Čas anatomije

Следи таксативно набрајање неких статистичких појава које објављују надлежне институције, а требало би да служе да се на основу њих конципирају разумне економске политике које би довеле до раста просечног материјалног стандарда грађана.

А просечан стандард грађана не може да расте при паду укупног броја запослених. Без органа силе, као и индивидуалних пољопривредника и оних у сивој, црној и љубичастој економији, број запослених лица износио је 1.697 хиљада, у фебруару зиме 2014. године, и смањен је за 27 хиљада у односу на исти месец зиме 2013. године. Не треба сумњати да ће у зиму 2015. године он бити смањен бар три до шест пута више него у упоређиваним зимама, а у складу са реформама које ће бити тешке, али ће грађани за неколико година осетити да им је након лошег боље. Око 100 до 105 хиљада грађана неће морати да чека боље нити да трпи горе. Овај број ће бити увећан за оне који потраже боље ван Србије.

Број пензионера , тачније исплаћених пензионерских чекова, био је 1.725.195, у јануару зиме 2014. године и повећан је за 19.361 према истом месецу зиме 2013. године. Највише је повећан број чекова у области старосних пензија запослених, за 29.507, али је у тој категорији и смањен број инвалидских пензија (за 8.911) и породичних за 2.287. Просечна пензија свих врста корисника била је 24.170 динара што је било 208,5 евра и од септембра 2012 године кретала се у распону од 200 до 218 евра. Фонд исплаћених пензија био је 39,7 милијарди динара у јануару зиме 2014. године.

Просечна зарада у фебруару била је 60.845 динара, а без пореза и доприноса 44.057 динара. У прва два месеца номинално су зараде смањене за 1,1%, а реално за 3,9%, а без пореза и доприноса номинално су смањене за 0,6%, а реално за 3,4%.

Фонд исплаћених зарада повећан је са 69,2 милијарде динара у јануару на 80,3 милијарде у фебруару. Номинално је фонд зарада повећан за 0,3% док је реално смањен за 2,6% (у фебруару). Фонд нето зарада био је 50,2 милијарде динара у јануару и 58,2 милијарде у фебруару.

Фонд зарада без пореза и доприноса био је 502 милиона евра у фебруару и смањен је за 3% у односу на исти месец 2013 године. Највећи фонд зарада има прерађивачка индустрија (90,9 милиона евра), где је смањење износило 6,2%, затим образовање (52,8), где је пораст био 0,5%, па трговина (49,6 милиона евра), где је смањење било 10,2%.

У индустријској производњи, која „мили“ навише, по стопи од 1,1% (фебруар/на фебруар), продуктивност рада расте захваљујући смањењу коришћења радне снаге. Број запослених у рударству је смањен за 1,6%, па је при паду производње за 0,4% продуктивност рада повећана за 1,2%. У прерађивачкој индустрији је смањен број запослених за 3,3% (за 9,7 хиљада), па је при расту производње за 1,1% раст продуктивности износио 4,6%, а код снабдевања електричном енергијом, гасом и паром пад броја запослених био је 1%, што је при расту производње за 2% омогућило раст продуктивности рада за 3%.

Уколико се задрже стопе промене индустријске производње из прва два месеца до краја године, рударство ће имати количину производње већу за 13,4% у односу на 2008 годину, прерађивачка индустрија ће бити мања за 7,8%, а снабдевање електричном енергијом, гасом и топлом водом биће већи за 6,4%.

У фебруару је робни извоз повећан за 20%, а увоз за 7,1%, у односу на исти месец 2013 године, а у периоду јануар-фебруар, раст извоза био је 15,7%, а увоза 1,3%.

Извоз је повећан за 218 милиона евра, а у складу са раније најављеним очекивањем, друмска возила више немају одлучујући допринос за раст укупног извоза јер је њихов пораст вредности износио 38,2 милиона евра, а допринос укупном порасту 17,5%. Ово јесте појединачно највећи допринос расту укупног извоза, али је он релативно три пута мањи него у 2013. години (1.167 од 2.259 милиона евра, 51,7% укупног пораста). Након друмских возила највећи допринос расту укупног извоза дали су: електричне машине, апарати и уређаји (30,8 милиона евра; 14,1% укупног пораста), гвожђе и челик (27,7; 12,7%), житарице и производи (27; 12,4%), погонске машине и уређаји (18,8; 8,6%), поврће и воће (18,5; 8,5%), и производи од метала (13,5; 6,2%).

Увоз је повећан за 27,7 милиона евра, где је највећа промена већа вредност нафте за 52,7 милиона, и мања гаса за 31,4 милиона евра. Битних промена у структури увоза нема.

У Србији је у прва два месеца 2014. године регистровано 794.630 ноћења туриста, што је за 1,3% мање него у истом периоду 2013. године. То је последица смањења ноћења домаћих туриста за 4,6% (укупно 562.786), при расту страних за 7,6% (231.844). Међу странцима, највише је регистровано ноћења из Црне Горе (28.844), Руске Федерације (20.742), БиХ (15.722), Хрватске (14.062) и из Румуније (12.819).

