Izvoz robe po stanovniku u 2013 godini

На основу података СТО о годишњим вредностима извоза одабраних земаља, а за које сам израчунао индексе вредности у 2013. у односу на 2012. и 2008. годину, може се видети да је само Парагвај имао већу стопу раста извоза (29,8%), од Србије (28,9%), у односу на 2012. годину, док је у односу на 2008 годину Србија такође у самом врху листе, где су само Латвија и Литванија, од земаља из Европе, испред ње. Код увоза је ситуација сасвим другачија, јер је у 2013. години увоз Србије био за 10,7% мањи него у 2008 години, али је 12 европских земаља имало још већи релативан пад, а на самом дну листе налазе се Шпанија, Португалија, Ирска, Исланд, Хрватска, Грчка и Кипар, па би ову групу земаља могли назвати ПИГС+, где ово + представљају Хрватска и Кипар.

Али, ово је субјективни и сужени поглед на ову статистичку појаву звану робна размена. Такав поглед не укључује мерење удела додате вредности у извозу или увозу, па се удео може кретати и близу 100% код извозника природних ресурса (Норвешка, Русија, Чиле…) или близу нуле, код чистих дорадних послова (Индонезија, Тајланд…). Не укључује ни структуру извоза према коришћеним технологијама и којешта још.

Овде ћемо излистати само један показатељ, а то је ранг земаља према извозу робе по становнику. Значи, овај показатељ не укључује колико је додате вредности по становнику у извозу, или које су технологије или природни ресурси у тој једној јединој цифри.

Подаци о броју становника преузети су из ЦИА Фактбоок, док су подаци о вредности извоза узети из базе СТО, али сам ја додао и податке за Босну и Херцеговину и Македонију и Црну Гору, надајући се да ћу пронаћи неку земљу у Европи лошију по овом показатељу од Србије.

Србија се налази при дну табеле, и за малкић су Македонија и Босна и Херцеговина испред ње, док су Турска, Кипар и Црна Гора ниже рангиране од Србије. Ово је извоз робе, када би се додао и извоз услуга све три би претекле Србију, па би се за само дно листе Србија опет борила са БиХ и Македонијом. У бази ЦИА стоји да Србија има 7,243 милиона становника. Ако је тако, у 2013. години БиХ је имала извоз робе од 2.163 долара по становнику, Македонија 2.045, а Србија 2.018 долара. Када бих ставио 7,12 милиона извоз по становнику у Србији претекао би македонске податке и био би 2.053 долара по становнику. Али то би било монтирање података на основу субјективних процена. Када би додатно умањили број становника на 6,75 милиона претекли би смо и БиХ са 2.165 долара по становнику. Ове калкулације јасно указују да је смањивање броја становника у Србији државни приоритет јер смо ионако, према речима М.Кнежевића, нежељени сведоци њиховог постојања.

Вратимо се на свет као целину, место овог сужавања свести и мрачења. У свету, према подацима снајке, живи 7 милијарди и 95 милиона човеколиких особа. При вредности светског извоза од 16,8 хиљада милијарди просечна вредност робног извоза по становнику је 2.365 америчких долара. Србија је 15% испод овог просека. Европска Унија има тачно пет пута већу вредност извоза од светског просека (11.909 долара), истовремено и утичући да просек буде већи, јер је по њеном одбитку просечна вредност 1.626,5 долара (6.586 милиона становника и 10.711 милијарди долара извоза). Сад, кад би макли још и Американце, просек би се срозао на 1.457 долара по становнику, а додатно и Хонг Конг и Сингапур пао би на 1.308 долара, и ако би наставили ову операцију стигли би смо до податка када би могли да кажемо да Србија има дупло већи извоз по становнику од светског просека (без неколико десетина држава).

Након Хонг Конга и Сингапура, који имају по 75 хиљада долара робног извоза по становнику, следе Белгија, Холандија и Луксембург као мале земље европског језгра веома зависне међусобно и од Немачке и Француске као комшија. Након њих долазе Норвешка и Швајцарска, као примери српског сна о независној и високо развијеној економији. Сад ми немамо нафту и гас као Норвежани, нити лекове и часовнике ко Швајцарци, па би морали да пронађемо шта је легално, а најисплативије, да посадимо на нашој земљи да никне и да нас уздигне као ове две Европске земље. Имам идеју о једној биљчици, али ћу тај текст објавити након избора када крену отпуштања и све остале мере које морају да се догоде да би нам прво било горе а да би после било боље, мада ја осећам да већ 25 година иде на горе, а то на боље оставићу да сачекају моји унучићи, ако ми децу oва модерна пропаганда не претвори у само и исто љубце, па унучића не буде.

Можемо овако писати о пуно сочних поређења, али чему то? На пример, УСА има од робног извоза 4.990 штампаних долара по становнику, тачније штампа их за разлику до 7.368 долара увоза по становнику, а Русија има 3.672 долара, али је разлика у развијености ових земаља много већа од разлике у овом једином податку. И Амери претежно извозе сировине, као и Руси, житарице на првом месту, али бројност становништва (316 према 143 милиона) и величина
унутрашњег тржишта увећавају разлику у развијености, у корист УСА.
Софистицираност производних и услужних процеса у УСА је нешто што је драматично разликује од руског одлива новца из земље кроз извоз који је од робног увоза био за 179 милијарди долара већи у 2013 години. Тај вишак извоза Русије, као и Кине, Немачке, Саудијске Арабије, Кувајта, итд, служи као покриће за штампање доларчића у федералним резервама, и тако је било и пре светске кризе, а како ће бити то ће препознати светска тржишта.