У претходних 200 година судбина насеља често је бивала одлучена административним мерама. Државне власти одлуче да једно од села постане административни центар, међу десетак или више сличног броја становника, и оно
крене да се развија и напредује увећавајући број становника приливом из околних села. Имамо и другачијих примера. На пример, пописом из 1900 године несеоска насеља била су подељена на Вароши и на Варошице. Тада је Лапово са 5.607 становника било највећа варошица у Краљевини Србији, а била је већа од следећих вароши: Параћина, Књажевца, Прокупља, Алексинца, Ћуприје, Свилајнца, Чачка, Горњег Милановца и Лознице.
Лапово је железничко чвориште, па изгледа да је његова судбина била одређена у складу са релативним опадањем железничког у односу на друмски саобраћај.
У 1900. години Лапово је имало 17,4% више становника од Јагодине, у 1921. години имало је чак за 27% више, да би већ на попису из 1931 године Јагодина имала за 4% више (6.912 према 6.670), а 1948. за 30% више (9.297 према 7.169). Од тада је разлика у корист Јагодине расла, на 62% више у 1948, па 2,45 пута више у 1961, 3,33 пута више у 1971, 4 пута више у 1981, 4,7 пута у 1991, 4,8 у 2002 и 5,2 пута у 2011 години.
Највећи број становника Лапово је имало 1981. године (8.837) и од тада је његов број у паду, јер је 1991 смањен на 7.840, 2002 на 7.422 и у 2011 на 7.143 становника. У 2011. години Лапово је имало за 26 становника мање него приликом пописа 1948. године. Просечна старост у Лапову је била 43,4 године, скоро 2 године више него у Јагодини, има још увек доста рођене деце, али ја на стабилном путу ка нестанку.