Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Seljaci u brisanom prostoru
Sa potpunom primenom liberalizacije carina sa EU srpskom agraru preti opasnost da potpuno nestane. Jer, loše su vođeni pregovori sa EU pa će uvozna roba potpuno ugušiti nekonkurentnu domaću proizvodnju.
Najdublje će potonuti povrtari i uzgajivači svinja. Ostali će biti na mukama kako da od države iskamče investicije ne bi li parirali evropskom seljaku. Potrebno je kormilo u agraru zaokrenuti od socijalne ka razvojnoj putanji
Srpsku poljoprivredu čekaju teški dani kada stupi na snagu potpuna liberalizacija carina poljoprivrednih proizvoda od 2015. godine. U pregovorima za dobijanje kandidature za ulazak u EU, kada je agrar u pitanju Srbija je veoma loše prošla. Njeni pregovarači se nisu dobro pripremili i loše su uradili taj posao. Bili su neuki za posao koji su vodili, jer su im prvi poslovi u životu bili da budu u vrhu vlasti zemlje, pomoćnici ministara, državni sekretari… Tek sad kad se približava taj rok, uviđa se da nismo dobro ispregovarali, da će nam zemlja uskoro biti zavisna od uvoza hrane. A, mi smo se hvalili za nas sa visokim izvozom sirovina koji je lane dostigao 2,24 milijarde dolara, a suficit sa svetom u trgovini kada je hrana u pitanju bio je 1,1 milijardu dolara. Nije se ostvarila netačna prognoza ex ministra poljoprivrede dr Saše Dragina da će izvoz biti tri milijarde dolara, pa je to zbog obmane naroda i svesnog iznošenja netačnih podataka, bio i jedan od glavnih razloga zašto je morao da napusti ministarsku fotelju, jer je izgubio poverenje čak i članova svoje vladajuće partije.
Postavlja se pitanje kud ide srpski agrar i kako će dočekati stupanje na snagu Sporazuma o potpunoj liberalizaciji poljoprivrednih proizvoda 2015. godine. Tada će carine na uvoz agrarnih proizvoda u Srbiju biti spuštene na minimum. Gde će se tada naći srpska poljoprivreda najbolje govori procena da će srpska trpeza biti od uvoza! To se već sad nazire. Agrarni analitičari procenjuju da će se te godine, recimo na Božić na trpezi Srba pronaći hleb od ruske pšenice, kolač od poljskih višanja i novozelandskog mleka, ješćemo meksički sveži i kiseli kupus, trošićemo argentinsko meso… Ko bude imao tog Božića ješće, eventualno i domaće prase.
Siromaštvo zaustavilo uvoz
Ako je slutiti po procenama upućenih da nismo najsiromašniji na Balkanu (imamo najniži prosek zarada) i danas bi uvozni proizvodi preplavili domaće tržište. Jer FAO je pre nekoliko godina prognozirao da će Srbija uskoro biti zavisna od uvoza hrane.
Uzrok zašto nije veći uvoz hrane u Srbiju je slaba kupovna moć naroda. Jer, ne mogu da kupuju sve što žele za prosečnu od platu od 324 evra, a i nju dobijaju oni koji imaju sreće da rade (to je blizu 1,8 miliona zaposlenih u Srbiji). Da Srpski agrar čekaju teški dani najavio je i direktor ,,Imleka’’ Slobodan Petrović, koji kaže da će žitelji Srbije jesti hranu iz uvoza i da za agrar ove zemlje tek dolaze teški dani od 2015. godine. Već sad, po njegovim rečima, jedino siromaštvo sprečava Srbiju da postane veći uvoznik poljoprivrednih proizvoda. To će nema sumnje, ugušiti domaće seljake i proizvođače hrane, a u Srbiji ima 778.000 gazdinstava koji proizvode hranu na 5,1 miliona hektara. Jer, naša poljoprivreda neće biti konkurentna i ugušiće je slobodan uvoz hrane!
