Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Република Српска је са пописаних 1.326.991 становника релативно мала у европским и међународним оквирима. У становништву Европе учествује са око 0,2%, а усветској популацији са 0,018%. Али је за српски народ њен значај у матици Србији потцењен, што је за њу можда и одлично јер се самостално развија без мудрих савета и мера које би је у томе спутали. Са овим бројем становника она је упоредива са Војводином умањеном за Јужно-Бачку област. Или са Регионом Шумадије и Западне Србије умањеним за Златиборску и Рашку област. Република Српска је бројем становника упоредива са Регионом Јужне и Источне Србије без Јабланичке области, или са Београдом без седам периферних општина (Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот и Сурчин).
Република Српска има мањи удео у светској трговини у односу на удео у светском становништву, али у њену спољну реализацију није урачунат пласман робе у Федерацију БиХ и у Дистрикт Брчко. До 2011 године удео у светском извозу је
повећаван, са 0,0085% у 2007, на 0,0091% у 2008, 0,0097% у 2009, 0,0098% у 2010 и 0,0101% у 2011. години, да би био смањен на 0,0086% у 2012 години и поново повећан на око 0,009% у 2013 години (немамо податке на светском нивоу о укупној вредности робне размене).
У 2013. години (1.323 милиона евра) извоз Републике Српске био је за 54,8% већи него у 2007 години, а за 34,7% већи него у 2008 години, што је релативно велики пораст, али услед релативно ниске основице за поређење. Да би извоз био
упоредив са уделом у светском становништву, он би морао да износи око 2,5милијарди евра.
У даљем тексту ћемо се потрудити да идентификујемо неке производе код којих извоз расте великом брзином, и који могу да утичу да се Српска производно и извозно преоријентише од ресурсно-интензивног извозника ка извознику производа нижих и средњих технологија.
Извозна понуда Републике Српске је високо сконцентрисана на мали број производа, те је довољно 16 група производа четвороцифрене царинске класификације да се објасни половина извоза, а 30 да се објасни две трећине укупног извоза, Ова карактеристика је логична, када се узме у обзир да се ради о малој економској јединици, али она истовремено утиче да промене у динамици једног или пар производа утичу на укупан годишњи резултат.
Узмимо за пример пад укупне вредности извоза у 2012 години и његов опоравак у 2013 години, и утицај динамике извоза нафтних уља и електричне енергије. Укупан извоз је смањен са 1.309 милиона евра у 2011 на 1.214 милиона у 2012. години, да би био повећан на 1.323 милиона у 2013 години. Извоз нафтних уља смањен је са 193 милиона на 147 у 2012. и на 124 у 2013, док је извоз електричне енергије смањен са 85 на 24 па повећан на 88 милиона евра. Када се искључе ове две групе производа остатак извоза је повећан са 1.032 милиона евра у 2011. на 1.043 милиона у 2012 и 1.112 милиона у 2013. години.
Осим ове две групе производа, већу вредност извоза од 10 милиона евра Република Српска имала је још код 34 групе производа, између милион и десет милиона код 97 група производа, између сто хиљада и милион евра код 168 група производа, и мање од 100 хиљада евра код 402 групе производа. РС се није појављивала у извозу код 556 група производа четвороцифрене царинске класификације.
Табела приказује 60 субјективно одабраних група производа које су имале раст извоза у 2013 у односу на 2007. годину, а при томе се не ради о основним сировинама, макар су полупроизводи од домаће сировине, и које могу претежно утицати на раст извоза у 2014. и у наредним годинама. Значи, искључен је извоз руда, основних производа од гвожђа и челика, отпадака и ломљевина од руда, дрва, пшенице и сличних сировина.
Извоз приказаних 60 група производа је за шест година утростручен, са 148 на 461 милиона евра, а њихов допринос тасту укупног извоза у периоду посматрања износио је тачно две трећине. Чим се прилаже табела непотребно је ићи у
набрајање имена група производа, промене вредности и слично.
Још један индикатор за који ћемо изложити резултате је удео Републике Српске у укупном светском извозу. Он је мањи од 0,01% укупно, али је већи од 1% код три групе производа: осталих соли, непромочиве обуће са вањским ђоновима и згуснутим дрветом у блоковима. Код 42 групе производа удео РС у светском извозу био је већи од 0,1%, што је десет пута више од њеног укупног удела, а ове групе производа заједно објашњавају половину укупног извоза Републике Српске. Пошто у односу на прву табелу, где је избор група производа био субјективан, овде постоје одступања у излистаним групама производа, а услед високог удела РС у светском извозу основних сировина, збирни удео ових група производа се стабилно креће око 50% у укупном извозу РС (измећу 46,2% у 2012 и 51,8% у 2009). То значи да су излистани производи основ стабилности укупне вредности извоза, али не и његовог динамичног раста.
На основу излистаних података о вредностима извоза по групама производа царинске класификације међународне трговине можемо закључити да ће у 2014. години бити остварена позитивна стопа раста извоза РС. Да би становништво РС од извоза имало и очигледних користи мерених растом материјалног стандарда укупна вредност извоза морала би да буде неупоредиво већа.
Када се упореди вредност робног извоза РС са Федерацијом БиХ долази се до податка да је извоз Федерације по становнику у 2013. години био већи за једну петину: 1.195 евра по становнику према 997 евра. До 2011. године постојао је процес хватања корака РС са ФБИХ, јер је извоз РС чинио 45,6% извоза ФБИХ у 2009, па 46% у 2010 и 47,3% у 2011. години, а онда је смањен на 45,3% у 2012 години. Оба ентитета БиХ имала су смањење номиналне вредности извоза у 2012. години, али је у РС пад био оштрији. У 2013. години РС је опет имала већу стопу раста извоза од ФБИХ, +9% према +5,7%, али је у извозу ФБИХ учествовао са 46,6%.
