Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Đavo je u detalju. Malo je ekonomskih oblasti na koje se prethodna rečenica može tako dobro primeniti kao na statistiku zaposlenosti. Dubok je jaz između onoga što prosečan građanin podrazumeva pod pojmom zaposlenog, i onoga što statistika pod tim podrazumeva.
U percepciji prosečnog građanina, onaj ko je zaposlen ide na posao svakoga dana, redovno prima platu koju je ugovorio, ima pravo na duži ili kraći godišnji odmor, itd.. U tom kontekstu, građani jedino prave razliku između srećnika koji imaju stalni posao i onih koji rade na određeno vreme, ili onih koji bolje ili lošije zarađuju. (Srbija je pomalo specifična jer u njoj postoji i dodatna, neobična razlika između onih koji su zaposleni i primaju platu, i onih koji su samo zaposleni.)
Zaposlen čovek tako uživa razumnu egzistencijalnu sigurnost, socijalnu i najčešće zdravstvenu zaštitu, ima osećaj dostojanstva i korisnosti. Ili kraće, zaposlenost i sigurnost gotovo da su sinonimi. Na suprotnoj strani su strah i zebnja, poniženje, frustracija, a često i očajanje sa svim pratećim tužnim pojavama – od alkoholizma do nefunkcionalnih porodica.
Po sličnoj logici, trebalo bi da postoji snažna pozitivna korelacija između broja zaposlenih i kvaliteta života, kao i između broja zaposlenih (ili nezaposlenih) i stanja ekonomije. Što je nezaposlenih manje, manje je i socijalne bede. Teorijski bar, smanjivanje broja nezaposlenih bi trebalo da vodi i postupnom rastu plata, budući da tražnja za radnicima raste.
Suprotno logici o kojoj je reč, građani osećaju da se uprkos statističkom padu broja nezaposlenih, ništa vidljivo i bitno oko njih nije promenilo i da kvalitet života ne raste. Ovaj raskorak između statistike i stvarnosti se dobrim delom može objasniti metodologijom statističkih praćenja.
Zvanične statistike, bez obzira da li je reč o SAD ili Srbiji na primer, problemu zaposlenosti prilaze na bitno drugačiji način od zdravorazumske percepcije prosečnog građanina. Svetske statistike, sa manjim varijacijama, baziraju na metodološkim preporukama Međunarodne organizacije rada (MOR).
Stope zaposlenosti i nezaposlenosti utvrđuju se kroz ankete, gde se na bazi reprezentativnih uzoraka pokušava proceniti broj zaposlenih i nezaposlenih u nacionalnoj ekonomiji. Ankete ne prave razliku između legalnog rada ili rada „na crno“, i neretko obuhvataju i veliki broj ljudi (pogotovo u nerazvijenim državama) koji rade samo za hranu i namirnice, na primer.
Na bazi metodologije MOR, zaposlen je svako ko je u nedelji koja je prethodila anketiranju radio bar jedan sat, i ko je za rad primio bilo kakvu nadoknadu, bez obzira da li je ona novčana, ili u naturi. Neki razvijeni statistički sistemi pod pojmom zaposlenog podrazumevaju i rad bez ikakve nadoknade, pod uslovom da zaposleni radi određen, minimalni broj sati nedeljno na porodičnom imanju, ili u porodičnoj radnji na primer. (U SAD je to 15 sati nedeljno).
U opisanom kontekstu, neko ko jednom nedeljno izvede u šetnju komšijskog psa, ili pričuva dete i za tu uslugu dobije tanjir supe, sendvič ili čokoladu, statistički je zaposlen. Iako ova vrsta „zaposlenih“ ne dominira na tržištu rada, ona u ekstremu pokazuje svu rastegljivost pojma zaposlenosti. Time se makar i delimično objašnjava loše osećanje života koje se ne menja bitno, uprkos statističkom rastu zaposlenosti.
Metodološki problemi se uočavaju i kod evidentiranja nezaposlenosti. Statistika neće prepoznati nezaposlenog samo po osnovu činjenice da je on bez posla i primanja. Nezaposlen mora pokazati da je u prethodnih mesec dana aktivno tražio posao. Statistika tako s pravom izbacuje iz sistema razmažene lenjivce. Sa njima međutim, statistika izbacuje i one rezignirane i deprimirane nesretnike koji su izgubili svaku nadu, i odustali od uzaludnih konkursa i obijanja pragova u potrazi za poslom. Njih više nema u statistici nezaposlenih. Za državu i njenu statistiku je najbolje da neko ko je nezaposlen posao ni ne traži.
