Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Podaci o stranim filijalama preuzeti su sa portala STO i UNCTAD-a investmap.org i nisu u potpunosti ažurni ni verodostojni. A to ni ne mogu da budu jer se očas posla domaća firma registruje kao strana, strana firma se spoji sa nekom drugom firmom ili se preregistruje na egzotičnim ostrvima, i slično.
Trudio sam se da „očistim“ podatke od filijala stranih kompanija u Crnoj Gori i na KiM, kako bih dobio što sigurnije podatke, a koliko to oni uopšte mogu i da budu.
Šta kažu podaci?
U 2010-2011. godini u Srbiji je poslovalo 1.118 filijala stranih kompanija (strana lica mogu da budu vlasnici firmi u Srbiji, ali da to nisu filijale stranih kompanija, te je broj firmi sa stranim vlasništvom mnogo veći), koje su u zbiru zapošljavale 178 hiljada lica. Među njima 242 filijale nisu imale ni jednog zaposlenog, od jednog do deset je imalo 303 filijala i u njima je radilo 1.226 lica, od 11 do 100 zaposlenih imalo je 318 filijala (11.854 zaposlena), od 101 do 1.000 zaposlenih imalo je 215 filijala (71.525), i 40 kompanija je imalo filijale sa preko hiljadu zaposlenih, a u zbiru 93.440 zaposlena. U stranim filijalama radilo je oko 13% zaposlenih u pravnim licima, što je svaki osmi zaposleni. Ukoliko isključimo zaposlene u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju onda je to 18% zaposlenih, ili gotovo svaki peti.
Sad, naši Tajkuni i Tajfuni su registrovani po svakojakim ostrvima i egzotičnim destinacijama, te i oni ulaze u ovaj spisak stranih poslodavaca, baš kao što su hrvatski Tajkuni i Tajfuni rasuli firme po dalekom svetu, te se ne mogu pohvatati u jednu mrežu. Lili drogerijama je vlasnik Loreal iz Paname, po ovom spisku, pa se sam spisak više može koristiti za postavljanje pitanja nego za
pružanje odgovora.
Priložena je tabela 257 filijala sa 100 i više zaposlenih lica. Onih lica koja su registrovana kao zaposlena, naravno.
Miroslave,
Od ovih 1,118 ćerki firmi, koji % firmi je sa sedištem u Beogradu? Koliki % je uslužni sektor a koliki % proizvodnja? Mislim da bi bilo dobro da imamo ove podatke jer će prva grupa podataka nedvosmisleno ukazati da je u pitanju visok stepen centralizacije, koja se vremenom sve više uvećava, a druga grupa podataka može predstavljati svojevrstan putokaz domaćim investitorima da krenu ili izađu iz neke privredne grane. Slažem se da je broj firmi svakako veći(ogradili ste se), a ovome treba dodati i razna predstavništva ili ogranke stranih pravnih lica koje nesmetano obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Srbije. Ne slažem se sa Vama što ste izvršili čišćenje podataka sa CG, jer znam majke firme iz Crne Gore koje imaju ćerke firme u Srbiji, a babe i prababe firme se nalaze u Holandiji i Americi.
Miroslave,
Zamolio bih Vas da kad prezentujete ova istraživanja vodite računa da koristite ekonomske izraze do kraja. Filijala je bankarski termin i odnosi se na ogranak banke, a strana pravna i fizička lica mogu u RS formirati ćerke firme(subsidiaries),predstavništva(representative office) ili ogranak stranog pravnog lica(branches). Mogu i pogone, kamenolome i sl ali to sad nije tema. Ovde se radi o podatku koji se odnosi na ćerke firme koje imaju equity koji dolazi iz inostranstva i koje kao takve imaju samostalni poslovni subjektivitet. Dakle, nisu u pitanju nikakve filijale, nikakvi ogranci, već autonomna privredna društva koja naravno odgovaraju vlasnicima za ostvareni rezultat i celokupno poslovanje. Naravno, kao takva ako ostvare dobitak mogu da ga reinvestiraju ili da ga iznesu u inostranstvo prema matičnim kompanijama. Dakle, koristite termine zavisno preduzeće, ćerka firma ili nešto slično a ne filijala jer filijala može da izazove zbrku i zabunu. Pišem Vam ovo kao ekonomskom istraživaču koga izuzetno cenim, i čije ekonomske prognoze pratim već duže vremena. U tom smislu, mislim da se razumumemo, ponekad je i etimologija važna.
Foreign affiliate
http://www.expertglossary.com/definition/foreign-affiliate
Foreign affiliate
All > Business > Economics•A foreign business enterprise in which there is U.S. direct investment-that is, in which a U.S. person, or entity, owns or controls 10 percent or more of the voting securities of an incorporated foreign business enterprise or an equivalent interest in an unincorporated foreign business enterprise. Related terms: Foreign parent, Majority-owned foreign affiliate (MOFA), U.S. affiliate.
