U velikoj žurbi na putu za nigde

http://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/

U velikoj žurbi, vlada Srbije je donela dve konkretne mere, i njih proglasila paketom ekonomskih mera. Kako se dve mere ne mogu nazvati paketom, dodate su i deklaracije o namerama – o tome kako će se rekonstruisati javna preduzeća i smanjiti subvencije, kako će se štedeti u domenu trošenja roba i usluga, kako će se uzimati jeftini krediti i kako će se unaprediti poslovni ambijent. Naivniji deo javnog mnjenja je ovaj paket nazvao tektonskim promenama.

Da li će se mere doneti koji mesec ranije ili kasnije, neće bitno promeniti očajno stanje srpske ekonomije za čije su lečenje potrebne godine. Nije međutim svejedno, da li se mere donose promišljeno i sveobuhvatno, ili se donose u panici i „na parče“, kako bi se stvorio utisak da vlada ipak nešto preduzima. Upravo takvo tumaranje bez strateške vizije i ideja, tumaranje od jedne do druge ishitrene mere je i dovelo do situacije u kojoj se Srbija danas nalazi.

Ako se odluka o povećanju niže stope PDV-a i može doneti brzo, obzirom da to nije deo sistemske reforme, smanjivanje plata u javnom sektoru je ozbiljna sistemska mera i morala bi se sprovoditi kao deo reforme javnog sektora.

Ministar Krstić je najavio uvođenje platnih razreda, i to treba bezrezervno pozdraviti i podržati (1). Taj proces je morao prethoditi upravo predloženim merama, čime bi se poslala jasna poruka da vlada zna šta radi. Tako je u jednom koraku, kroz uvođenje platnih razreda trebalo regulisati plate u javnom sektoru. Na taj način bi i zaposleni u javnom sektoru samo jedanput prošli kroz traumu i neizvesnost.

Vlada je nepotrebno požurila i ishitreno donela meru kojom se uvodi neka vrsta dodatnog, progresivnog oporezivanja za zaposlene u javnom sektoru čije su plate veće od 60.000 dinara. To je loša, diskriminatorska i populistička upotreba poreskog mehanizma kako bi se smanjile neto plate.

Država je mogla direktno i selektivno smanjiti plate zaposlenima u javnom sektoru i takvoj meri se, makar konceptualno, ne bi imalo šta zameriti. Smanjivanje plata kroz besmislenu poresku gimnastiku je zloupotreba poreskog sistema. Racionalan poreski sistem podrazumeva da su pred njim svi građani jednaki, da visina poreskog opterećenja zavisi od visine prihoda građana, a ne od mesta ili grane u kojoj je neko zaposlen. Ovo je abeceda poreskog sistema kada je reč o porezima građana.

Više od loših mera i sve neukusnijeg demagoškog spinovanja, zabrinjava smer ekonomske politike kojim Srbija ide. Svi signali koje vlada danas šalje imaju jasno prepoznatljiv rukopis MMF-ove škole. Retorika, kao i sve mere koje se najavljuju, deo su standardnog instrumentarija MMF-a koji je do sada naneo ogromne štete velikom broju država, uključujući i Srbiju.

Nije slučajno što vlada neprestano glorifikuje privatni sektor i strane investicije a da pri tome ne sme ni reč da prozbori o državnom investiranju. Nije slučajno što se već odavno ne govori o reformi poreskog sistema koja bi išla u pravcu uvođenja progresivnog oporezivanja. Nije slučajno što vlada ne sme da dovede u pitanje katastrofalnu monetarnu politiku i politiku kursa dinara koju NBS vodi, niti sme da pomene ubitačne zelenaške kamate, ili da predloži bilo kakvu meru koja bi mogla ugroziti interese i profite bankarskog sektora.

Ništa od predloženih ili nagoveštenih mera neće dovesti do rasta zaposlenosti, tog osnovnog i najvažnijeg domaćeg problema. Bez rasta zaposlenosti deficit budžeta se ne može smanjiti. Ako se kojim čudom deficit i bude smanjio, druga strana tog „uspeha“ će biti samo novi porast ukupne društvene bede.

Čini se nažalost, da ni ova, rekonstruisana vlada ne razume prave uzroke domaće katastrofe, niti značajnu ulogu koju finansijski sistem ima u uništavanju ekonomije. Vlada kao da nema nikakvu sopstvenu viziju izlaska iz krize osim one koju sufliraju uvek isti ljudi i iste institucije. Valja uvek iznova ponavljati – iz recesije se ne može izaći rezanjem javne potrošnje, pogotovo ne u ambijentu ogromnih realnih kamatnih stopa. To nikome i nigde do sada nije uspelo. Ono što Srbija danas tako odlučno nastavlja da radi, najkraći je put za nigde.

————————————————————————————————————————————————————————————-

(1) U tekstu http://nkatic.wordpress.com/2013/05/30/budzet-mmf-i-hor-beogradskih-decaka/ sam se i sam , između ostalog, zalagao za uvođenje platnih razreda u javni sektor.