Iako zvanična statistička metodologija nije sasvim besmislena, predstava o kretanjima na tržištu rada koja se ovakvom metodologijom oslikava, mnogo je bolja od stvarnosti. U krajnjem ishodu, statistika skriva više problema no što ih otkriva, pogotovo u atmosferi koja favorizuje fleksibilnost tržišta rada. To pogotovo važi za države koje nisu razvile, ili ne žele da razviju dodatne pokazatelje zaposlenosti i nezaposlenosti – njima je lakše da stvarnost sakriju ulepšanom fikcijom. To može funkcionisati neko vreme, ali se od loše stvarnosti ne može pobeći statistikom, niti se beda može dugo skrivati.
Kod nas je statistika koja se objavljuje cesto cista forma koja sluzi da zadovolji neku zakonsku formu: prosecna neto zarada, visina duga u odnosu na BDP, stopa zaposlenosti i jos mnogo toga. Cesto cujemo da je prosecna plata u drzavnoj administraciji jaca za 30% od zarade u privatnom sektoru. Niko ne kaze da je u prosek kod „privatnika“ uslo i nekoliko hiljada zarada advokata po pausalno oporezivoj osnovici od 40 do 50 hiljada dinara a cinjenicno niti jedan advokat nije ispod nekoliko stotina hiljada dinara. Tako i svaki drugi pausalno oporezivi preduzetik cesto ima visestruko veca primanja od razrezane osnovice u resenju. Plate vozacima slepera su cesto od 700 do 1500 evra mesecno „na ruke“ a prikazane zvanicno neki dinar vise od 20 hiljada. I tako imamo preko 200 hiljade radnika kod privatnih poslodavaca koji rade za minimalnu zaradu mesecno. U prosecnu zaradu ne racunamo primanja onih 700 hiljada radnika iz neformalne zone, „mrtve duse.“
Danas je receno da je visina drzavnog duga nesto preko 60% BDP. Kada bi se u BDP racunao i obrt u sivoj zoni (neprikazan promet 10 do 12 milijardi evra) zaduzenje bi bilo 45 do 48% BDP. Pa i nije neka strasna razlika, neki procenat gore-dole.
I sta reci o stopi zaposlenosti ili nezaposlenosti. Vec je sve receno…
Riba smrdi od glave a ucrva se od repa.
Gosp.Dragane shvatite da se Srbija smatra ekonomski neslobodnom drzavom. Nemozete sibati privatnike u takvom okruzenju.
Sudovi i drz.administracija se smatraju korumpiranom i to je problem a ne kamiondzija ili gazda sendvicare.
Naopako gledate oni su posljedica praznog budzeta a ne uzrok praznom budzetu.
….oni su posledica praznog budzeta a ne uzrok praznom budzetu….Kako mogu da budu posledica, pa oni nisu budzetski korisnici koji nisu primili platu jer je budzet prazan zbog cega su otisli u kriminalnu (sivu) ekonomiju. Mozda ste u pravu, zbog praznog budzeta gazde sendvicara ne prijavljuju promet i cak 30 i vise hiljada PDV zadrze za sebe na godisnjem nivou. I molim vas, tema je statiskika, treba se drzati teme da nas ne bi opominjali. Vise puta sam napisao da su svi primeri o kojima pisem iz prakse, ako su vam nerealni nemojte da sumnjate vec pitajte da vam pojasnim.
A odakle pare vlasniku slepera da vozacu isplati 1300 evra mesecno na ruke? Ko to u keshu placa prevoz? Ako jedna firma ima pet slepera, po vasoj prici, vlasnik firme 5600 evra ima mesecno prihoda u keshu, da bi isplatio plate vozacima. Puta 12 meseci – 67.200 eura. Posto tvrdite da i vlasnici imaju kesh, onda to prakticno znaci da je on negde kesha naplatio 100.000 eura za godinu dana… To su bajke bez ikakvog osnova u realnom zivotu.
