вертикалног у хоризонтални. Личе на брак у коме поносни партнер пристаје да се одрекне дела себе, да би се, на крају, одрекао себе самог.

И ратовање је променило правац: некада су коњаници били понос армијских формација, а сада се само пузањем, и дубоким укопавањем, глава може спасити, без да се непријатељ, који масовно уништава, и види.
Тако је и са Европском Унијом као економском, политичком , безбедносном и сваком другом интеграцијом. Од власти националних држава (вертикала) прелази се на власт бриселских (где год да су) бирократа, чија се власт и механизми моћи, као и циљеви, не доводе у питање. У уколико нешто шкрипи у интеграцији, уколико није јасно, полуге моћи да се шкрипа подмаже и нејасно објасни су веома моћне: финансијске, трговинске, медијске, енергетске, телекомуникационе и друге велике компаније. Не могу пуно да пруже, обичном човеку, то јест глобализованој потрошачкој јединици, али могу много да му науде. Ако не слуша, и ако се не пружа и даје.