У административне и помоћне услужне делатности спадају: изнајмљивање и лизинг, делатности запошљавања, делатност путничких агенција, тур-оператора, услуге резервације и пратеће активности, заштитне и истражне делатности, услуге одржавања објеката и околине, канцеларијско-административне и друге помоћне пословне делатности.
У Остале услужне делатности спадају: делатности удружења, доправка рачунара и предмета за личну употребу и употребу у домаћинству, остале личне услужне делатности.
Када се прочита о колико се различитих делатности ради постаје бесмислено даље претпостављање на нивоу општина о којим се конкретним делатностима ради. На пример, дали је у Белој Цркви са 81 запосленим у административним делатностима претежан број приватних инспектора за брачне деликте или су ту лизинг експерти. А међу 6 лица из осталих услужних делатности ради ли се ту о неким удружењима националних мањина, или о ловцима и риболовцима.
Чим су овако растегљиве дефиниције пословања и делатности сивој економији је дат ветар у леђа.
Укупан број запослених у административним услугама био је 29.805 лица, а у осталим услугама 14.386 лица, те су први имали удео од 2,22%, а други 1,07% у укупној запослености.
Инвестиције су у првој услужној делатности биле 8,3 милијарде динара, у другој 1,2 милијарде, уз удео од 1,37% и 0,19% у укупним инвестицијама.
Београд има висок удео у укупној запослености, и још већи у укупним инвестицијама у обе делатности, али то се већ понавља кроз низ постова, те нећемо понављати већ ћемо лупом потражити имали општина које „стрче“ мимо београдских.
Нови Сад има највише запослених у административним делатностима (3.509) испред седам београдских општина и Ниша (849). Стара Пазова (668), Панчево (543), Суботица (465) и Зрењанин (232), из Војводине, и Крагујевац (409), Бор и Јагодина (294) из Србије-Југ налазе се међу првих двадесет општина рангираних према броју запослених лица. Шест општина нема ни једног запосленог у овим услужним делатностима.
Код осталих услужних делатности највише запослених имају Вождвац (3.178) и Стари Град (1.319) испред Новог Сада (1.195), а међу 20 општина налази се још Суботица (396) из Војводине, а из Србије-Југ ту су Ниш, Пожаревац, Крушевац,
Лесковац, Крагујевац, Смедерево, Ваљево, Шабац и Трстеник.
Инвестиције су регистроване само у 30 општина у административним и помоћним услужним делатностима, највише у Новом Београду (3.331 милион динара), Палилули (2.305) и Раковици (309), а испред Лознице (105), Богатића (95), Бачке Тополе (69) и Крушевца (55 милиона динара).
Инвестиција у осталим услужним делатностима било је у 18 општина, у чему је 9 било из Београда, 6 из Србије-Југ и 4 из Војводине.