Takođe ex ministar poljoprivrede Srbije dr Goran Živkov kaže da situaciju dodatno komplikuje i činjenica da poljoprivreda 2015. godine lako može doći i u krizu ne samo zbog slabe konkurentnosti, već što u tom trenutku Srbija neće biti članica EU, pa će
se seljaci naći u brisanom prostoru od nekoliko godina bez evropskih para. Kao takvi, laktaće se sa evropskim kolegama koji će imati značajnu finansijsku podršku u okviru zajedničke poljoprivredne politike EU.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor ističe da se Srbija po izvozu hrane, odnosno sirovina za hranu nalazi na
poslednjem mestu u Evropi jer izvozi po hektaru samo 464 dolara godišnje. Najbolji dokaz da je srpska poljoprivreda loše vođena za poslednjih osam godina je činjenica da je imala rast od samo 0,6 odsto, što je po rečima Brefora, neuspeh za ovu veliku fabriku pod otvorenim nebom od 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.
Carinske žrtve
Do polovine decenije će, ako je suditi po obrisima koji se već naziru, najdublje potonuti povrtari i uzgajivači svinja. Naime, prema studiji ,,Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Srbije’’, najveća mogućnost za uvoz je kod svinjskog mesa i povrća, tako da će ovi sektori biti najviše pogođeni politikom snižavanja carina. Autor studije dr Goran Živkov kaže da će na negativne trendove u proizvodnji svinjskog mesa pored navedenog uticani i nekonkurentna proizvodnja, kao i činjenica da se uvoz stalno povećava.
Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović kaže: ,, Pre deceniju i po sam uradio projekat kako da Srbija ima godišnje oko 14 miliona tovljenika. Studija je ostala u fiokama i Srbija danas ima samo dva miliona tovljenika. Trošimo po stanovniku oko 17 kilograma svinjskog mesa. I to je najvećim delom meso iz uvoza. Primera radi da smo vodili antiagrarnu politiku, govore činjenice iz bliže prošlosti, 2007. godine kada država nije intervenisala na povećanu ponudu seljaka kada su nudili tovljenike za 50 dinara po kilogramu živ mere. Niko nije hteo svinje, pa ni Direkcija robnih rezervi po toj bagatelnoj ceni,
pa je došlo do pokolja dva miliona tovljenika. I samo za nekoliko godina broj priplodnih krmača je smanjen sa 900.000 na današnjih 200.000 komada! Zbog toga što vakcinišemo svinje protiv kuge mi ne možemo ni da izvozimo svinjsko meso.
Znači, treba obnoviti tov, prestati sa vakcinacijom i tek tri godine posle toga, ako budemo imali kupaca, moći ćemo da izvozimo ovo meso. Da bi to ostvarili potrebna je, pre svega, politička volja, da se krene u obnovu zapostavljenog stočarstva’’.
Da nismo dobro radili pokazuju i podaci dr Sanje Ćelebićanin iz Ministarstva poljoprivrede koja kaže da smo u protekle dve godine uvozili godišnje po 6.700, odnosno 7.000 tona svinjskog mesa. Istovremeno smo izvozuili po 1,4, odnosno 1,7 miliona tona kukuruza. Naši susedi, primera radi, Makedonija je iz Srbije kupovala kukuruz, sa njim hranila svinje i kasnije ih izvozila u Srbiju.
Teški dani očekuju i povrtare koji nemaju gde ni da sačuvaju, to jest uskladište povrće. Jedan od retkih koji ne kuka, ali kaže da se sprema za neravnopravnu utakmicu je povrtar Lazar Đukić iz Gospođinaca kod Novog Sada. On podvlači da liberalizacija
ipak neće poput poplave moći da mu potopi 200 hektara pod povrćem koje obrađuje.
