Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Пошто се на западној страни од Србије, у Хрватској и у Словенији, очекују лошији економски резултати од наших у годинама пред нама, а на основу пројекција ММФ-а, вреди се фокусирати на кретања у Бугарској (и у Румунији када би подаци били употребљивији за анализе), у економији и у свему осталом.
Бугарска и Србија (без КиМ) су се готово изједначиле у броју становника, док је раније Бугарска имала и по пола милиона до милион више. Стога је интересантно погледати структуру тих сличних бројева у погледу старости становништва и других параметара.
Бугарска има за милион више становника у урбаним насељима, и за милион мање у руралним. Ово важи под претпоставком да су исте дефиниције, као што су у Србији за градска и за остала насеља. У Бугарској 73% становништва живи у урбаним срединама, а у Србији 59,4% живи у градским.
У Бугарској је најбројнија популација у узрасту од 35 до 39 година (553.603), док је у Србији била, у време пописа, узраста од 55 до 59 година (596.279). То даље значи да су у Бугарској најбројнија деца оних који су рођени у време и
непосредно након Другог светског рата, а у Србији су то „бејби бумери“, рођени пар година након рата између 1951. и 1956. године.
Када се погледају одступања по старосним групама може да се сагледа губитак у људству као последица жртава у Србији у Другом светском рату, уз ограду у погледу дејства два фактора: Србија је имала велики прилив избеглица током 90-тих година, а Бугарска је имала велики одлив становништва у истом периоду и касније.
Бугарска је имала за 121.367 више становника узраста од 65 до 69 година (рођени између 1942 и 1946 у Србији, и 1943-1947 у Бугарској), и имала је по непуних 60 хиљада више у узрасту од 35 до 39 и од 40 до 44 године. То онда даље значи да је у Бугарској било 240 хиљада више рођених у време другог светског раста и њихове деце рођене крајем 60-тих и почетком 70-тих година прошлог века. У Србију су се доселиле избеглице из Хрватске, БиХ и КиМ тих старосних доба, што значи да је разлика заправо већа, и да је за прецизнију рачуницу потребно погледати пописе становништва од пре пар деценија.
Транзиција је у Бугарској донела много више „невидљивих жртава“ него у Србији, а у смислу пада броја рођене деце. Узраста од 25 до 29 година било је у Бугарској 489 хиљада, а узраста од 15 до 19 година 319 хиљада, па је ових других за 170 хиљада мање, што је пад за 35%. У Србији је у првој групи било 480 хиљада, а у другој 402 хиљаде, што је за 78 хиљада, или за 16,3% мање. Бугари су били двоструко успешнији у транзицији, уколико би пад броја рођених узели као
јединицу мере за брзину транзиције. Али, она је код нас каснила и пуна је застоја.
Бугарска има развијен порески систем за борбу против беле куге, а по угледу на развијене западне земље, што у Србији није случај. Бугарска има пореска ослобађања за родитеље са нижим примањима и са двоје деце, а веће пореске стопе за неожењене и неудате.
Број деце до 5 година старости износио је 342 хиљаде, од 5 до 9 година 335 хиљада и по 319 хиљада у узрасту од 10 до 14 и од 15 до 19 година старости. У Србији је до 5 година узраста минималних 328 хиљада становника, већ их је 350 хиљада од 5 до 9 година, 347 хиљада од 10 до 14 година, 402 хиљаде од 15 до 19, 440 хиљада од 20 до 24 године, и тако даље.
