Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Vođena sigurnom rukom i savetima MMF-a, Argentina je bankrotirala 2001. godine. Mučni proces traženja nagodbe sa kreditorima je trajao deset godina. Argentina je kroz dva reprograma (2005. i 2010. godine) uspela da reši problem oko 93 procenta svojih dugova. Najveći broj kreditora je prihvatio uslove reprograma i veliki otpis dugova koji je sa tim išao. Manji broj kreditora nije prihvatio reprogram. Oni su odlučili da sačekaju ishod sudskog spora koji je jedan od poverilaca (NML Capital Ltd) vodio pred američkim sudom, tražeći da mu se dug isplati odmah i u celosti.
Višegodišnji sudski proces je sada okončan i tri instance američkog sudskog sistema su imale isti stav. Upravo kako su realisti (ili teoretičari zavere, kako se danas nazivaju) predviđali, i Vrhovni sud SAD je stao na stranu „finansijskih lešinara“ [2]. Odbijajući da čuje argumente Argentine, sud je implicitno potvrdio da ona mora isplatiti svoje nereprogramirane dugove u celosti.
Vrhovni sud je otišao i korak dalje – za slučaj da Argentina ne želi da plati, poveriocima je odlukom suda olakšana potraga i zaplena argentinske imovine, bilo gde u svetu. Argentina više ne može sakrivati novac i imovinu i ne može blokirati njenu zaplenu pozivajući se na državni suverenitet.
Argentina se sada našla u nemogućoj situaciji. Da ne bi pala u docnju i da bi nastavila sa urednim servisiranjem svojih reprogramiranih dugova, ona istovremeno mora isplatiti dugove finansijskim lešinarima, i to u celosti. Sudske odluke ne pružaju drugu mogućnost.
Ako isplati sve nereprogramirane dugove, Argentina će potrošiti više od polovine svojih deviznih rezervi i dospeti u ozbiljnu krizu spoljne likvidnosti, a time i u novu ekonomsku krizu.
Ako se finansijski lešinari namire u celosti, mogle bi uslediti nove tužbe, ovoga puta od strane poverilaca po reprogramiranim kreditima. Oni su u retrospektivi ispali naivni kada su na reprogram pristali, a ugovorni uslovi reprograma im daju mogućnost za takvu tužbu, ako se odluka američkog suda sprovede u ovoj godini.
Moguće je, a verovatno i neizbežno, da Argentina sa kapom u ruci moli milost od svojih poverilaca (onih koji nisu ušli u reprogram) i da pristane na plaćanje dugova u celosti, ali u ratama i od sledeće godine. Kakav god da bude epilog, on će za Argentinu biti papreno skup i otužno ponižavajući, budući da je nepristajanje na ucenu poverilaca postalo pitanje časti za argentinsku državu.
Na drugoj strani, trijumf poverilaca je potpun. Ako Kristina Fernandez, presednica Argentine ne greši, NML Capital, poverilac koji je tužio Argentinu, zaradiće 1.608 procenata na svoju investiciju, budući da je argentinski dug kupio na sekundarnom tržištu po bagatelnoj ceni. Ili, kako bi predsednica Fernandez rekla, ni organizovani kriminal ne ostvaruje takvu dobit u tako kratkom periodu.
Može biti slučajno, a može i ne biti slučajno, tek MMF je baš sada izašao sa novim idejama o tome kako bi ubuduće trebalo rešavati dužničke krize suverenih država. Analiza (na 42 strane) se može svesti samo na jednu tezu – novi državni reprogrami kredita ići će ka tome da se dugovi ne otpisuju, već da se pod istim kamatnim uslovima samo prolongiraju, ili kako se to u finansijskom žargonu danas zove, reprofiliraju.
Iako je MMF-ova analiza suptilnija i slojevitija od moje grube interpretacije, poruka MMF je kristalno jasna i brutalna. Nesretne države-dužnici bi morale shvatiti da je došlo do velike, tektonske promene na dužničkom nebu. Tim nebom od danas gospodare finansijski lešinari.
Potceniti argentinski slučaj i njegove posledice, ili zanemariti poslednja „razmišljanja“ MMF-a, bilo bi u najmanju ruku budalasto. Za prezadužene države više ništa neće biti kao pre. Odlukama američkih sudova one su izgubile još jedan veliki deo finansijskog suvereniteta. Klatno je sada potpuno na strani poverilaca.
Teoretičari zavere bi mogli izvući i zaključak kako su razvijene zemlje- kreditori, pronašle odličan mehanizam za usporavanje razvoja nerazvijenih. Ako bi ta logika bila tačna, sve zadužene nerazvijene države bi svoje dugove mogle otplaćivati od sada pa do večnosti.
————————————————————————————————-
[1] Ovaj tekst je nastavak ranijeg teksta http://nkatic.wordpress.com/2012/11/25/pravo-pravda-i-drzavni-dugovi/ i bolje je prvo pročitati taj stari tekst.