,,Imam odličnu proizvodnju, svetsku tehnologiju Ne plašim se jer je na Zapadu mnogo skuplja radna snaga i zemlja. Ja predlažem i da se ukinu subvencije u agraru, pa da se novac iz skromnog Agrarnog budžeta (koji iznosi 2,6 odsto ukupnog budžeta Srbije) utroši sao za investicije’’. Ali, Đukić je redak koji ne strahuje, ali ističe da će neprilagođenost srpskog agrara u celini biti najveća boljka u 2015. i svim narednim godinama, gotovo za celu poljoprivredu. ,,Još veći problem je taj što
mi više nemamo domaće tržište. Dve godine izvozim u Rumuniju, Bugarsku, Makedoniji Rusiju. Međutim kod nas je toliko mala potrošnja, imamo staru populaciju koja malo jede povrća (oko 130 kilograma po stanovniku prosečno godišnje). Dakle, mi nemamo ozbiljno domaće tržište’’, kaže jedan od najvećih srpskih proizvođača povrća Lazar Đukić.
Ali, snižavanje carina neće imati presudan uticaj na opstanak srpskih voćara, kao što je to već sudbina povrtara. Naprotiv, proizvođači iz ovog sektora očekuju da se unapredi voćarski sektor.
,,Kako je proizvodnja voća u Srbiji usmerena na izvoz, gubitak tržišta bi imao značajno pogubnije efekte nego liberalizacija. I u tom smislu liberalizacija će imati nedvosmisleno pozitivan efekat jer će inicirati značajne promene u sektoru koji će se odraziti na povećanu konkurentnost, to jest zadržavanje postojećih pa čak i osvajanje novih tržišta. To je sve pod uslovom da nastavimo obnovu voćnjaka. Jer, Srbija od izvoza voća i povrća prihoduje godišnje oko 500 miliona dolara. Jabuka je primera radi koja se izvozi na rusko tržište (lane izvezena polovina proizvodnje, oko 120.000 tona), ali se isto tako i uvozi iako je visoka carina.
Zato nema dileme da će se i izvoz i uvoz nastaviti. Stoga je veoma bitno sačuvati izvozna tržišta za ovo i drugo voće kojih imamo u izobilju, jer oni ne bi pronašli kupca na domaćem tržištu (trošimo samo 62,2 kilograma voća i grožđa po stanovniku godišnje)’’, kaže Živkov.
Žitarice će, ako je suditi po visokim carinskim zaštitama koje su dogovorene sa evropskim partnerima ostati najmanje ugrožene. Ali, Srbija je svoju proizvodnju pšenice dovela na najniže grane u poslednjih 200 godina, pa je sad došla u situaciju da zabrani njen dalji izvoz, jer nema dovoljno pšenice ni za domaću prehranu. To je bila prva odluka rekonstruisane Vlada Srbije na predlog novog ministra poljoprivrede i trgovine Dušana Petrovića, uz tvrdnju da se ne krši CEFTA sporazum!? Pšenice
već sad nema dovoljno. Prošle godine je požnjeveno 1,6 miliona tona i izvezeno više od 600.000 tona), a ove godine očekuje se žetva na 480.000 hektara, pa se može dobiti opet, u najboljem slučaju, toliki tovar hlebnog žita. Inače, u Srbiji se po stanovniku troši samo 103 kilograma pšenice po stanovniku godišnje. Toliko smo siromašni da nam i ta potrošnja čak opada!
Dakle, bez obzira na to, tanka je linija koja Srbiju deli od redovnog velikog uvoznika ili izvoznika ove vrste žita. Na koju će stranu prevagnuti bilansi zavisi ponajviše od državne politike. Koliko saznajemo novi ministar je odlučio da pšenica konačno dobije status strateške robe i da se seje redovno na 600.000 hektara. Novo opredeljenje je i da se i u stajama gaji 600.000 krava mlekulja. Jer, sad ih ima samo 428.000, a najviše čak 157.000 grla je ,,nestalo’’ za vreme dvogodišnje vladavine ex ministra Dragina. Opredeljenje je i da se konačno krene u obnovu uništenog srpskog stočarstva. Ali, dok se sve to ne proizvede moraće da se uvozi!
Provalija sa ili bez carina
Međutim, kada je i sam predsednik države Boris Tadić u jeku nestašice mleka prošle godine rekao da je to najveći državni problem, a farmeri već odavno prazne staje tako što krave šalju na klanje, i najobičnijem laiku je jasno da je ovaj sektor u provaliji, sa ili bez carina!
