Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Попис пољопривреде је драгоцен аналитички материјал, а како би се економска политика у пољопривреди креирала смислено, и како би субвенције служиле логичким циљевима. Сада то није случај. На пример, у Црној Гори сам купио његушку пршуту по цени од 6,5 евра. У Србији по овој цени могу да купим саламу средњег квалитета, а за хипотетичку домаћу пршуту требало би ми три пута више новца. Најмање. Али у Црној Гори је то могуће јер је ова цена нижа од производне јер су српске субвенције за пољопривреду отпутовале да се нахране немачке свиње где су немачки (свеједно, аустријски, холандски, дански…) сељаци добили субвенцију за производњу меса.. И онда је цена од, рецимо 10 евра снижена за три и по евра јер је у цени и српска субвенција за жито, рецимо евро по килограму пршуте, и још два и по евра немачка за производњу меса. Ово је све искарикирано али служи илустрацији. Нисам вичан цртању како бих то кроз једну слику објаснио.
Када би се субвенције додељивале на основу података пописа по општинама, а при претпоставци да су корисници субвенција сви пољопривредници, а не само регистрована пољопривредна домаћинства, прецизно би се знало где се дистрибуира новац и да ли се кроз ту дистрибуцију стимулише развој пољопривреде и опстанак села.
Пре излиставања виноградара рећи ћемо да у просеку пољопривредно газдинство (пописано их је 631.552) располаже са 5,44 хектара коришћеног пољопривредног земљишта, у чему су оранице и баште 398 ари, воћњаци су 25 ари, виногради 4 ара, ливаде и пашњаци 113 ари. Просечно газдинство има 1,44 говеда, 5,4 свиња, 2,75 оваца, 42,3 живинчета и 0,65 кошница. Један трактор дође у просеку на 8,4 хектара пољопривредног земљишта.
Ово је просечан податак који много више сакрива него што приказује. У газдинства су урачуната и пољопривредна предузећа, што у неким општинама може значајно да повећа одређене податке и искриви слику о обичном сеоском домаћинству. Исто тако, конфигурација терена, квалитет земљишта и други фактори делују на одлуке и понашање пољопривредника.
Но, ја се у ту пољопривреду не разумем много, а не разумем се готово у ништа, јер сам рођен у Србији па имам привилегију да живим у чудима и фантазијама, па ћу овде само излистати ранг општина према величини површине под виноградима. О квалитету земљишта, засађене лозе и другим факторима такође не знам ништа, нити сам заинтересован да сазнам. На малићу десне руке имам ожиљак од српа када сам оцу као деветогодишњи дечак помагао у чишћењу винограда, па сам се посекао и он је морао да ме врати у Јагодину, љут што смо прекинули посао а ја био непажљив, а то доказује моју незаинтересованост, јер сам као млађи брат само желео очеву пажњу, па макар себи и отфикарио прст српом. Не само очев, скоро сви виногради у Ћићевцу су запуштени и зарасли и тек сад су почели да се обнављају, али након што су новопечени виноградари зарадили новац у неким другим делатностима.
Од винограда, грожђа и вина ја сам заинтересован само за време које проведем у ресторану-винарији Тарпош у Врбици код Аранђеловца у друштву интересантних људи где као Титов пионир слушам и учим.
Према попису пољопривреде у 2012 години било је 22.150 хектара под виноградима, било је 267,4 милиона чокота и произведено је 264,4 хиљада тона грожђа. Овде само константујем површине, не и принос и квалитет.
Посматрано по областима, највише је било винограда у Расинској (6.406 хектара, што је 28,9% укупне површине), а најмање у Златиборској (само 4 хектара?!). Мање од 100 хектара винограда имали су још и Колубарска, Мачванска, Рашка и Моравичка област.
Највише је, према попису, под виноградима имала општина Трстеник (2.199 хектара), затим Крушевац (1.956), Александровац (1.531), Вршац (1.433), Ниш (801), Неготин (798), Лесковац (673), Шид (540), Гроцка (487), и Топола (469 хектара).
Прилажемо сличицу са рангом области и општина у Србији према површини винограда. Пуно ме је података изненадило, одушевило и растужило. На пример, Рековац је на 14 месту са 408 хектара винограда, а то ми је био главни утисак када сам ишао у априлу 2013 до манастира Каленић, како је овај крај који се зове Левач „жив“ јер виногради траже интензивну обраду и радну снагу. Стао сам поред пута да бих направио пар фотографија од којих једну прилажем. Изненадио ме је податак да је у Аранђеловцу само 61 хектар, док суседна Топола има скоро осам пута више, укључујући и Краљеве винограде на Опленцу. У општини Јагодина инжењер Цилић, међународни дегустатор, обнавља виноградарство као делатност, па има укупно 310 хектара у општини много познатијој по жирафама, тигровима и страним инвеститорима.
Док сам укуцавао податке посумњао сам у 673 хектара под виноградима у Лесковцу, али сам лако идентификовао велики комад земље које се води као Навип-ова плантажа окружено селима Винарце, Доње Стопање, Миланово, Душаново… Изгледа, на основу фотографија, да је плантажа прилично запуштена.
И тако, да не бих даље сумњао, одушевљавао се и туговао, прелазим у обраду Српских пилићара.
