Značaj Beograda za zaposlenost i investicije u Srbiji

Београд је једна од тридесетак европских метропола са више од милион становника (проверити на википедији тачан број) и његова економска активност би требало да се упоређује са другим метрополама, а не са јадним и бедним окружењем које га окружује. Значи, од њега се очекује да привредно да рипи, док се од остатка Србије очекује да пронађе своје ценовне конкурентске предности у односу на јад и беду који је окружују.

Метрополе имају својих компаративних предности које проистичу из великог броја становника (потрошача), великог броја високообразованих становника и из других разлога. Из активности попут истраживања и развоја проистичу позитивне екстерналије за друге економске активности, а то је случај и са низом других делатности. Делатности са највећим позитивним екстерналијама мењају се кроз време, у складу са технолошким развојем.

Укупан број запослених у Београду у правним лицима у 2012 години (469 хиљада) учествовао је са 34,9% у укупном броју запослених, док је његов удео у укупним инвестицијама у нова производна средства (221 милијарда динара) износио 36,3%, што указује на незнатно већу акумулативну способност у односу на просечну у Србији.

Београд има најмањи удео запослених у пољопривреди (13,4%), прерађивачкој индустрији (18,4%), водопривреди (21,3%), образовању (25,2%), здравству (29,3%), и снабдевању електричном енергијом (29,5%). Највећи удео имају финансијске делатности (61,5%), стручне, научне, иновационе и техничке делатности (60,2%), административне и помоћне делатности (59,7%), информисање и комуникације (59,1%), и у осталим услужним делатностима (55,6%).

Код инвестиција постоји много већа неједнакост у релативном значају у односу на удео у запослености. Најмањи удео Београд има код прерађивачке индустрије (6,3%), у рударству (16%) и у пољопривреди, шумарству и рибарству (17,3%).
Највећи удео у инвестицијама Београд има у административним и помоћним делатностима (92%), у информисању и комуникацијама (81,2%), у стручним, научним, иновационим и техничким делатностима (73,4%), и у грађевинарству (70,1%).

Потенцијали за даљи економски раст Србије налазе се, осим у стручним, научним делатностима, информацијама и комуникацијама и у прерађивачкој индустрији која је повезана са развојем научних истраживања у техничким институтима и факултетима у Београду. Уметност, забава и рекреација (44,3% запослених у Србији и 64,6% у инвестицијама) је најпропулзивнија делатност у свим метрополама, рекло би се, хлеба, игара и крви.

Посматрано по општинама у Београду више од три петине запослених ради у пет од седамнаест општина (Нови Београд, Савски Венац, Стари Град, Палилула и Земун), а у тим општинама је толики удео и у инвестицијама. Просторну концентрацију смањују улагања у рударство у Лазаревцу (3,3 милијарде динара), у снабдевање
електричном енергијом у Обреновцу (12,3), у стручне, научне и техничке активности на Врачару (11,1). Врачар је још центар инвестиција у водоснабдевању (1,9 милијарди динара). У општини звездара регистрована је половина инвестиција у грађевинарству (18,4 од 36,5 милијарди динара).

Нови Београд је имао највише инвестиција у трговини, услугама смештаја и исхране, информисању и комуникацијама, финансијским делатностима, административним и помоћним делатностима, образовању, и у уметности, забави и рекреацији. Палилула је имала највећи удео у инвестицијама у пољопривреди, Савски Венац у државној управи и здравству, а Стари Град у саобраћају и складиштењу и у пословању некретнинама.