Mora se znati da je mleko sektor koji je dosta zaštićen carinskim stopama, koje su kada se radi o svežem mleku i do 62 odsto u zavisnosti od vrste mleka. To je jedan od razloga što Srbija ne uvozi mleko. Međutim, ulaskom u EU biće ukinute carinske
stope na sveže mleko što će imati negativne posledice na mlekarski sektor. Upućeni procenjuju da će ovakav scenario
najviše štete doneti srednjim proizvođačima koji će se teško okrenuti nekoj drugoj proizvodnji. U pomenutoj studiji se navodi kako bi ukidanje carinskih stopa na ostale proizvode od mleka koje sada iznose oko 20 odsto moglo značajno da utiče i na tržište jogurta, čime će mnoge male mlekare (ima ih u Srbiji oko 200) izgubiti svoj glavni izvor profita, pa samim tim biti i zatvorene.
Ako se posmatra srpski agrar, Srbija je po zvaničnicima EU poljoprivredna zemlja, njemu su potrebne investicije ne bi li pokrenuli proizvodnju i bili konkurentni. To znači da treba prihvatiti predlog predsednika Privredne komore Srbije Miloša Bugarina da Agrarni budžet sad bude pet odsto, a da se do 2015. godine stabilizuje na 10 odsto.
Antrfile
Pritisak povećao premije
Prvi korak koji je Vlada pod pritiskom proizvođača preuzela jeste povećanje premija na mleko sa 1,5 na pet dinara po litru. Predstavnica Konzorcijuma proizvođača mleka Sanja Bugarski kaže da to nije dovoljno da se prvo stabilizuje preostali stočni fond. Jer, premija treba da bude razvojna, a mi ćemo je koristiti da preživimo. Po ovome mi ćemo postati stalan uvoznik mleka od 2015. godine.
Stanje može da popravi samo nova najavljena politika novog ministra a to je da poveća setvu pšenice na 600.000 hektara i da u stajama bude 600.000 krava mlekulja.
Mi i Slovenija
Srbija ima 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina. Ima i Agrarni budžet koji iznosi samo 220 miliona evra ili 2,6 odsto ukupnog budžeta. Primera radi Slovenija ima samo 400.000 hektara obradivih površina i Agrarni budžet veći od 700 miliona evra. Dakle, deset puta manje površine i tri i po puta veći budžet!
Predlog seljaka je da se za budžet koji ima Srbija kupi 200 dobrih hladnjača, pri čemu bi korisnici mogli da vraćaju državi pozajmicu u narednih deset godina beskamatno.
Korisna laž
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je da će PKB od ove godine dobijati punu premiju za mleko, tačnije pet dinara po litru i da se očekuje da će ovaj kombinat koji se nalazi u većinskom vlasništvu grada postati profitabilno preduzeće. Izmenom
uredbe o uslovima i načinu korišćenja premije za mleko koju je Vlada usvojila na kraju 2010. godine, pravo na korišćenje premija, pored fizičkih lica kao nosioca porodičnog komercijalnog gazdinstva, dobila su i pravna lica. Bez namere da se ulazi u ispravnost ovakve politike, mada u javnosti već odavno odzvanja kako i velikim proizvođačima država treba da pomogne, ne može onaj ko pomno sluša izjave do nedavno prvog čoveka srpskog agrara Saše Dragina da ostane ravnodušan.
Naime, on je stalno govorio: ,,Nema subvencija za tajkune do 2020. godine. Trenutno se vodi socijalno odgovorna, ali razvojna poljoprivredna politika. Polazimo od toga je i u Srbiji, kao i u EU osnova za razvoj porodično gazdinstvo. Ni u jednoj evropskoj zemlji osnova nisu ogromni kompleksi i kombinati!’’.
