Rang Srbije prema stopi investicija, stopi rasta BDP-a i prema saldu tekućeg računa

Podaci su iz baza podataka UNCTADstatistics, i za investicije su za 2011, a za stopu rasta BDP-a i saldo tekućeg bilansa iz 2012
godine.

Prosečan udeo investicija u BDP-u, medijana iz 205 podataka, bio je 21,8% u 2011 godini i Bosna i Hercegovina nalazila se
rangirana tik uz sam prosek sa 21,6%. Natprosečan udeo investicija u BDP-u, među BJR, imala je Makedonija (25,4%), a od zemalja iz okruženja najveći je imala Albanija (31,2%). Od 205 zemalja Srbija je rangirana kao 116 sa udelom od 20,7%, koliki su imali još i Japan, Belgija i Benin, dok je Bugarska neznatno bolja (20,9%). Ispod proseka su Hrvatska na 152. mestu (18,8%), Slovenija na 153. (18,5%) i Crna Gora na 158 mestu (18,1%). Grčka je, od zemalja iz okruženja, bila pri samom dnu liste sa udelom fiksnih investicija od 14%. U 2012. godini udeo investicija u BDP-u Srbije je smanjen na 17,8% (604 od 3.386 milijardi dinara), te je njen rang pao ispod ranga Crne Gore u 2011 godini.

U 2012 godini su sve BJR i skoro sve zemlje iz okruženja bile pri dnu liste prema stopi promene BDP-a. Grčka je bila pretposlednja sa padom od 6,4%, iza ratom zahvaćene Sirije sa padom od 15%. Pad BDP-a Slovenije od 2,3% bio je 197 od 205 zemalja, a Hrvatske od -1,9% na 195. mestu. Srbija je sa padom od 0,9% bila na 185 mestu, a Makedonija sa -0,3% na 181. Ukupno je 28 zemalja imalo pad BDP-a. Za Bosnu i Hercegovinu je procenjen rast od 0,2% (što Agencija za statistiku BiH demantuje procenom pada od 1,1%, kao i naš RZS sa procenom od -1,8%, što je slično Hrvatskoj), a za Crnu Goru 0,3% (a Zavod za statistiku Crne Gore -2,5%), dok je Albanija imala rast od 1,2%. Više od polovine zemalja u svetu, njih 107, imalo je veću stopu rasta od 3%, a među njima čak 56 zemalja veću od 5%, što ukazuje na izlazak ovih zemalja iz krize i dalji razvoj.

Kod salda tekućeg računa UNCTAD ima prikupljene podatke za 182 zemlje. I ovde je Srbija pri dnu, ali nakon Crne Gore na 162 mestu sa deficitom od 17,7% BDP-a, na 144 mestu uz deficit od 10,5% BDP-a (korigovano našim podacima). BiH je na 131. mestu sa -9,3%, a Makedonija na 94. mestu sa -4%. Slovenija i Hrvatska su imale suficit tekućeg računa, koji je imalo 57 zemalja, i Hrvatska je bila na 57 mestu sa simboličnih 0,1%, a Slovenija na 47 sa suficitom od 2,3% BDP-a. Kriza će se produbljavati u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Makedoniji sve dok ne pređu u suficit tekućeg računa, što je proces koji će trajati godinama, da bi se nakon toga nadali nisko-stagnantnim stopama rasta BDP-a, poput Slovenije i Hrvatske.