Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Каменоресци у Србији су можда један од светлих примера како се пословна смрт превазилази извозом производа ван Србије. Српско тржиште надгробним плочама је у великој мери освојено од произвођача из Италије, Кине и Чешке Републике.
У 2012 години је увезена количина овог производа у тежини од 27.018 тона, па ако претпоставимо да је просечна тежина плоче 250 килограма долазимо до 108 хиљада плоча што је више од броја корисника, тим пре што под једну плочу иде више од једног клијента. Могуће је да су регионални диструбутери концентрисани у Србији па да извоз у Црну Гору, БиХ и Македонију заправо представља реекспорт, тако да код извоза ове земље нећемо коментаристи.
Цена увозних плоча по килограму је била 63 евроцента у трећем тромесечју 2013 из Италије, 26 центи из Кине, а 80 центи из Чешке Републике. Надолази и конкуренција из Индије са јединичном ценом од 38 цента, и из Јужне Африке са 34 евроцента.
У сваком случају овај тржишни сегмент је у потпуности усвојен иностраном понудом, а и тржиште је стагнирајуће јер се бројност клијентеле кроз године битно не мења.
Стога је за домаће произвођаче надгробних споменика једини спас извоз. И ту се могу видети неки охрабрујући резултати:
– У Руску Федерацију је извоз повећан са 193 хиљаде евра у 2011, на 881 хиљаду у 2012 и вероватно ће премашити два милиона евра у 2013 години (1.543 хиљаде у три тромесечја).
– У Азербејџан није евидентиран извоз надгробних плоча до другог тромесечја 2013 године, када је регистрован извоз у вредности од 80 хиљада евра, да би у трећем тромесечју вредео 334 хиљаде евра. Посебно је важна чињеница да је јединична цена била 7 евра по килограму, док је за укупан извоз она била 1,39 евра (увозна је 0,47 евра), што значи да су Азерјбеџанцима продате плоче са већом додатом вредношћу због уметничких радова на производима (или због могућег већег броја корисника по јединици мере).
– Степен покривености увоза извозом повећан је са 31% у последњем тромесечју 2010 на 64% у трећем тромесечју 2013 године. Значи, можемо се надати преласку у суфицит код ових производа.
Надгробне плоче су пример да Србија у глобалној конкуренцији великих произвођача и ниских увозних цена треба да тражи производне и извозне нише где ће моћи да производи и продаје производе са већом стопом додате вредности, а који још могу имати и додатни уметнички елемент у садржају (ако већ не може технолошки).
Pitam se da li na plocama namenjenim izvozu lepe marketinske plocice sa svojim podacima o firmi.
Kamenorezac zasluzan za vecni dom mom ocu nije to ucinio iz moralnih uprkos ekonomskim nacelima. I svaka mu cast na tome.
Mada i jasno je da se takvim stvarima ne moze stati na put s obzirom da pogrebne firme u inostranim zemljama prave i golisave kalendare sa sanducima.
U svakom slucaju, jasno je da onaj ko umre nije vise medju zivima ali nemoj da nanosite ruglo i teret bliznjima koji vide informativne plocice na grobovima svojih.
Mozda sam u krivu, ali zakonom bih zabranio javno oglasavanje kamenorezaca na nadgrobnim spomenicima. Reakcije ozaloscenje rodbine na takve stvari je zapanjujuca.
Pedja
Od stihova i samoljublja pre 30 godina koje su unapred sebi pisali do ovoga o čemu pišeš, prošlo je mnogo vremena I nemam pojma o tome.
I na sajtu je, kao na spomenicima, ime firme koja ga je za 30 evra napravila. Da sam imao 300 ne bi bilo tako.
Slažem se sa tobom i napiši post o tome.
Zbog muzičkog dinara slušamo samo stranu muziku, a u BG još nismo počeli da slušamo čitanje umrlica.
Ali, to su marketing i tržište i naša materijalna beda.
Obrni okreni furuna je ekonomicnija i ekoloski prihvatljivija.
A za ljubitelje nadgrobnih ploca prporucujem domaci Vencacki beli mermer.Ako je bio dobar za Belu kucu u SAD onda je dobra i da soji nad glavom srpskog domacina.
Da ne govorim da je sve belo uvek lepse od bilo cega crnog.