Pogubne izvozne kvote
U zborniku ,,Srbija u predvorju Evropske unije – iskušenja i moguće ishodište’’, ukazuje se između ostalog i na činjenicu da je EU ,,prenormirana i birokratizovana država’’ s obzirom na to da se sve odluke donose u Briselu. Kao ilustracija navodi se
podatak da se u pregovorima s Briselom, koji inače nisu laki, treba izboriti za što veću izvoznu kvotu. Mađarska je, recimo, dobila samo 41 odsto tražene količine paradajza ili 39 odsto od traženog broja grla goveda koja može da izveze na tržište EU. Zbog toga, tvrde evropski skeptici, poljoprivredna proizvodnja u zemljama koje pristupaju EU beleži pad. Tako Bugarska koja je nekada bila najveći proizvođač povrća u istočnoj Evropi sada uvozi krastavce i
krompir iz EU!
Članstvo u EU
Prednosti
- Veći priliv stranih investicija
- Sredstva iz pretpristupnih fondova
- Veće izvozne mogućnosti
- Suzbijanje monopola na domaćem
tržištu - Slobodan protok ljudi, robe i usluga
- Gubitak dela nacionalnog suvereniteta
- Neravnopravan status članica EU
- Nelojalna konkurencija moćnih kompanija
- Destimulativne izvozne kvote
Mane
Poznajem Lazu Djukica i siguran sam da postoji razlog zbog kog on ne bi voleo da vidi u istom tekstu svoje i ime Gorana Zivkova !! Toliko o ukidanju subvencija koje predlaze u inace relativno tacnom tekstu. Medjutim ostaje nejasno cime se ovaj tekst zapravo bavi u trenutku kad Srbija nema ministra poljoprivrede ako ne racunamo ovog sto su ga smenili sopstveni a kojeg su neki drugi „sopstveni“ koliko onomad strpali u zatvor.. Posle onog krivolovca Veselinova ovaj ministar nam je bio najsumljivije lice..
Inace Laza zastupa Holandsku tehnologiju i koliko znam oni su ga zdusno finansirali pa je to verovatno razlog sto malo daje na trice i kucine koje nudi drzava Srbija. On je vec u EU i to je potpuno u redu ali nije u redu stavljati ga u nekakv kontekst teksta u kojem on nesto predlaze u ime svih?? To je malo klizav teren posebno u svetlu cinjenice da on preferira novac i proizvodnju ali HACCP i Global Gap ne bi dobio jos za tri zivota.
Na kraju krajeva mi smo ( svi ) jednostrano potpisali i SSP i zakon o zemljistu i hocemo u EU i … U cemu je problem??
Inace neki genije iz ministarstva aplicirao je u EU samo za 10 M eura bespovratnog novca iz predpristupnih fondova. Neki kazu iz neznanja ali ja mislim da je posredi neki lobi,mozda bas nekim cudom holandski.
Ja sam shvatio da vecina Srba hoce u EU da se ne bi bavili poljoprivredom a ne da bi se u istoj svi bavili njom. Ili gresim u sta sumnjam.
„Poznajem lično Lazu Djukića…“
Dakle gosn Darko ja ga ne poznajem a mogu vam reći da mi je to čak i drago, ali zato izvrsno poznajem lično dva bivša srpska ministra poljoprivrede, sa jednim sam čak i najbliža familija, a za koje sigurno znam da su potpuno inkompetentni da budu ministri bilo čega a osobito nekompetentni kao ministri poljoprivrde.
Da budem tačan u istoriji Srbije od Drugog srpskog ustanka na ovamo(period tzv komunizma uključujući) Srbija nije imala čestitog i kompetentnog ministra poljoprivrede, što važi i za druga ministarstva.
Neko ko daje paušale i visoko spekulativne izjave gore citirane “ Ne plašim se…?!?, imam svetsku tehnologiju….“ je ili Ero sa onoga sveta koi nema pojma o prosečnoj starostu traktora u Srbiji a još manje o kontemporarnom nivou razvoja tehnologije Agro-Industrijskog Kompleksa u svetu a ni u EU.
Da ne postoji kategorija svetska tehnologija nije potrebno, zbog bespredmetnosti, neki bi rekli nedostatak suvislosti ni objašnjavati.
