LoBOTOmija RoBOTa

Ne znam koliko drugi ljudi primećuju na izgled trivijalne pojave ali meni još iz detinjstva ovakve stvari su  svojevrsan hobi.

Na primer, jedan od mojih hobija poslednjih nekoliko godina je da volim da pratim komentare posetioca elktronskih medija.
Uzmete bilo koji veliki srpski medij koji je elektronski prominentan, svaki od njih daje mogucnost da čitaoci ostavljaju svoje  komentare a tu zaista ima svega i svačega, komentari su često interesantniji od samom “headline” članka, što uostalom zna biti slučaj i na stranicama makroekonomija.org.

Trivijalna komponenta u ovome mome interesu je što od prvobitnog interesa za komentare ja sam odlutao u još veću fascioniranost time da posetioci sajta mogu da izraze svoje slaganje ili neslaganje sa komentarima koje ostave posetioca sajta, klikanjem tj glasanjem na ikone za odobravanje ili ne odobravanje komentara. Moja fascinacija tokom i distribucijom slaganja i neslaganja je pre svega motivisana genijalnošću koncpeta koji je očito dizajniran da u realnom vremenu u kontinuitetu opipava puls javnog mnenja. No kvaka je  da bi mehanizam funkcionisao,  mora biti otporan na pokušaje manipulacije a koje, iz današnjeg iskustva mislim,  je gotovo nemoguće sprečiti.

Kada govorimo o srpskim medijima tu već odavno nema govora ni o pomenu fair play-a a moj današnji mali eksperiment to
slikovito predstavlja. Naime, danas na jednom od največih elektronskih  srpkih medija je postavljen članak čija je tema bila izbori a na koji se u do 4 sata poslepodne sakupilo preko 1,000 komentara posetioca sajta sa  verovatno preko 100,000 kliknutih slaganja i neslaganja sa raznoraznim komentarima.

Identifikacija elektronskog medija nam je nebitna obzirom da je pojava opšte raspostranjena u svim elektronskim medijima,
link i naslov članka su također nebitni. Jedino što je bitno za ostatak ovoga članka je da sam metodom slučajnog uzorka izabrao
tri komentara sa namerom da pratim tog (distribuciju) slaganja i ne slaganja na ove komentare  u roku od nekoliko sati.
Slučajni uzorci su bili takvi da su dva komentara imali relativno slične stavove dok je treći bio dijametralan a tok pristizanja komentara, pribilježen u period 10 ujutro do 2 posle podne,  predstavljam u sledećoj tabeli:

Iako pretpostavljam da će posetioci sajta u momentu identifikovati problematičan dio tabele ja ću pre ove identifikacije
posvetiti par reči teoriji statističke verovatnoće, stokastičnim procesima i statističkim distribucijama.

I bez toga da se sa stolice protežem da bi dograbio literature,  99.9% sam siguran  da ne grešim kada kažem da tok pristizanja odobravanja i neodobravanje komentara je stokastičan process koji pripada klasi Poisson procesa. Bez namere da ulazimo u duboku tehničku diskusiju, Poissone procese možete najlakše shvatiti (ili prihvatiti) koa one koji, mere, možda još bolje koji broje ili pribelježavaju realizaciju nekog događaja u određenom vremenskom kontiniumu. Da bi ovo suhoparno objašnjenje
bilo jasnije događaji koi pripadaju klasi Poisson procesa su pristizanje telefonskih poziva u telefonskoj centrali, tok preuzimanja dokumenata sa servera, pristizanje mušterija na šaltere banaka…

Sama statistička distribucija kojoj pripada tok slaganja i neslaganja na komentare je najvjerovatnije Erlang, Poisson,
Eksponencijalna ili neka druga distribucija iz njihove klase.

Poenta koju želim da naglasim je da niti jedna od ove tri distribucije ne može sa sa statistički relevantnom  verovatnoćom generisati promenu kao što se tabeli pokazuje se danas desila na portalu jednog od velikih medisjkih kuća u Srbiji u dva sata. . Statistička verovatnoća ovog događaja je blizu nuli, dakle skoro pa nemoguć događaj, odnosno moguć kao ekstremno retka pojava. Ali obzirom da danas imamo tri slična događaja onda je očito da se ne radi o retkom događaju.

Nažalost ovo sasvim konkretno sugestira  na manipulaciju odnosno tačnije da su dešavanja primećena u tri sata orkestrirana. Na koji način je ovo sprovedeno pojma nemam, verovatno se radi o desetinama povezanih kompjutera, gde glasanje sa “centralnog” kompjutera inicira sve ostale kompjutere, u nizu, da automatski istovremeno dodele isti glas. Tok događaja od deset do jedan apolutno isključuje mogućnost da komentari prikazani u dva sata predstavljaju realne ljude koji su dobiveni iz stokastičnog procesa. A ako je to več tako onda apelujemo na elektronske mediej da iskljuce mogućnost glasanja na komentara da bi sprečili kreiranje lažne slike o stanju javnog mnenja.

Obzirm da znam nekoliko učenika Matematičke Gimnazije iz starijih razreda,  izuzetno kompetentnih u programiranju baš ću ih pitati kako je ovo izvodljivo. Također ću ih zamoliti da pokušaju da  naprave program koji će kontinuirano pratiti i prikupljati podatke o distribucije  odobravanja i neodobravanja komentara na slučajno izabranim uzorcima iz selekcije srpskih medija.

Moja zapažanja od danas ne da ukazuju na sumnju već su verovatno konkretan dokaz manipulaciji ali da bi bili sigurni
eksperiment treba ponoviti sa većim uzorak i podacima prikupljenim u kontinuitetu.