Ne gospodine Mile, to ne znaci to. Vlasnici podizu fiktivne dnevnice za sluzbeni put u inostrantsvo, tako na ime jednog vozaca, na devizni racun, uplate 20 do 30 hiljada evra na ime dnevnica za sluzbeni put, pre toga vlasnik obezbedi ovlascenje za raspolaganje sredstvima na racunu vozaca, tako da vozac uopste ne zna da je preko njega oprano par desetina hiljada evra. I ako firma ima pet vozaca dobije 100 do 150 hiljada evra neoporezivog kesa a zvanicnu platu isplati na minimum. I tako je za 2012. godinu NBS objavila da su povecane isplate dnevnica za sluzbeni put u inostranstvo za oko 20% u odnosu na 2011. g.. NBS hoce da kaze da su privredne aktivnosti povecane, privrednici putuju u inostranstvo vise – ne znaju u NBS da je to klasicno pranje novca.
Imate problem Dragane sa tokovima novca. Koriscenje sopstvenog novca sa racuna nije siva ekonomija vec jedan mentalni arhaizam u Srbiji.
Vi ozbiljno brkate kriminalne aktivnosti i poslovanje pa onda utaju poreza pa svasta jos nesto. Sve se to vama zbrkalo i prava i obaveze i mogucnosti.
Pranje novca vam je posebna nepoznanica jer samo onajnovac koji je dosao i crne zone ili kriminogene je novac koji se pere. Novac iz poslovanja se ne pere vec je ta „domisljatost“ posledica jednog klimavog bankarskog sisteme koji je jos u stranu od hiperinflacije.
Raspolaganje sopstvenim novcem sa racuna nije siva ekonomija bez obzira da li je placen porrez ili ne.
Koa sto i utaja poreza nije siva ekonomija vec privredni kriminal…
Neverovano je da neko uopste razmislja na taj nacin. Vas kao da je politbiro drzao negde u zamrznutog 25 godina??
Da li Darko uopste citas sta pisem?
Idemo redom, prvi pasus, mislis na vlasnike koji podizu novac na ime dnevnica: vozac je radio, zaradio platu, ne dobija celu platu od 1500 evra sa obracunatim i isplacenim doprinosima, vec dobija samo minimalnu zaradu a ostatak na vec opisan nacin – i to je pravilno koriscenje sopstvenog novca sa racuna?
Drugi pasus: stvarno ne znam sta da odgovorim, uopste ne razumem argumente…
Treci pasus: Danas podizete gotov novac sa racuna svoje firme u iznosu vecem od 15 hiljada evra, dinarska protivvrednost – tu transakciju banka odmah prijavlju po zakonu o sprecavanju pranja novca – da li ti je dovoljna ova formulacija da ti odgovori sta je sve pranje novca?
Ko je uopste rekao da je raspolaganje sopstvenim novcem siva ekonomija?
Utaje poreza nema ako nema sive (neformalne) ekonomije.
Vec sam pomenuo, ovde je tema statistika i necu pisati o sivoj ekonomiji da nas ne bi opominjali.
I Darko, ne znam da li hoces da se oslanjamo na teoriju ili praksu komentarima. Ne mogu uopste da pohvatam na „sta“ se oslanjas kada komentarises, sa teorijom si u suprotnom smeru, praksu si verovatno zaobisao…
Ajd,
To je problem vozaca ,citaj radnika.Sindikat
Ja vam kazem da je podizanje novca sa racuna i njegova kontrola losa bankarska praksa pa cak i neustavna ali to je tesko dokazivo. To sto se zove prijava o zakonu za sprecavanje pranja novca ne znaci da ima veze sa pranjem novca. Sta vise obicno nem auopste osim ako se ne radi o dunsterima koji bi da operu novac.
Utaja poreza moze ali i ne mora da ima veze sa sivom ekonomijom. Logicno se podrazumeva kod otkrivanja nelegalnog poslovanja ali pretezno se desava kod legalnog poslovanja.
Praksa kaze da ce budzet biti sve tanji sto se siva ekonomija bude neprirodno smanjivala ,tj. uz pomoc koriscenja sile.
