Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
А да би се сагледали редови величина. Мени се плаче од помисли да је у пар дана обрисана географија, историја, демографија и економија целокупног подручја пре два века званог „Београдски пашалук“. Плус-минус за коју општину. Навешћу само пар основних цифара које се тичу 46 општина које су најтеже погођене елементарним непогодама: поплавама и клизиштима. Извињавам се ако неке од теже погођених нисам навео.
- У време пописа становништва у овим општинама живело је 1.871 хиљада становника, што је 26% укупног броја;
- У њима је било пописано 228 хиљада пољопривредних газдинстава (36,1% укупног броја), а обрађивали су 887 хиљада хектара земље (25,8%). Ради се о брдским крајевима које карактерише мањи посед и бављење сточарством и воћарством (половина површине под воћем), за разлику од ратарства у Војводини (Шид и Сремска Митровица су овде укључени);
- У правним лицима радило је 280 хиљада запослених (20,9% од укупног броја), а највећи удео ове општине су имале у рударству (48,5%) и производњи електричне енергије (38%);
- Имале су, у 2013 години, и 104 хиљада предузетника и код њих запослених што је 27,5% њиховог укупног броја.
- У вишеармијској формацији незапослених учествовали су са 25%, од укупног броја незапослених (725 хиљада),
у овим општинама је на крају 2013 године било 181 хиљада.
Када се испрате проценти по тачкама може се закључити да се ради о крају Србије веома зависном од пољопривреде, и предузетничког сектора, са малом запосленошћу у правним лицима и израженијом незапосленошћу у односу на остатак Србије.
Рано је за процену укупног реда величина начињене штете, јер је неопходно да ризици од нових штета прођу, и потребно је да општинске комисије, као и републичка, попишу и објаве своје извештаје.
Минималан износ начињене штете је 300 милиона евра, а за колико ће бити смањен извоз воћа и сличних производа из Србије. Максимални, рачунајући и посредне штете и последице већи је од милијарду евра, и сабираће се кроз године пред нама. Осим, уколико се до јесени не обезбедимо од сличног катастрофичног сценарија.
Misljenja sam da ce najveca steta od poplave ,naravno ako se izuzmu zrtve, biti politicka.
Mislim da je malo ljudi svesno sta je ova vanredna situacija iznedrila prethodnih dana.
Vlada koja danima ne pominje ime vodecih ljudi iz opstine u kojima ima nekoliko desetina mrtvih,tabloidi koji usmeravajju javnost ,prete,opominju,promovisu,sude,licni prijatelji politicara koji doniraju visemilionske iznose kao i licitaranje iznosima po principu ko da vise manje se obruka su realnost Srbije. A to je nesto sto se decenijama unazad nije culo,tamna senka proslosti.
Pojedinci iz vlasti koji se svojim gradjanima zahvaljuju na ljubavi prema domovini i time prave psiholosku barijeru izmedju vladajuceg i potcinjenog su nesto sto Srbiji ne treba ni u snu. Bez obzira da li je taj cin deo svesnog marketinga ili nesvesnog karkatera to je nesto sto bi moglo Srbiju da kosta daleko vise nego desetostruko veca elementarna nepogoda.
Postoji narodna izreka koja kaze da nevolja nikada ne ide sama.
Danasnji Srbi su pokazali da sa sjajnim liderstvom (po svojij slici pravljenim) mogu da pomeraju planine. Upravo je Sumadija dobila dva najveca jezera i to za, recimo, jedan dan. Cini mi se da se zovu Tamnava – Zapadno polje i Vreoci.
Sto je pritom izgubila verovatno pola kapaciteta lignita je manje vazno. I te vesti zaiste treba sistematski uklanjati sa interneta jer su nepotrebne. A i narod se ne ljuti. Srbija ce se preporoditi kroz donacije u talk-show-u Ivana Iovanovica, i Zayed ne moze da dozvoli da Srbija pati.
Interesantno je da jos jedan benifaktor javio, kada je uvideo razmere naseg uspeha u odbrani zemlje. To je EBRD koji je pojavio sa listom sta ce da kupi u Sr. i po kojoj staroj/novj ceni.
Ako ne prodamo, imacemo ova jezera za uvek.