I ostale tvrdnje spomenutog Laze o cenu radne snage i ceni zemlje na su veoma delikatne prirode i ukazuju na izuzetnu neobaveštenost o pravom stanju stvari kada su u pitanju cena rada i cena zemlje u EU.
Šlag na tortu je predlog da se budžetska sredstva umesto u subvencioniranje upotrebe za investiranje, što takodje ukazuje na potpuno neznanje mnogih stvari a osobito prirode, karaktera i razlike izmedju budžeta i investicionog finansiranja. Jasnije rečeno Laza brka investiciona banke sa budžetom!
Ako neko poseduje malu poljoprivredno-proizvodnu jedinicu veličine 200 hektara koju obradjuje najamnom radnom snagom pri čemu ne plaćajući za tu radnu snagu nikakve doprinose fondovima socijalne, penzione a ni zdrvstvene zaštite, sve ovo zahvaljujući potpuno nesposoboj državnoj upravi, to mu svakako ne daje za pravo da se junači po štampi objašnjavajući kako, eto On se ne plaši!?
Naravno ovo Lazino „junačenje“ podržavaju i drugi hmmmm…“zemljoradnici“ što je vidljivo i iz predloga da se sredstva iz budžeta upotrebe za finansiranje 200 hladnjača koje bi korisnici posle otplaćivali beskamatno(!), što je još sumanutija konstrukcija, koja ukazuje na tradicionalnu sklonost seljaka i ostalih na muljačenje, valjanje i grebanje o državu i ne shvatanje da država ne postoji radi seljaka već radi elite koja ima vlasništvo nad državom i zbog koje elite država postoji, a da je dražava naravno takva kakva je, ne zbog toga što elita štiti interese naroda, već zato što elitu interesuju samo njeni interesi a ne i interesi naroda, a po najmanje seljaka. Da se ova dva interesa nikada ne poklapaju je poznato i vrapcima ali ta istina na Balkan teško stiže.
Samozvani komunisti u periodu nakardnog socijalizma, a koji su bili Avangarda, Elita je naravno zvučalo previše kapitalistički, mada narod nije ni onda ni sada razumevao šta precizno označava ovaj pojam za koji postoje kao što vidimo čak dve reči, dakle ti su uništavali srpsko selo iz ideološko-verskih razloga, dakle samo zbog toga da bi udovoljili zahtevu Svetog a bome i Istorijskog Materijalizma, a što je poprilično dobro obradjeno od strane izvesnog V. I. Lenjina jednog od glavnih zreca novoverstva u danas već skoro nepoznatoj verskoj apologetici „Seljačko Pitanje.“
Dakle srpski seljak, od strane Vojnog „Plemstva“ SFRJ je čak tokom osamdesetih na predavanjima cenjenih doktora i profesora Ekonomije na samom Beogradskom Univezitetu, smatran državnim neprijateljom sa kojim je Vojno plemstvo SFRJ izgubilo sve bitke i pored toga što je u Glavnom Verskom Pismu „Das Kapital-u“ i Svetoj Doktrini „Istorijskom Materijalizmu“ pisalo da bitka sa The Seljakom mora biti duga, ogorčena i vođena do pobede, ukratko do istrebljenja seljaka. Dakle ponosna „poštena doktorsko ekonomska inteligetsija“ je tokom osadesetih godina prošlog veka, srbo-studentima, budućim ekonomistima prenosla znanje kvazi političke ekonomije u kome se seljačko pitanje može rešiti samo i isključivo silnim siromašenjem zemljoradnika odnosno pauperizacijom seljaka, čitaj zemljoradnika, i to pauperizacijom do lumpenproletarizma! U verskoj tradiciji Evrope ovom procesu je sličan proces pokatoličavanja, islamiziranja ili prevodjenja iz druge vere u pravoslavlje dakle ortodoksiju
Selo je vidjeno od strane srpskih Doktora Ekonomije kao neiscrpan izvor proletera(!?!), nad kojom armijom budućih proletera, obespravljenih na nekim poljima nešto manje nego danas Oni Doktori Ekonomije, dakle Poštena Inteligentsija, DIKTATURU dele zajedno sa Avangardom dakle Vojnim Plemstvom sa Dedinja.