Darko, ja upravo zagovaram nacin da se ne radi silom, moji tekstovi govore kako na elegantan nacin da prevedemo sve u legalne tokove, kako za samo tri meseca da napravimo podlogu kako bi se mnoga opterecenja poreska snizila, kako da sve obveznike privolimo (ako treba i nateramo) da placaju. Snizavanjem opterecenja od Srbije mozemo da napravimo poreski raj. Sto je tice podizanja novca i pranja, molim te pogledaces moje trece gostovanje na KCN televiziji (bio sam pre dva dana), bice u utorak na Youtube, ispricao sam primer najvece peracke grupe u Srbiji koja je sa racuna firmi podigla 1,3 milijarde dinara kesa.Pojasnio sam bas tim „dunsterima“ kako su lako identifikovani i jos mnogo toga.
Nece se smanjiti nego ce sljedci premijer poceti projekt „Cacak na Jupiteru“!
To je onaj problem, jer nece taj momentum punjenja proracuna iskoristiti za smanjivanje prihodovne strane u nekom segmentima nego za povecanje rashodovne strane u svrhu samo reklame.
Da je onaj dosao na vlast kojeg Vi nesimpatizirate ja bih Vas 1 000 000% podrzao.
Gazda ima 5 kamiona i toliko kamiondzija zato sto je radio u sivoj zoni i skivao pare da nesufinancira vjecne gubitase.
Bravo! Zato su zbog nizih troskova poslovanja, nisu placali doprinose na zarade, udarali jedni drugima konkurenciju, non-stop su spustali cenu usluge (cena goriva je stalno rasla) i na kraju su poceli jedni druge da unistavaju, mnogi su bankrotirali.
Da li se samo finansiraju veciti gubitasi? A ko ce da finansira penzije, zarade prosvetnim i zdravstvenim radnicima, zarade pripadnicima policije i vojske? Da pojasnimo koga ja ne simpatisem, stvarno nisam razumeo? Niti jedan komentar koji sam dao od decembra meseca, tada sam napisao prvi komentar, apsolutno nema veze sa politikom i bilo kojim politicarem.
Poštovani gospodine Dragane
Na žalost, ovne nisu problem političari već ekonomske politike koje se sprovode a koje su pogubne po Srbiju. U svemu što su do sada predlagali i što će predlagati većina stanovnika ima samo štetu, a vi im dođete sa „borbom protiv sive ekonomije“ kao izgovor za njihove prošle i buduće promašaje. A takva borba može da bude veoma opasna po bezbednost Srbije.
Da se trebaju oporezovati advokati, rentijeri, da se treba suzbiti toliko skretanja novca iz legalnih tokova nije sporno. Sporno je da se Srbija poklanja strancima na veliko, da se subvencionišu velike strane kompanije, da se sistemski uništava preduzetništvo koje na veliko peru pare iz Srbije…
Šta bi ste vi radili da se donese propis da se računovodstvom ne može baviti ni jedna agencija bez 100 računovođa sertifikovanih u SAD ili u Novom Zelandu?
Krećem da brišem komentare koji nisu u vezi sa postom, a polemišite do mile volje na stranicama koje sam vam otvorio.
U Srbiji je lakse locirati broj zaposlenih nego nezaposlenih ali iz nekog razloga to nikada niko ne pominje.
Ja nikada nisam cuo da je neko javno rekao u Srbiji je zaposleno toliko i toliko ljudi ,stpo je po meni daleko pametnije i svrsishodnije brojanje.
A onda je sve prosta racunska operacija.. svi ostali su nezaposleni ? Sto naravno ne znaci i da su bez prihoda ali sustinja brojanja je u privredjivanju a ne u novcaniku..
Sve probleme ste identifikovali izuzetno dobro, onda dizite glas da se to ne desi. I te kako znam vecinu problema koji spoticu privredu, kako Ti rece jednom „pogledom odozdo“, sa terena. Vrlo jednostavno primetim ko „zavlaci“ svojom teorijom, jos uvek dobro pamtim ko je sta radio, uradio, predlagao, ostvario, na polju ekonomije od 1990. godine pa sve do danas. I te kako se borim protiv pogubnih predloga „mozgova“ koji sve predloge daju u interesu konsultantskih kuca, reviziju cemo raditi i za kuci budzet (kako su poceli da predlazu „eksperti“)….moji predlozi su iskljucivo u cilju jacanja privatnog sektora, stvaranja podloge za snizavanje svih stopa poreza i doprinosa….zao mi je ako svi oni koji nisu nikada bili u privredi totalno pogresno tumace sve moje predloge.