Struktura izvoza u 2012. godini

Tekuća godina obeležena je visokim stopama rasta izvoza i u najvećoj meri posledica je “iskakanja” pojedinih proizvoda u izvozu. Prvenstveno se misli na putničke automobile koji su za prva tri kvartala izvezeni u vrednosti većoj od jedne milijarde evra. Poredeći ih sa ostalim proizvodima veći su i od njihovih godišnjih vrednosti, pa bi rezultat takvih kretanja bilo svrstavanje Srbije među zemlje sa dvodekadnim stopama rasta izvoza. U cilju jasnijeg sagledavanja promena u proizvodnoj i vrednosnoj
strukturi relevantna je 2012. godina.

Vrednost izvoza grupe proizvoda električne mašine i uređaji u 2012. godini iznosila je 881,5 miliona evra i bila je za 202 miliona veća nego u 2011. godini. U okviru ovih proizvoda najveći udeo zauzimaju izolovana žica, kablovi (319), delovi za mašine (124), telefonski aparati (112,5). Nemačka je apsolutni lider u uvozu sa vrednošću od 335,5 miliona evra. Sledi Slovačka sa 96,1, Kipar
75,9 miliona evra. Zanimljivo da su gotovo celokupan izvoz u Kipar, u domenu električnih uređaja, činili telefonski aparati (75,1).

Kategorija mašine, aparati i uređaji su u istoj godini ostvarili rast izvoza od 15% u odnosu na 2011. godinu i iznosili su
547,5 miliona evra. I ovde se, kao i u prethodnoj kategoriji proizvoda, ističe Nemačka sa uvozom od 81,7 miliona, odmah sledi Ruska Federacija sa 74,6, Bosna i Hercegovina 51,8 miliona evra. Frižideri i zamrzivači (56,1), pumpe za tečnosti (55,2) zauzimaju petinu izvoza i uz mašine za štampu (41,5) predstavljaju proizvode koji su najčešće bili predmet razmene.

Kod žitarica je situacija prilično jasna, ako se misli na preovladavajući uticaj kukuruza u izvozu ali i zemlje partnere u trgovini. Vrednost izvoza kukuruza u 2012. godini bila je na nivou od 85% svih žitarica(522,3), s druge strane plasman u Rumuniju iznosio je 380,9 miliona evra i predstavljao je 73% ukupnog obima trgovine. Sa daleko manjom vrednošću uvoza sledi Bosna i Hercegovina sa 38,4, zatim Italija sa 25,4 miliona evra.

Izvoz motornih vozila, delova i opreme iznosio je 483,8 miliona i više je nego udvostručen u poređenju sa 2011. godinom kada
je iznosio 198,8 miliona. Preciznije, putnički automobili izvezeni su u vrednosti od 309,5 miliona što implicira rast uvoza Italije sa 29,5 na 241 milion, Nemačke sa 13 na 49 miliona evra pa ih ujedno i svrstava u vodeće zemlje. Ruska Federacija,  Crna Gora i Slovenija  su sa po 21 milionom imale približno iste vrednosti uvoza  putničkih automobila.

Nakon kvarteta proizvoda koji ostvaruju godišnji rast svojih vrednosti, izvoz proizvoda od plastike je u 2012. godini iznosio 409,6 miliona evra i u poređenju sa 2011. zabeležen je pad od oko šest procentnih poena. Uprkos negativnim kretanjima ukupne vrednosti, izvoz cevi od plastičnig masa je u istoj godini porastao za 30% na iznos od 91 milion evra. Rast je prisutan i kod plastičnih pokrivača za podove, tapeta (84), proizvoda za pakovanje i transport robe (60). Može se reći da glavni “krivac”
smanjenja izvoza jesu polietilenski proizvodi koji su ostvarili pad sa 125,8 miliona evra u 2011. na 38,6 miliona u 2012. godini. Partneri nosioci u razmeni ove grupe proizvoda su Ruska Federacija (50), Ukrajina (40), Bosna i Hercegovina (36,1), dok su zemlje poput Belorusije (21,6) i Poljske (11,9) duplirale svoj uvoz u odnosu na 2011. godinu.

