Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Село Злот ми је привукло пажњу док сам са словеначког портала преузимао статистичке годишњаке Краљевине Југославије (http://www.sistory.si/publikacije/?menu=327). Међу 172 насеља са више од 5.000 становника приликом пописа из 1931 године био је Злот, али не и Бор. Интересантно је да је у Дравској бановини било само 5 насеља са више од 5.000 становника, док је у Дунавској бановини било чак 86 места, а услед Аустро-Угарског регулисаног формирања већих села у Војводини, што нам овде није тема. Бор тада није имао више од 5.000 становника (имао је 4.749), док је Зајечар имао 10.633, а још су Неготин (6.217) и Књажевац (5.115) у Тимочкој крајини били већа насеља. Злот је тада имао 5.221 становника.
На првом попису становништва након Првог светског рата Злот је има 4.662 становника, а Бор само 1.633, што значи да је имао скоро три пута више становника. Развој рударства у Бору утицао је да већ на првом послератном попису 1948 године Бор има двоструко више становника (11.103 према 5.465), а да би у 2011 години имао 10 пута више, што због повећања броја становника у Бору, тако и због смањивања броја у Злоту.
Злот је етнички помешано насеље са сличним бројем Срба и Влаха. Према попису становништва из 2011. године имало је 3.299 становника, што је за 2.166 лица, или за 40% мање него у време пописа 1948. године. Пошто је давне 1921. године имало за 41,3% више становника него у време последњег пописа, вероватно је данашњи број упоредив са бројем становника у другој половини 19. века. Са просечном старошћу становника од 44,7 година може се сматрати релативно виталним, а у односу на већину села у Србији. Имао је 141 дете млађе од 5 година и само су старији од 80 година имали мањи број него ова дечија старосна група. У узрасту од 75 до 79 година било је 157 лица.
У близини Злота, у његовом атару, се налази споменик природе „Лазарев кањон“, па вреди макар проћи кроз ово село-насеље на путу до те природне лепоте.
