Poređenje vrednosti robne razmene Srbije, Hrvatske i Slovenije, 1989-2013

Davne 1989. godine sadašnja statistička teritorija Srbije imala je za 43% veću vrednost izvoza od Slovenije i za 54% veću od Hrvatske. Uvoz Srbije bio je za 72,7% veći nego Slovenije, a za 20% veći od Hrvatske. Slovenačka privreda je oduvek bila u
ravnoteži te je u toj godini imala suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom od 231 milion dolara, Srbija je bila u deficitu od 480 miliona, a Hrvatska je imala deficit od tada impozantnih 1.182 miliona dolara. Imala je, i tada, impozantne devizne prilive od turizma.

Raspad zajedničke države uz sankcije UN uticali su da Srbija dostigne relativne minimume u odnosu na ove dve države u 1994. ili u 1999. godini. U 1995. godini Srbija je imala samo 17,2% vrednosti izvoza Slovenije, da bi u 1999. dostigla minimalnih 16%. U 1994. godini izvoz Srbije (pod sankcijama) vredeo je 31,5% vrednost izvoza Hrvatske, brzo je uvećan na 62% u 1997. godini, da bi opet bio smanjen na 31,8% vrednosti hrvatskog izvoza.  Uvoz Srbije bio je na minimalnih 23,5% vrednosti slovenačkog u 1994. godini, da bi nakon brzog oporavka po suspenziji sankcija dostigao 46% (1997), i bio opet samo 28,5% u 1999. godini. Prema
Hrvatskoj uvoz je bio minimalan u 1994. godini (31%), i u 1999. godini se približio tom relativnom odnosu (36,9%).

Kada se uzme u obzir broj stanovnika u ovim zemljama i njihova geografska bliskost, a koja onemogućava dramatične razlike u ekonomskoj razvijenosti između susednih zemalja, onda ovi minimumi Srbije nisu ni prirodni ni realni, ali jesu bili očekivani.

Nakon bombardovanja je krenuo oporavak srpske ekonomije kojoj su nakon 5. oktobra ubrizgavani inostrani sastojci, ili su domaći vitalni organi dobijali inozemno vlasništvo. Nastupio je oporavak i ovih statističkih relativnih pokazatelja:

–         Nakon 16% vrednosti slovenačkog izvoza u 1999. godini, u 2007. godini Srbija je imala tačno trećinu njene vrednosti, da bi u periodu I-VII 2013 godine gotovo dostigla polovinu ukupne vrednosti izvoza Slovenije. Ovakvom relativnom dinamikom
možemo očekivati da će Srbija za 7 do 10 godina imati jednaku bruto vrednost izvoza kao i Slovenija, ali i dalje tri i po puta manju vrednost izvoza po stanovniku. Veći izvoz od Slovenije za 43% možemo očekivati za više od 15 godina.

–         Minimum izvoza prema vrednosti Hrvatske, Srbija je imala u 1994, 1995. i 1999. godini, kada je on bio manji od trećine. U 2005. godini od je dostigao polovinu vrednosti hrvatskog izvoza, u 2007. godini 72%, da bi prošlu godinu završio sa 92%. U periodu januar-juni 2013 godine on je bio veći od hrvatskog izvoza za 14,3%, i za dve do tri godine možemo da očekujemo da će se vratiti relativni odnos iz 1989. godine. To će značiti period od skoro 30 godina u kojima je plaćana cena loše politike i pogrešne procene međunarodnih odnosa neposredno pred razbijanje Jugoslavije.

–         Kao potrošači i uvoznici uvek smo bolje stajali od malog naroda pod Triglavom. Ali, sankcije su nam smanjile izvoz na četiri puta manju vrednost u godinama sa ekonomskim dnom, da bi se već 2002. godine opet dokazali kao potrošači, te smo
u toj godini dostigli polovinu vrednosti slovenačkog uvoza.  Nagli rast uvoza pred uvođenje PDV-a uticao je da u 2004. godini dostignemo 60% vrednosti , i od tada nismo premašili 68% vrednosti slovenačkog uvoza. Koliko god da se trudimo da kupujemo stranu robu, Slovenija je ipak industrijski povezana sa drugim zemljama te će uvek imati veću vrednost uvoza repromaterijala i sirovina. Reklo bi se, mali Japanci.

–         Hrvatska je slična Srbiji, u pogledu tuđeljublja, te je čak u 2003. godini imala veću vrednost uvoza od Slovenije, što se dogodilo samo u toj godini nakon 1989. Ali, poput Srbije, koliko god da konzumiraju tuđe, to je malo u odnosu na intraindustrijsku razmenu Slovenije. Stoga smo manje od trećine uvozili tokom sankcija, premašili smo polovinu hrvatskog uvoza u 2002. godini, tri četvrtine u 2009. godini, a u 2012. godini smo imali 8,8% manju vrednost uvoza od Hrvatske. U periodu januar-juni 2013. Srbija ima 9,3% manju vrednost uvoza Hrvatske. Za dve do tri godine, kao kod izvoza, možemo da očekujemo da ćemo premašiti relativan odnos iz 1989. godine.

Rast robnog izvoza Srbije nije praćen rastom industrijske proizvodnje, što je posledica kako „izvoza iz nužde“, jer se roba ne može plasirati na lokalnom tržištu, tako i usled pomenutog tuđeljublja kojim je tražnja za domaćom robom smanjena više od pada kupovne moći stanovništva. U 2012. godini u odnosu na 2000. godinu proizvodnja prerađivačke industrije u Srbiji bila je veća za 0,1%, u Hrvatskoj za 15,3%, a u Sloveniji za 18,1%. U ove dve zemlje rast proizvodnje prerađivačke industrije bio je podržan kako izvozom, tako i rastom lokalne potrošnje lokalnih proizvoda. Sad, kada bi još pokušali da bruto vrednosti izvoza oljuštimo do kategorije domaće novostvorene vrednosti, što šta bi se još moglo zaključiti.