Bolji život čekajući Godoa

Česta kritika anglosaksonskom ekonomskom modelu je fokusiranost na kratki rok a najbolju odbranu ovom principu je dao sam Keynes, uzimajući ljudski život kao ultimativni najmerodavniji presudni faktor, primećujući “da u dugom roku svi smo mrtvi”.

Zadnjih dana domaći mediji su se bavili analizom performance srpske ekonomije u 2013 primećujući da je rast GDP-a za 1.4% nadmašio rast GDP-a u Evrozoni  (1% rasta u EZ naspram 2.4% u Srbiji) a obzirom da je podeljenost mišljenja nacionalna karakteristika i nacionalni hobi, ovo je svakako izazvalo polemiku da li je ovakva performansa zadovoljavajuća.

I sam razmišljajući na istu temu,  pala mi je napamet ova Keynes-ova opaska, odnosno ne  u formi  kakva ona jeste, već da velika mana makroekonomskih podataka i statistika je nedostatak objašnjenja i konzekventno nerazumevanje, šta ti podaci znače za
živote ljudi pri tome uzimajući same naše živote kao neku vrstu merne jedinice.

Srbijin status zemlje kandidata donosi sa sobom jednu dobru stvar da mantre o EU sada već više ne bi trebale i smele biti subjekat političkog diskursa  već zaista postaje moguće meriti realne rezultate politike vlade. Da li će ovo zaista to značiti
da li će ova vrsta pozitivnog pomaka biti napravljena to tek treba videti ali bilo bi tragično da se on ne desi.

U duhu ovih očekivanja palo mi je na pamet da jedna od najjednostavnijih a i  najefektnijih insrumenata merenja uspešnosti
ekonomske politike zemlje može biti relativitet GDP/Capita u odnosu na zemlje Evrozone. Ovde naravno treba primetiti da “merenje” relativno na Evrozonu je merodavnije nego u odnosu na EU  zbog očitog “rizika” od daljnjeg širenja EU-a siromašnijim zemljama koje imaju slične ambicije kao i Srbija.

Trenutni GDP/Capita Srbije je nekih 11.5% onoga u zemljama Evrozone (po tekućem kursu a ne po kupovnoj snazi valute). U daljnoj analizi smo razmišljali šta bi mogli uzeti kao konkretan dokaz uspešnosti ekonomke politike Srbije pa smo “odokativno” uzeli da bi relacija srpkog GDP/Capita  u odnosu na GDP/Capita Evrozone u iznosu od npr 50%  bio sasvim validan coprpus delicti. Pitanje koliko godina našeg života će dostizanje ovog cilja koštati nameće se samo od sebe. Odgovor naravno zavisi od nivoa od kojeg će rast GDP-a Srbije “outperform” rast GDP-ja Evrozone. U daljnoj analizi napravili smo par pretpostavki i par pojednostavljena koji ne menjaju suštinu, također  “keeping everything else constant” kako ekonomski modeli to već inače čine. Pretpostavili smo da je budući trend rast evropske ekonomije 1% dok smo pretpostavljali bolju performansu srpske ekonomije u raznim iznosima, počevči od buduće trend performnse od 2.4%. Ovaj odnos nam se učinio zgodna polazna tačka zbog medijskog pokrića ovih performansi ekonomija Srbije u EZ u prošloj godini.  Popualacije smo pretpostavili da su iste kao 2013 godine. Na prvi pogled ova odluka može da izgleda kao kontroverzna obzirom da trendovi rasta populacije sugetiraju godišnji  rast od -0,4% u EZ i -0.25% u Srbiji što opet sugestira da ovdje “penaliziram” Srbiju jer će bržim padom populacije relativitet Srbije mehanički bito poboljšan. No druga strana medalje je da manji rast populacije znači da je veći rast i veći potencijal GDP-a teže ostvariv te je verovatnije da svojom pretpostavkom o populaciji dajem malo “vetra u leđa” Srbiji.

I konačno kao i obećano rezultate svodimo na godinama života merljive:

I za kraj želim da naglasim i što je moguće deblje podvučem da realizacija bilo kojeg od gornjih scenarija bi bili izuzetan uspjeh politike sadašnjih i budućih Vlada Srbije.