Affiliate se koristi a subsidiaries prvi put čitam.
Siniša,
Ma sve je to domaće, „samostalni poslovni subjektivitet“. Možda u bajkama za malu decu.
U svakom slučaju, zahvaljujem na konstruktivnom komentaru.
Miroslave,
Ja ne sporim da se koristi affiliate, ali je problem u prevodu. Kad se kaže filijala formalno pravno u Srbiji se misli na ispostavu/ogranak/organizacionu jedinicu van sedišta i sl, a kad se kaže zavisno pravno lice, ćerka firma-jasno je da se misli na firmu koja ima osnivača/majku firmu, ponekad i babu, prababu i sl.Sličan problem postoji kad se govori recimo o stečaju i likvidaciji-kod nas 2 termina a kod stranaca jedan.
Kad sam napisao samostalni poslovni subjektivitet mislio sam na sledeće. Ukoliko npr ćerka firma iz Srbije koja ima majku firmu recimo u Italiji, napravi utaju poreza, odgovaraće sama ćerka firma, i zastupnici ćerke firme ali ne i zastupnici majke firme. Ako ćerka firma ne isplati otpremninu radniku po slovu zakona, opet će odgovarati ćerka firma u Srbiji ali ne i majka firma.
Uopšte ne sporim da majka firma treba, mora i prirodno je da ima kontrolu nad ćerkom firmom jer je prosto obezbedila osnivački kapital, i svakako da ćerka firma donosi sve bitne Odluke uz „blagoslov“ majke firme. Otud, i imamo i tolike odlive kapitala kroz dividende, consulting i sl, jer prirodno majka firma želi da uzme novac i usmeri ga na neko drugo profitabilnije investiciono odredište. Mada, verujte mi snalažljiv smo narod, pa znam par primera(za sada), gde se ćerka firma etablirala kao otuđeni centar moći, pa kroz naduvavane fakture umanjuje dobit sebi a dividendu majci firmi, a sve to filuje kroz frizirano finansijsko izveštavanje naravno prema majci firmi. Ima i slučajeva da pojedinci iz ćerke firme formiraju svoju firmu u Srbiji, i rade recimo prodaju paralelno malo za jednu firmu, malo za drugu….(skinu se baze kupaca i onda udri)
Da je bilo pravde, pa da je u Srbiji sprovedena barem delimicna vaucerska privatizacija, pola ovih firmi ne bi danas bile sa Kipra, Virdzinskih ostrva i slicno. A i tajkuna bi bilo duplo manje. Ovako, odabran je model privatizacije u kome prednost imaju oni koji imaju novac, pa je logicno da su danas vlasnici svega sto iole valja u privredi Srbije – stranci i oni koji su za vreme Milosevica opljackali narod uz pomoc vladajuce oligarhije (inflacija, primarna emisija, dupli devizni kursevi, dozvole za uveoz…).
Neki kazu, da, ali ovakva privatizacija je donela ogromne pare u budzet, sto je tacno, samo sto obican narod, u koji ja spadam, od toga nije imao skoro nikakve koristi, jer je na dnu lanca ishrane…
Mislim da se ključ uspeha i neuspeha privatizacije ne krije u modelu. Svaki model bio on vaučerki, model prodaje, insajderski ili neka kombinacija može dati različite rezultate. Uostalom, postoji zbornik radova Privatizacija između teorije i prakse u Jugoistočnoj Evropi, gde su obrađeni svi modeli u svim zemljama.
Naša privatizacija nije bila uspešna jer nije donela radna mesta. Razloga za to je više ali napomenuću dosta amaterskih rešenja koja su bila ili su još uvek prisutna u Zakonu o privatizaciji ili u drugim aktima koja su doprinela neefikasnosti.
1. U prvih 6 ili 7 godina nije uopšte ispitivano poreklo kapitala
2. Jedini kriterijum koji se uzimao u obzir gotovo uvek je bila cena, a nije se vodilo računa o kredibilitetu kupca u smislu prethodnog iskustva i sl
3. Dozvoljivanje kupovine na rate, dovodilo je do apsurdne situacije da je kupac otuđivao imovinu plaćao ratu, a ostatak stavljao u džep
4. Nejasni kriterijumi za investicioni i socijalni program, koje je bilo moguće vrlo lako zaobići
5. Loš Zakon o radu
6. Nepostojanje antimonopolskog zakona
7. Loša kontrola postprivatizacionog postupka
8.Kršenje Zakona o privatizaciji bez sankcija
9.Predugo restrukturiranje pojedinih sistema
10. Neefikasan poreski sistem