Poslednjih dana se u medijima intezivno analizira stanje domaćih banaka (Srspke banke, Poštanske štedionice, JUBMES i Privredne banke Beograd). U analizama se čak ističe i mogućnost da Agrobanka ’’dobije društvo’’ odnosno da neka od nabrojane četiri banke vrlo brzo doživi likvidaciju. Kakva je situacija u bankama sa dominantnim državnim vlasništvom pokazaće sledeća analiza osnovnih finanisjskih pokazatelja iz bilansa stanja i uspeha navedneih banaka u prethodne dve godine.
Izvor: nbs.rs/bankarski sistem/bilansi banaka
Šta se na bazi prezentiranih finansijskih pokazatleja može naslutiti:
Pogoršanje poslovnih performansi banaka kroz odnos izvora i plasmana. Rast plasmana banaka nije bio pokriven adekvatnih odnosom u njihovim izvorima, jer je kod Poštanske štedionice rast plasmana bio pokriven enromnim rastom obaveza, dok je kapital ostao gotovo nepromenjen ili čak smanjen. Dve banke (Srpska i JUBMES) su imale nešto bolje poslovne pokazatelje, mada je nivo datih kredita JUBMES zanemarljiv u odnosu na ukupne kreditne plasmane. Odnos kapitala i depozita je veoma povoljan. Kod Srpske banke situacija je nešto drugačija ali ne toliko alarmantna.
Učešće kapitala u izvorima sredstava banaka
Proračuna autora
Privredna banka već gotovo godinu dana svoje plasmane zasniva na pozajmljenim izvorima (depozitima i kreditima). Kod Poštanske štedionice odnos kapitala i obaveza ubrzano klizi ka zoni neadekvanosti kapitala, odnosno obavezne dokapitalizaicje.
Banke nažalost, snose posledice finansijskog stanja svojih klijenata koje se pogoršava iz dana u dan. Opstanak banke će diefinitno zavisiti od finansijskog opstanka svojih najvećih komitenata. Ako se donedavno komitenti bili taoci svojih poverilaca, polako se dolazi u situaciju da poverioci budu taoci svojih dužnika.
Struktura izvora sredstava plasmana banaka pokazuje da domaće banke svoje plasmane zasnivaju na kraktoročnim (transkacionim) i ostalim depozitima. Krediti nemaju neko značajno učešće u izvorirma. U narednoj tabeli je data struktura izvora i za tri najveće banke sa akcionarskim kapitalom gde se vidi da primljeni krediti (od svojih matica iz domicilnih zemalja) imaju značajno učešće u plasmanima. Na taj način se relativizuje rizik jer su krediti vučeni po višestruko nižoj kamati nego što je kamata na plasmane ili odobrene kredite. Za razliku od domaćih gde nema prirasta kapitala u anlaiziranom periodu kod tri najveće banke rast kapitala je značajan.
Izvor: Isto,
Takodje je evidnentno da domaće banke (izuzev JUBMES) imaju značajno veći udeo ‘’loših plasmana’’ u ukupno odobrenim kreditima. Ukoliko se taj trend nastavi, odnosno ako banke u narednom periodu (što je vrlo verovatno) dodju u situaciju da nastave za ispravkom vrendosti neneplativih kredita njihova finansijska pozicija će se pogoršavti kroz rezervacije troškova, pada vrednosti kapitala i naravno smanjenja odnosa kapitala i depozita. Da li će Agrobanka dobiti društvo pre svega zavisi od pomenutih tendencija.
Osnovni poslovni pokazatelji najvećih banaka u Srbiji
Uporedjujući podatke o poslovanju navednih banaka sa četiri domaće banke vidi se da one imaju izrazite viškove likvidnosti (gotov novac i opozivi depoziti-repo operacije i sl.) upravo zbog činjenice da domaća privreda više nema adekvatnu kreditunu
sposobnost i da se banke nerado odlučuju za intezivnije kreditiranje privrede i stanovništva.
Udeo ‘’loših’’ plasmana u odobrenim kreditima
Nisam siguran ali mislim da drzava i dan danas nije ispunila svoju obavezu prema Postanskoj nakon pripajanja Agrobanke(nove) Ili je to uradila kao prelazno resenje dajuci joj neku garanciju preko onog fonda, prazne ljusture..
Ima o tome detaljno na
http://www.aikb.net/f18-banke-fun-club