Dakle Strategija države Srbije od oslobiodjenja od Turaka u vreme kojih Turaka je Vilajet bio veliki izvoznik evropskog pa čak u pojedinim produktima svetskog kalibra, već pod Obrenovićima počeo da gubi zdravu ekonomiju (Sound Economics), a uništavanje sela nije zaustavila ni nerazumna vlast Karađorđevića, koja je imala dovoljno razloga ali ne i razuma da rukovodi sa razvojem sela, a ni ostalim resorima. Komunisti, čitaj Vojno Plemstvo sa Dedinja i njihova poštena inteligentsija su kao što sam i napisao iz ideoloških razloga značajno upropastili srpsko selo a ostaje da se vidi zadnji čin Drame, bolje reći Tragedije Srpskog Sela čiji smrtni ropac od rana zadatih od strane kvazi demokratije već deset godina odjekuje Srbijom pa i u ovom članku.
Promena vlasti u stabilnim državama ne donosi i promenu državne vere, iz prostog razloga sekularne prirode po kojim razlozima država i Vera nemaju ništa zajedničko a bome ni državne ideologije, dok u nestabilnim prćijama kad Kurta otera Murtu sa vlasti sve se menja, pa onda i grobni natpisi, kao ni imena ulica nisu pošteđena pravih malih revolucija jer naravno svuda ima po neki Hitler iz našeg sokaka.
Zašto se sa državom Srbijom izuzetno kljakavo i krajnje inkompetentno rukovodi?!? Nesumnjivo je da je poljoprivreda osnovna privredna grana svake države pa i Stradije, pardon Srbije. Odgovor se generalno gledano nalazi kao i obično u delu postavljenog pitanja. Državom Srbijom se ne rukovodi njom se na za bogatu Elitu najbolji, a za narod i zemljoradnike najgori mogući način Vlada, a da vladanje i rukovođenje nije isti proces je poznato čak na nivou osnovne škole zavisno od države u kojoj se osnovna škola nalazi.
U Novoj SrBskoj Ekonomskoj Nauci gde je reč novo potpuno deplasirana je u upotrebi neoterminologija u kojoj se frtalj pismeni novinari, kao i prilično neopismenjeni ideološki Ekonomisti frljaju izrazima poput nevidljiva ruka tržišta u potpunosti neobavešteni šta ova složenica označava, gde i povodom čega je upotrebljena. Profit, Efikasnost, Slobodno tržiše (na planeti na kojoj ne postoji čak ni slobodna lokalna pijaca), gde vas cela nacija na ovaj ili onaj način KOHABITIRA, sada već izazlo iz mode, gde recimo kao u gornjem tekstu podnaslov „Korisna Laž“ objašnjava da tajkun gradonačelnik Beograda najavljuje, čitaj DARUJE premije za mleko a njegov načelnik za poljoprivredu hm… grada Beograda ili referent za seljačka pitanja(?!) verovatno ima preča posla na nekoj fudbalskoj utakmici…?
Da pri tome čitaocu ovog artikla nije jasno kako laž može da bude korisana. Da laž spada u kategoriju Nemoral izgleda u Srbiji danas nije više istina? Zašto nije jasno rečeno da je gradonačelnik Beograda i precednik Demokrata jedan od najvećih kontroverznih tajkuna u Srbiji?! Da gradonačelnik Beograda prodaje Beogrđanima maglu jer je proizvodnja mleka u Srbiji skoro sto posto u rukama stranaca i da je cena mleka u EU daleko niže nego u Srbiji:
Maloprodajna cena mleka Aldi- Lidl € 0,65 dugotrajno uključen u cenu 21%PDV
I još mnogo toga bi se moglo zameriti ovom veoma tendencioznom tekstu naročito iz perspektive pro-contra EU.