Према подацима Министарства финансија Републике Србије у фебруару су приливи у буџет износили 58,8 милијарди динара, издаци су били 85,2 милијарде динара те је остварен дефицит у износу од 26,4 милијарде динара. У односу на исти месец 2013 године приливи у буџет повећани су за 22,3%, а издаци за 11,6%, док су реалне стопе раста биле 19,2% и 8,7%. Дефицит буџета у фебруару је номинално смањен за 1,9 милијарди динара, у односу на исти месец 2013. године.

У прва два месеца 2014. године, у односу на исти период 2013. године, примања у буџет повећана су за 16,6 милијарди динара, издаци за 14,7 милијарди, те је буџетски резултат побољшан за 1,9 милијарди динара.

Код примања највећи раст остварен је од ПДВ-а, чак за 11,9 милијарди динара уз номиналну стопу раста од 21,6%. Непорески приходи повећани су за 3,4 милијарде динара (+34,7%), а порез на добит предузећа за 1,2 милијарде динара (+17,1%). Приходи од акциза су повећани номинално само за 1,4%, а за 421 милион динара. На другим позицијама није било већих промена.

Код издатака највећи раст имали су трансфери ООСО за 5,6 милијарди динара, па расходи по основу отплате камата за 4,6 милијарди динара.

Када искључимо расходе на основу камата (приходи од истих су занемарљиви) долазимо до примарног биланса. У односу на смањење укупног дефицита са 35,3 на 33,4 милијарде динара, примарни дефицит је смањен са 22,5 на 16 милијарди динара. Плаћање камата на до сада узете дугове чини половину укупног дефицита буџета!

У складу са дефицитом повећан је јавни дуг за 173 милиона евра у фебруару, а за 309 милиона евра од почетка 2014 године. То је дневни пораст од 5,24 милиона евра, рачунајући и суботе и недеље, а што је 61 евро у свакој секунди. Након сагласја економиста, ММФ-а, Светске банке, партнера, кредитора и након формиране апсолутне већине СНС-а у републичком парламенту, можемо очекивати да ће до краја године успорити раст јавног дуга.

Спољни дуг Србије је у јануару износио 25.863 милиона евра и повећан је за 21,5 милиона, према децембру 2013, док је у односу на исти месец 2013 године повећан за 470,6 милиона евра. Јавни дуг је при томе повећан за 1.296,3 милиона док су банке смањиле дуг за 685,7 милиона, а предузећа за 141,4 милиона евра. Пошто су девизне резерве повећане за 627,5 милиона евра нето спољни дуг је смањен за 157 милиона евра и износио је 14.737 милиона евра.

Укупан дуг привреде банкама у фебруару био је око 18,5 милијарди евра и најмањи је од августа 2008 године. На својим рачунима код банака предузећа су имала 3.355 милиона евра те је нето дуг привреде износио 15,1 милијарди евра. У динарима укупан дуг био је 2.145, а нето дуг 1.755 милијарди динара.

Становништво је на рачунима у банкама у фебруару имало 9.071 милион евра, дуговало је 5.829 милиона евра те је нето штедња становништва износила 3.242 милиона евра. За 12 месеци штедња је повећана за 302 милиона, дугови за 63 милиона, а нето штедња за 239 милиона евра.

У фебруару се највећи део дуга становништва банкама односио на стамбене и на остале кредите. Први су износили 2.754,2 милиона евра и повећани су за 35,6 милиона евра, а други су били 1.948,9 милиона и повећани су за 101,7 милиона евра. У збиру су учествовали са четири петине у дуговима становништва банкама. Инвестициони кредити су износили 307,9 милиона и повећани су за 3,3 милиона евра, док су грађани по трансакционим рачунима дуговали 229,3 милиона евра (смањили дуг за 6,3 милиона), а по потрошачким кредитима 209,3 милиона где су највише смањили дуговања (за 46,5 милиона евра).

Држава је у домаћем финансијском систему била нето дужник у износу од 71,8 милијарди динара, у фебруару 2014. године, зато што је на рачунима имала 330,2 милијарде динара, док је дуговала 402 милијарде динара. Нето потраживање од НБС било је 266,1 милијарди динара, а нето дуг банкама 337,9 милијарди динара. У банкама су депозити државе износили 62,9 милијарди динара (динарски 16,9 а девизни 46), а кредити су били 400,8 милијарди динара (динарски 254 и девизни 146,8 милијарди динара).

Могли бисмо овде и о новчаној маси, девизном тржишту, репо операцијама, нето девизним резервама, али и ово је довољно.

Према подацима из Месечног статистичког билтена број 12/2013 у Србији је прошле године рођено 65.962 а умрло је 100.257 лица, те је негативан природни прираштај износио 34.295 лица, што је упоредиво са бројем становника у Бору (34.160), Вршцу (36.040) или Јагодини (37.282).