Robna razmena Srbije sa Evropom i van nje 2006-2013

Према подацима СТО Србија је у 2013 години 63% робног извоза реализовала у земље ЕУ, 29,9% у остале земље Европе и 7,1% у земље ван Европе. У односу на 2012 годину повећан је удео ЕУ за 1,4 структурна поена, земаља ван Европе за 2,4 поена, док је смањен удео земаља у Европи ван ЕУ за 3,8 структурних поена. У односу на 2008 годину удео ЕУ у укупном извозу повећан је за 4,8 поена, ван Европе за 3 поена, а у остале земље Европе је смањен за 7,8 поена.

Као што су земље ЕУ успеле да опораве извоз у остале земље, али не и међусобну размену, тако је и Србија смањила релативан значај других европских земаља, а у корист ЕУ и осталих земаља у свету. Пошто је Србија баш малена, није потребно много труда да би се објасниле кључне промене. На пример, раст удела ваневропских земаља у укупном извозу у 2012 години (са 3,8% у 2011 на 4,7%) био је последица продаје цигарета Сингапуру и Хонг Конгу и машина Азербејџану, а у 2013 години пласмана Фијата у САД, уз додатни раст извоза у Азербејџан, Хонг Конг, Сингапур, и нови извоз у Бангладеш, Либију и Бразил.

Сличне су промене и код увоза: ЕУ учествује у укупном са 61,9% и повећао је удео за 0,9 поена према 2012 и за 6,2 поена од 2008 године, земље ван Европе учествовале су са 19% у укупном увозу уз раст удела за 1,1 и за 1,6 структурних поена, док су остале земље Европе учествовале са 19%, уз пад удела за 2,2 и за 7,9 структурних поена.

У земље Европе ван ЕУ сврстали смо 12 земаља и то, према рангу значаја за извоз: Босна и Херцеговина, Руска Федерација, Црна Гора, Македонија, Турска, Украјина, Албанија, Швајцарска, Белорусија, Норвешка, Молдавија и Исланд. Највећи значај имају БиХ, РФ, ЦГ и Македонија. Код извоза је Руска Федерација повећала значај (са 374 на 799 милиона евра), али је извоз у БиХ и Црну Гору мањи него 2008. године, а што је највише утицало на пад удела ових земаља у укупном извозу. Увоз из БиХ, ЦГ, Македоније и РФ је био већи у 2008. него у 2013. години, али највећи значај за пад удела ових земаља има пад увоза из Руске Федерације (са 2.374 на 1.451 милиона евра).

На основу ових података о расту удела ЕУ и смањивању удела осталих земаља у Европи за укупан увоз могло би да се закључи да је ЕУ стекла предност у односу на ове друге земље. Међутим, повећан је и удео осталих земаља ван Европе што значи да су деловали још неки фактори осим уговора о слободној трговини у региону и примена ССП-а са ЕУ. Када би смо укључили Казакстан у остале земље у Европи дошли би смо до мањег пада удела ових земаља у укупном увозу, и мањег пораста удела земаља ван Европе. Увоз из Казакстана је повећан са 16,6 милиона евра у 2008 години на 323 милиона у 2012 и на 665 милиона евра у 2013 години (472 милиона евра сирова нафта и 185 милиона природан гас), па само ова два производа могу да објасне укупну структурну промену код увоза између осталих земаља Европе и земаља ван Европе.

Али, и без ових статистичких гимнастика раст удела ЕУ у укупном извозу и увозу Србије је известан и непобитан.