Vrednost izvoza bakra bila je za 14,9% manja od vrednosti iz 2011. godine.  Rafinisani bakar i legure (98,1), bakarne cevi (97,7), ploče (89,5) proizvodi su koji zauzimaju najveće učešće u izvozu pripadajućih proizvoda od bakra (395). Vrednost izvoza u Češku Republiku iznosila je 50,2 miliona, Rusku Federaciju 47,6, Italiju 46, dok je i pored osetnog pada značajan rast
zabeležen u Slovačku, sa 0,7 miliona u 2011. na 24,8 miliona godinu dana kasnije. S druge strane, izvoz u Italiju smanjen je za polovinu, u Nemačku nešto manje, sa 66,7 na 36 miliona evra.

Nedavno je bilo reči o izvozu grupe proizvoda gvožđe i čelik. Nesumnjivo jedan je od proizvoda sa najvećim negativnim doprinosom spoljnotrgovinskoj razmeni u 2012. godini tako da sve zemlje uvoznice gvožđa i čelika karakteriše dubok pad vrednosti. Francuska, Nemačka, Austrija, Italija samo su neke od njih.

Proizvodi od aluminjuma u 2012. godini izvezeni su u vrednosti od 319 miliona evra i bili su za 10 miliona manji u odnosu na godinu pre. Ploče i limovi (123,2), aluminijumski kontejneri i doboši (104,8) čine dve trećine ukupnog izvoza plasiranog na tržišta Nemačke u visini od 57,9 miliona, Slovenije 46,2, Poljske 44,1, Ruske Federacije u iznosu od 33,7 miliona evra.

Približno iste vrednosti kao kod proizvoda od aluminijuma  pokazuju i mineralna goriva i ulja (312,1), s tim što je ovde prisutan pad od oko 50 miliona. Visoko konsolidovano učešće ulja od nafte (151,5), električne energije (97,8) i naftnog koksa (38,8), ostavljaju vrlo malo prostora u preostalom izvozu proizvoda obuhvaćenih ovom kategorijom. Smanjenje izvoza u Ukrajinu ekvivalentno je padu ukupne vrednosti, dok Rumunija sa iznosom od 66,1 i Crna Gora 52,8 miliona evra ostaju vodeće zemlje
uvoznice.  Sa nepunih 35 miliona sledi izvoz na teritoriju Turske.

Proizvodi od gume, odnosno pneumatske gume su u 2012. godini činile 80% ukupnog izvoza koji je bio za 20 miliona manji u odnosu na 2011. godinu kada je iznosio 324 miliona evra. Sa dvostruko većom vrednošću uvoza u posmatranoj godini Španija (33) uz Rusku Federaciju (31) predstavlja zemlje sa najvećim učešćem u izvozu ove grupe proizvoda, dok dalji redosled prate Francuska, Nemačka i Italija sa po 26 miliona evra.

Generalno, ukupna vrednost izvoza u 2012. godini iznosila je 8,8 milijardi evra i rezultat je višegodišnjih stopa rasta sa tendencijom daljeg. Zaključno sa septembrom ove godine, dobra proizvedena u Srbiji izvezena su u vrednosti od oko 8 milijardi tako da skoro sve što se izveze u četvrtom kvartalu predstavljaće rast. Ako pretpostavimo prosečan kvartalni izvoz i u poslednjem tromesečju, njegova vrednost bila bi  oko 11 milijardi, beležeći time rast od 25% u 2013. godini.

Pred nama su možda i očekivane promene u smislu liderske pozicije izvozne strukture proizvoda, imajući u vidu da je za prvih devet meseci tekuće godine vrednost izvoza vozila iznosila 1,2 milijarde evra, električnih mašina 751 milion, mašina 500, plastike u iznosu od 452 miliona evra. Sve ove impozantne cifre bile bi još i bolje da su vodeći proizvodi u izvozu rezultat našeg znanja, tehnologije, porekla, delo sopstvenih ulaganja u razvoj. Međutim, svi oni vezani su za strani kapital čiji je dobitak baziran na beneficiranom statusu, intrafilijalnim mehanizmima, niskim zaradama zaposlenih. Na taj način, efekat visokih stopa rasta izvoza na makroekonomske veličine je prilično manji od očekivanog.