Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У бази података традемап.орг постоје детаљни подаци о размени Србије у 2013. години те је ред да им посветимо пар реченица. Извоз је повећан за 2.252 милиона евра у чему је раст извоза аутомобила износио 1.160 милиона евра и објашњава 51,5% укупно оствареног пораста извоза. Након аутомобила највећи раст вредности извоза имали су пшеница (за 127,7 милиона евра), полимери етилена (109,3), електрична енергија (107,3), и изоловани каблови и
жица (103,3). Највеће смањење вредности извоза имао је кукуруз, за 284,5 милиона евра. Да не би дужио у набрајању за детаљније информације видети табелу 1.
И табела 2 служи да се не би много писало: укупан увоз повећан је за 701 милион евра, у чему је увоз делова за аутомобиле повећан за 935 милиона евра, па је заправо остатак увоза смањен за 234 милиона евра. Увоз аутоделова (1.241 милион евра) износи 87,4% извоза аутомобила (1.420 милиона евра), мада се један мали део односи и на потребе дотрајалог возног парка регистрованих аутомобила у Србији. Највећи раст увоза регистрован је код сирове нафте (за 299 милиона евра), а највеће смањење код деривата нафте (289 милиона евра) и код природног гаса (140 милиона евра). Док је код сирове нафте и деривата очигледан позитиван ефекат модернизације рафинерија, топла зима је
уштедела пристојну своту новца код природног гаса, а што ће и у овој години бити случај.
У табели 3 је приказано по 30 група производа са највећом вредношћу суфицита или дефицита у робној размени. И док постоје производи где је готово у потпуности суфицит последица домаће новостворене вредности (умањене за увозне енергенте и друге репроматеријале), попут смрзнутог воћа, пшенице, кукуруза, шећара и уља, имамо и производе где суфицит у извозу прати дефицит у увозу делова (попут ФАС-а). Нећемо набрајати производе, кога интересује нека квари вид уз приложену табелу.
У табели 4 приказано је по 20 пољопривредно-прехрамбених производа са највећом променом салда у 2013 години,
у односу на 2012 годину, а ради провере да ли је смањивање царинске заштите према произвођачима из ЕУ и из региона утицало на погоршање локалне конкурентности. Укупна вредност извоза пољопривреде смањена је за 5 милиона евра (са 2.091 на 2.086), увоза је повећана за милион евра (са 1.139 на 1.140), те је суфицит смањен за 6 милиона евра (са 952 на 946 милиона). Попут ФАС-а за укупну робну размену и код пољопривреде можемо рећи да једна велика бројка сакрива укупна кретања, па ако се искључи смањење суфицита у трговини кукурузом за 286 милиона евра, заправо је остатак пољопривреде повећао суфицит за 280 милиона евра. Али, и у овако повољним подацима ипак морамо да поменемо говеда, свиње и чоколаду. Смањен се извоз говеда (са 39 на 29 милиона евра), смањен је суфицит у трговини чоколадом (са 14 на 7 милиона евра), услед пада вредности извоза и раста увоза, док су домаћи свињчићи надрљали од европске конкуренције која је удвостручила увоз у Србију са 9,3 на 18,7 милиона евра. За блиставе примере у побољшању трговинског салда препоручујем чкиљење у најнижи део ове јединствене слике сачињене од 4 табеле.
Ckiljih u ovu tabelu i bilo koji zakljucak koji se moze izvuci je manje bitan imajuci u vidu ovogodisnja desavanja na zitnicama i njivama sirom zemlje.
Bejah za vikend u jednom selu nadomak Guce i slusajuci medusobne razgovore indisponiranih mestana najbolje su prosli oni koji nista nisu ni posejali. Jedino cemu se jos nadaju je da tamo krajem juna grad ne pobere ono malo malina koje s mukom obradjuju. Od krompira i kukuruza su vec digli ruke ..
Verujem da nista bolja situacija nije ni u ostalim delovima zahvacenih obilnim padavinama..
Bice interesantno krajem godine posmatrati brojke vezane za poljoprivredu mada se vec moze naslutiti da ce ih u velikoj meri karakterisati dubok deficit.
Nemojte da slusate govorancije. Doduse ja sam proglasen za nepodobnog izdajnika i na ovom sajtu zato sto sam uvek pominjao motivatore. Ali evo niko mi ne brise komentare a vama ostaje da se zapitate sta je sustina o kojoj paori pricaju. Bilo je susa, grada, kisa, i raznih drugih stvari i ranije. Bilo je manje ili vise subvencija a nominalna zarada je postojala u odredjenom iznosu. Ali ono sto se nekad smatralo za dobru zaradu odjednom je postala budalastina iako se biznis model, trziste i konkurencija nisu bitno menjali. Koji je to fenomen tako snazno uticao na svest proizvodjaca? Garantujem vam da to nema mnogo veze ni sa BDP-om ni sa kursom ni sa politickim uredjenjem ni sa „svetskom krizom“. Naravno ako je komsija koji „cita vodu“ stigo do 500 eur pa necu valjda da gajim malinu za dzabe. Kad li ce „eksperti“ da ukapiraju sustinu. Pitanje je uvek „KO“ pa tek onda „KAKO“. Ne lipci magarce do zelene trave.
Poštovani,
evo prvi put se javljam. Vrlo me zanima podatak o vrednosti izvozu softvera u 2014. Tokom prethodnih godina je beležen stabilan rast I dosta se pričalo o potencijalima ove grane. Novostvorena vrednost je velika u ovoj grani. Kakvi su podaci za 2014? Hvala I pozdrav!
Поштовани Милане
Објавићемо податак. На жалост, он ће поткрепити болесне идеје о „помоћи државе“ овом сектору.
Биће до краја идуће недеље.