Novo Selo za novo vreme

У Србији, без светог дела њене територије, има 19 насеља која у свом имену имају „ново село“, а само три која се зову Старо Село. Са овим односом 19 према 3, као млад и перспективан народ можемо брзо и храбро да корачамо у светлу будућност јер су нам Ново и новотарије у природи, духу и рекао бих гену, кад бих смео да кажем, јер бих спомињањем генетике могао да будем квалификован као расиста, а што нисам. Имам ја ту својих теорија да смо много грешан народ, али глупи нисмо, осим што се историјски доказало да се увек намештамо како не треба, али то је последица географског положаја. Писао сам о својим неиспуњеним намерама да се вратим у „корене“, и да купим земљу код Појата како бих се бавио креативним пословима http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/uslovi-za-poslovanje-i-dobosarska-ekonomija/ а онда док меркам удаљености које бих по Србији и региону прешао,  случајно измерим удаљеност Појата од Беча и од Истанбула и изненадим се да је Појате готово једнако саобраћајно удаљено од два царска града који су нам вековима кројили судбину. Око 785 километара од оба. И онда се мислим где моји преци нађоше да из Ћићевачких бара пљачкају турске трговачке караване баш у време књаза Милоша који је био велики реформатор и модернизатор тадашње Србије. Чим је проширио књажевину, па и моје претке узео за поданике, одмах их је указом иселио из Кошара у Ћићевац како би их контролисао и модернизовао.

Удаљих се ја од теме, што ми није била намера, али има ту некаквих сила http://www.makroekonomija.org/knjizevnost/bodler-los-staklorezac/ .

У 19 нових села у Србији, под претпоставком да је у два у општини Бујановац остао исти број становника у 2011. као у 2002. години (а претпоставка је лоша јер се из претходних података види да су у паду, у погледу људства) збирни број
њихових становника смањен је са 19.280 у време пописа из 1948, на 16.628 у време пописа из 2011 године. То је скромни пад у становнишву од око 14%. Нисам био лењ па сам извукао и податке о старим селима, да би била контролни фактор,
и вредноћа се исплатила јер је у ова три насеља пад броја становника био релативно двоструко већи, 32%.

Ови подаци су ми врхунски доказ да речи чине чуда и да би пуно наших села требало модернизовати променом имена. Ево предлажем и конкретне мере, то јест реформе:

1. У општини Бајина Башта имамо „остало насеље“ Злодол те предлажем да се промени име у Добродол. Оно је
   смањило број становника са 1.064 на 319, а тачно за 100 између два претходна пописа. Уколико би променило име у Добродол могли би смо да очекујемо прекид у вишедеценијским негативним кретањима и почетак светле перспективе за ово насеље.
2. У општини Лесковац имамо Злокућане које би смо могли да преименујемо у Доброкућане. Оно је смањило број становника са 274 на 192, те би исте ефекте требали да очекујемо као и код Добродола. Стално мислим на ту могућност, и осетим непријатност, да ми за десетак година уђе у кућу зет или снајка из Злокућана. Па не звучи лепо.
3. У општини Лесковац имамо Злоћудово. Овде мислим да не би требало да се мења назив насељу јер је повећало
   број становника са 199 на 252, и да постоји некаква хемија која повољно утиче на ово насеље уз географски положај и друге факторе. Потенцијалне зетове и снајке из овог насеља не смем ни да замишљам, ал` како се народски каже, баш све чега се плашимо нам се на крају и догоди. Да, постоји и Доња Јајина у општини Лесковац, која је повећала број становника са 739 на 1.277 док је Горња Јајина смањила са 601 на 528, а што указује да је боље бити Доле, то јест не стрчати, ни у вис, ни у даљ.

И тако, свашта се може учинити у Србији, уз адекватан елан, радно залагање и промену свести.

П.С. Ова три стара села би требало да промене назив у Модерно Насеље. Још кад бих смео да проверим ове што у називу имају „Српски“, колико су потонула, каквих би тек ту идеја било.