Provalija u Ponoru

Село Понор се налази на око пет километара југозападно од Књажевца на регионалном путу за Сврљиг. Привукло ми је пажњу због назива а који је баш у складу са демографском провалијом у којој се Србија налази. Србија је препуна цинизама и иронија, попут Радовањског Луга покрај села Радовање где је Карађорђе убијен. Село се зове Радовање, а за плакање је шта се за власт у Србији чинило, па се и куму секла глава и скидала кожа са лобање (да би се као доказ слала за Истамбул). Али назив села је у овом случају, Понор, сасвим адекватан.

У селу Понор је 1948 године пописано 776 становника и до 1953 године имало је и благи пораст на 793 становника, да би, како код готово свих села, након тога наступио пад, те је на попису 1961 године било 705, 1971 године 500, 1981 године 362, 1991 године 211 становника, 2002 године 144, да би на последњем попису регистровано 66 становника.

У време последњег пописа било је 26 мушкараца просечне старости од 74,4 године, и 40 жена просечне старости 76,6 година. Најмлађи становник био је мушкарац старости од 45 до 49 година, а најмлађа жена била је у добу од 55 до 59 година. Већ од 60 године имамо и мушкарце и жене у истом узрасту, а старијих мушкараца од 80 година било је девет, а жена дванаест.

Село Понор се по овим подацима не разликује од стотина села у Србији. Само по имену.