Razlozi za i protiv genetski modifikovane hrane

Obzirom da je sve upadljiivije da srpska nacionalna ambicija pridruženja EU će zahtijevati i  neprijatne kompromise, predlažem neku vrstu debatu ili seriju informativnih članaka o genetski modifkovanoj hrani. Profesor Ševarlić sa kolegama sa poljoprivrednog fakulteta je svakako mjerodavniji i bilo bi sjajno da napise par informativnih članaka. Ovi članci bi trebali da budu slični onim iz izdanja džepnog izdanja  iz serije „idiots guide for …..(uputstvo za idiote)“ gdje postoji čitav spektar ovih korisnih knjižica,  koji kompleksne stvari predstavljaju na način razumljiv čak i djeci. Dakle bilo bi jako dobro da neko upućen  na jednostavan način nas uvede u tematiku, obzirom da sam ja, kao pretpostavljam i većina populacije, neinformisana čak i
na elementarnom  nivou te bi nam ovo svima izuzetno koristilo.

Ono što je primjetno, u srpkim medijima je sve veći broj afirmativnih članaka o koristima genetski modifikovane hrane.   Očitio je da srpska vlada nema neki preveliki izbor i da ambicija pristupanju EU znači i usaglašavanje zakona sa EU zakonima  koji reguliše GM proizvode.

U cilju smirivanja zabrinutog stanovništva srpska vlada obećava paket strogih zakona koji bi striktno regulisali  i kontrolisali upotrebu genetski modifikovanih proizvoda, no  ja sam izraziti skeptik po pitanju sposobnosti i kapacitetima srpske države da sprovede vlastite ovakve zakone. Mislim da osiguravanje korištenje ovih proizvoda u skladu sa zakonima države zadaju dosta glavobolje i bogatim razvijenim EU zamljama koji imaju  tehnologiju, daleko veće kapacitetete i sredstva da vlastite zakone sprovedu. U slučaju Srbije, koja je na rubu fiskalnog bezdana, ovakve ambicije države zvuče kao iz sferi naučne fantastike.

Imali smo već raznorazne domaće afere vezane za kvalitet uvedene hrane, a samo neki dan je isplivala i afera sa radiaktivnim djubrivom. Jednostavno sva ova situacija  ne ulijeva povjerenje  o sposobnosti države da sprovede ove konkretne  zakone. U svim incidentnim instancama do sada bila je riječ o situacijama gdje je prirodu proizvoda i njihova kontrolu bilo daleko lakše i jeftinije ustanoviti.

Nisam pravnik i totalno su mi nepoznate finese pravničkog zanata ali se pitam se da li postoji pravna kategorija gdje bi Srbija nominalno usaglasila zakone vezane za GM hranu sa EU regulativom ali bi supendirala primjenu zakona sve do momenta kad ima adekvatne i efikasne kapacitete i sredstva da kontroliše da je upotreba ovih proizvoda u skladu sa vlastitim zakonima i regulacijama.

Što se tiče same genetski modifikovne hrane ja sam  ništa više nego kako rekoh laik u temi ali  se koliko toliko rudim   da
racionalno da razmotrim argumente za i protiv ove hrane. Debata o genetski modifikovanoj hrani treba da bude „informisana“, činjenična i prije svega racionalna i bez histerisanja o temi koja bi bila kontraproduktivna.

Također treba primjetiti da ljudski rod hiljadama godina de facto „genetski modifikuje“ usjeve ukrštanjem vrsta. Sposobnost
naše vrste da „genetski modifikujemo“ je bez sumnje  bila jedan od ključeva našeg opstanka i jedan od generatora naše evolucije. Činjenica da suštinski ništa novo ne radimo i jeste jedan od najvećih argumenata za implementaciju GM tehnologije. Iz ovakve perspektive GM hrana predstavlja ništa više nego novi nivo efikasnosti koju uspijevamo postići novim tehnologijama i naučnim
saznanjima. Prirodno ukrštanje je mukotrpan proces koji često donese samo marginalno poboljšanje dok GM tehnologije nam pružaju šansu da bez lutanja dobijemo tačno željeni efekat. Gledajući iz ovoga ugla, u argumentu za i protiv, GM tehnologija zaista posjeduje određenu atraktivnu stranu.

Problem za većinu nas je što je rezultat postignut molekularno-biološkim novim naučnim  metodama kojih uopšte  ne razumijemo. Samim tim ovo znači da  jednostavno nemamo minimum osnovnih saznanja  o mogućim rizicima i beneficijama  kojih tehnologija nosi sa sobom a ovakve nas je lako izmanipulisati.

Moja površna saznanjao razlozima za i protiv, prikupljena guglovanjem su sumirana ovom tabelom: