Ukupne investicije i strane direktne investicije

Udeo priliva SDI u ukupnim kapitalnim ulaganjima

U 2012. godini ukupna vrednost priliva stranih direktnih investicija iznosila je 1.350,9 milijardi dolara, i bila je za jednu petinu manja nego u 2011. godini. Rekordna godišnja vrednost SDI evidentirana je pred krizu u 2007. godini kada je iznosila 2.002,7 milijardi dolara. Osnovna zabluda koja nastaje u pogledu tokova stranih direktnih investicija i ekonomskog razvoja, a da su one podsticajne za rast, posledica je potpuno pogrešnog pristupa ukupnim podacima o njihovim tokovima. Na primer, u 2011. godini Delez je kupio Deltu, što je mega transakcija koja je uticala da priliv SDI u Srbiju bude statistički veliki ali bez nekih velikih posledica za ekonomski rast, smanjivanje nivoa cena u Srbiji… Slovenija će u 2013. godini imati skok priliva SDI zbog prodaje Merkatora Agrokoru, ali se potrošači u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Srbiji i drugim okolnim zemljama neće usrećiti rastom koncentracije u trgovini.

U 2012. godini bilo je tačno 200 megatransakcija vrednih više od milijardu dolara (u tome 38 vrednijih od tri milijarde dolara, dok je u 2011. godini bilo 60 takvih transakcija), a koje su u zbiru vredele 475,1 milijardi dolara, i učestvovale su sa 35% u ukupnim tokovima SDI u toj godini. Znači Žika proda Miki, ili Džon Hansu svoju firmu i to se knjiži kao „strana direktna investicija“, jer stranac stiče vlasničko pravo odlučivanja, a da zapravo nikakvog investicionog ulaganja nije ni bilo. Još bolji primer je razmena akcija u kojima dve kompanije vredne, recimo, po 10 milijardi dolara, odluče da se spoje, i odluče da upravljački centar bude u Žikinoj ili Mikinoj zemlji (ili Džonovoj ili Hansovoj). Knjiži se strana direktna investicija od 10 milijardi dolara investirana u zemlju odakle se seli upravljački centar. Još kada bi probali da na srpskom jeziku pokušamo da damo smisao ovom objašnjenju: Note: As long as the ultimate host economy is different from the ultimate home economy, M&A deals that were undertaken within the same economy are still considered cross-border M&As.

U 2012. godini prilivi SDI su učestvovali sa 8,3% u ukupnim fiksnim investicionim ulaganjima, i to je njihov najniži udeo od 2004. godine. Najveći udeo SDI su imale u 2000. godini (19,1%), i u 2007. godini (15,9%), dakle neposredno pred izbijanje ekonomskih kriza. Dok su strani investitori plašljivi kao zečevi, u svim nacionalnim ekonomijama uprkos ekonomskoj krizi  i padu investicija, investiciona aktivnost MORA da se praktikuje, zbog ulaganja u škole, bolnice, puteve, zamenu dotrajalih mašina, izgradnju i renoviranje stanova, vikendica, nove zasade u poljoprivredi…

Iako su strane direktne investicije smanjene gotovo za petinu, ukupna fiksna ulaganja u svetu povećana su za 3,7%, sa 15.654 na 16.229 milijardi dolara. U odnosu na 2008. godinu ukupne investicije su povećane za 16,7%, dok su strane direktne investicije smanjene za 25,6%. Ukupna investiciona ulaganja smanjena su samo u 2009. godini, da bi u 2010. godini bila vraćena na vrednost iz 2008. godine, uz nastavak rasta u narednim godinama, dok tokovi stranih direktnih investicija pokazuju veoma velike oscilacije po godinama. A te oscilacije posledica su broja mega akvizicija i spajanja velikih kompanija, a ne stvarne investicione aktivnosti u inostranstvu.

U povećavanju ukupne vrednosti investicija presudan doprinos ima rast investicija u Kini. U odnosu na 2011. godinu, ukupna investiciona ulaganja u svetu povećana su za 575 milijardi dolara, dok su u Kini povećana za 374 milijarde dolara te je udeo Kine u ukupnom porastu ulaganja 65%! U odnosu na 2008. godinu ukupne investicije su povećane za 2.321 milijardu dolara, dok su
u Kini povećane za 1.861 milijardu, te je doprinos Kine 80%! Kina nam može poslužiti i kao pozitivan primer dolaska proizvodno-orijentisanih investicija u nacionalnu ekonomiju. U periodu od 1993. do 2002. godine udeo priliva SDI u ukupnim investicijama Kine bio je iznad 10%, da bi se nakon toga smanjio usled bržeg rasta domaćih investicija. Tada je, nakon priliva od 4,4 milijarde dolara u 1991, i 11 u 1992. došlo do skoka ulagana na 27,5 milijardi dolara u 1993. godini, da bi njihova vrednost nakon toga sporije rasla od ukupnih ulaganja. U međuvremenu je krenuo odliv SDI iz Kine, te je od 2003. godine vrednost priliva SDI u Kinu povećana 2,3 puta (sa 53,5 na 121 milijardu dolara), ukupnih investicija u Kini 5,7 puta (sa 646 na 3.704 milijardi dolara), a odliva investicija u inostranstvo 30 puta (sa 2,8 na 84 milijarde dolara)! Kina je prešla iz faze priliva proizvodnih investicija u odliv investicija u inostranstvo radi kupovine prirodnih resursa, tehnologija i tržišnih udela za svoje proizvode i usluge. Pri tome su ukupne investicije u Kini u 2008. godini bile za 27,3% manje nego u SAD, a u 2012. godini bile su veće za 56,1%, što govori o budućim potencijalima Kine za odliv SDI u inostranstvo.

Vrednost priliva SDI u Srbiju u 2012. godini bila je skromnih 352 miliona dolara (357 miliona prema našim podacima), nakon 2,7 milijarde u 2011, i bila je najmanja od 2001. godine (kada je iznosila 177 miliona dolara, i to najvećim delom zbog prodaje cementara). U 2013. godini Srbija ima jednu od najvećih stopa rasta izvoza na svetu, a taj rast gotovo u potpunosti je posledica izvoza samo jedne kompanije (FAS) koja upošljava oko dve hiljade radnika, te su statistike izvoza lepe uprkos malim efektima na zaposlenost i BDP Srbije, i uprkos izuzetno malom prilivu stranih direktnih investicija.

Ovi podaci nas upućuju na dva ključna zaključka:

1. Od vrednosti priliva SDI mnogo je važnija vrednost ukupnih investicionih ulaganja u zemlji;
2. Od same vrednosti investicionih ulaganja važnija je njihova struktura: da li se razvija „šoping mol ekonomija“, ili se razvijaju proizvodne delatnosti: poljoprivreda, industrija i građevinarstvo. Rast investicija u Srbiji do izbijanja krize bio je usmeren na stvaranje ekonomije potrošnje i trgovinskog deficita.

U Srbiji je udeo stranih investicija u ukupnim investicionim ulaganjima iznosio 4,6% u 2012. godini i po tom pokazatelju bili smo na 160. mestu među 194 ekonomije, dok je njihov udeo u 2011. bio 27,4%, i bili smo jedna od najviše zavisnih ekonomija u svetu od priliva SDI (na 52. mestu), gde je samo Crna Gora imala veći relativan pokazatelj od Srbije u regionu (na 12. mestu sa udelom od 67,9%). Ali, na statistike SDI najviše je uticala prodaja Delta Maksija u 2011. godini, kada je belgijska trgovačka kompanija preuzela veliki udeo na srpskom tržištu maloprodaje, dok je u 2012. godini najveći uticaj na ukupnu vrednost imao reotkup akcija Telekom-a Srbija. Znači, dve transakcije bez značajnih efekata na ukupna ekonomska kretanja. Kada se isključi iz podataka za 2012. godinu reotkup vlasništva države u Telekomu, izvršen u januaru te godine, ukupan priliv SDI iznosio je 918 miliona dolara, što je skoro tri puta veća vrednost od prikazane u neto iznosu.

I dok na ukupne vrednosti priliva SDI imaju veliki uticaj ove jednokratne transakcije, za budući razvoj Srbije je od mnogo većeg značaja kako povećati ukupnu vrednost investicionih ulaganja, a pri tome mnogo brže povećati vrednost investicija u proizvodnim delatnostima, i u tome u proizvodnju orijentisanu na izvoz.

Rekordna vrednost investicija u Srbiji bila je 7,7 milijardi evra u 2008. godini, da bi pala na 5,4 milijarde u 2011. godini. Ni u SAD, a ni u većini razvijenih zemalja u Evropi, investiciona aktivnost nije premašila rekordnu vrednost iz 2008. godine. Pri tome je, u Srbiji, udeo investicija u proizvodne delatnosti povećan sa 44% u 2008 na 48,4% u 2011. godini, u čemu je udeo prerađivačke industrije u ukupnim investicijama povećan sa 22,1% na 25,5%.

Udeo poljoprivrede u ukupnim investicijama smanjen je sa 3,9% na 2,9%, iako je njen udeo u bruto dodatoj vrednosti oko 10%. Investicije u novostvorenoj vrednosti prerađivačke industrije učestvovale su sa visokih 36% u 2011. godini, dok su one u poljoprivredi bile 5,4%. Gde su statistički minimumi tu su i najveći ekonomski potencijali, te upravo ulaganjima u modernizaciju poljoprivredne proizvodnje se mogu očekivati najbrži, i ekonomski najširi, efekti za ukupnu ekonomiju i standard građana. A u odnosu na tu činjenicu, hoće li u ovoj ili narednoj godini skočiti priliv SDI u Srbiju je potpuno nerelevantno.