Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Ovo je klasična urbana delatnost, skoncentrisana u Beogradu te je nećemo mnogo komentarisati. Od 39.936 zaposlenih (2,98% ukupnog broja u pravnim licima) 23.587 je bilo u Beogradu (5,03% запослених у Београду), 9.087 у Војводини (2,59%), а у Србији-Југ 7.263 лица (1,39%). Код инвестиција је још већи степен концентрације јер је од 34,2 милијарде динара (5,62 укупних инвестиција), у Београду било 27,8 милијарди (12,57% од укупних инвестиција), у Војводини 3,1 милијарда (2,1%), а у Србији-Југ 3,3 милијарди динара (1,5% од укупних инвестиција у овом делу Србије).
Кад се боље размисли, ово је и добро за политичку стабилност у Србији, а не само економску, јер је Србију-Југ потребно
држати дезинформисаном да се становништво не би много узбуђивало због материјалне беде. Није здраво да се много узбуђује.
Од десет општина са највише запослених осам је у Београду, а ту су још и Нови Сад (5.693) и Ниш (1.412). Није лепо
набрајати те општине у Београду, што због РТС-а, то и због свих других медија који веродостојно информишу о светлим перспективама наше земље и њених грађана. У десет оштина нема ни једног запосленог у овој делатности, а у још 8 има по један. При томе је у Бабушници регистровано инвестиционо улагање од 4.262 хиљаде динара па би се могли надати да ће се у 2013 години, у подацима, појавити макар један.
У 100 општина нису регистрована улагања у информисање и комуникације и то је у складу са бригом о здрављу нације, грађана, народа, националних мањина и сељака, то јест паора.
Више од две трећина улагања било је у Новом Београду (14,3 милијарде динара) и у Палилули (10 милијарди) а готово 90% када се овим општинама додају још Град Нови Сад (2,5), Краљево (1,6), Град Ниш (1,1 милијарди динара), Вождовац (321 милион), Бачка Топола (146 милиона), Апатин (142) и Стари Град (111 милиона динара).