Autor pod prednosti stavlja
-veći priliv stranih investicja,
Ovu vrstu muziciranja i nasilja nad zdravim razumom građani Srbije slušaju od Ekselencije Ministera Bubala po kome su stranu ulagači sa vrećama para stajali u redovima na šalteru za prodaju karavanskih karata za po rečima Ekselencije Bubala Ekonomskog Tigra Srbiju.
Ulazak Srbije u EU niti je bio niti će ikad biti impuls za strani kapital da svoje ekspoziture locira u Srbiju.
Sredstva iz predpristupnih fondova,
je gospodin Darko maestralno pojasnio.
-veće izvozne mogućnosti(!)
osim ako autor ne smatra da treba da izvozimo „Čistu Srpsku Maglu,“ ne vidim kojim srpskim proizvodima ulazak u EU omogućiti silan istorijski proboj na EU tržište? Autoru savetujem da pogleda šta sve Srbija proizvodi pre nego što piše ovakve paušalne tvrdnje.
– suzbijanje monopola na domaćem tržištu(!)
A ko to i u kojoj grani drži monopol na „Ogromnom“ srpskom tržistu?
– slobodan protok ljudi, roba i usluga
Za ovo nije potrebno biti u članstvu EU mada autoru nije zameriti neobaveštenost jer ovo nije poznato ali je istinito.
U mane autor stavlja
– gubitak dela nacionalnog suvereniteta
očigledno autor nije upoznat da za države kalibra Srbije ulazak u EU znači gubitak nacionalnog suvereniteta u potpunosti. Osim toga realno je postaviti pitanje koliko je Srbija suverena danas?
– neravnopravan status članica EU
ovo je jedino istinito što stoji u ovom tekstu a kako će katastrofalno Srbija izgledati posle ulaska u EU je danas moguće videti i doživeti u Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj.
Kakva će Eksodus Srbija doživetu posle ulaska u EU ostaje da se vidi.
cerski
Istine radi Lazinih 200 H ,pod povrcem nije mala poljoprivredna jedinica. To je respektabilno domacinstvo na bilo kom kontinentu.
Laza se bavi ovim poslom oduvek,sa oca na sina i opet tako vec tri generacije sa sve diplomom poljoprivrednog fakulteta..
On je pored udruzenja koje vodi Janko Medved najveci proizvodjac povrca. To najveci se preliva po dubini i na teritorije Rumunije,Medjaske,Hrvatske …
Ovo se mora reci i mora mu se odati priznanje jer vec je usao i u hidropniju sto je za ostale poljoprivrednike u Srbiji misaona imenica..
Ja sam njega pomenuo u kontekstu Zivkova jer to ima neku svoju pozadinu ali Lazi Djukicu se svasta nesto moze pripisati osim neznanja i nerada.
Njegovo iskustvo prevazilazi nauku i to je za respekt.
No sa druge strane stavivsi sve u funkciju proizvodnje i finasija zaboravio je ili ga ne interesuje priroda oko sebe sto se moze videti laickim okom ako posetitie njegovo gazdinstvo.
Uglavnom on je pozitivan lik ali je u gornjem tekstu njegova izjava stavljena u pogresan kontekst. Jednostavno je svrstan kao predvodnik nase proizvodnje a on covek prica samo o sebi i onom sto ga ceka.Ustvari njegovog sina koji je vec preuzeo porodicni posao…
„To je respektabilno domaćinstvo….?
U današnjem tzv prvom svetu, dakle najrazvijenijem delu čovečanstva, ne postoje domaćinstva od 200 H jer je to ekonomski neodrživo, ali postoje poljoprivredne proizvodne jedinice veličine 200 H, dakle poljoprivredna preduzeća sa fondom obradive zemlje veličine 200 hektara i ona spadaju u sitne proizvođače ili tzv malu privredu sklopu već spomenutog Agro Industrijskog Kompleksa.
Dakle prema svetskim merilima domaćinsta od 200 H su jednostavno arhaizam u beznadežno zaostaloj jezičkoj sredini teško oboleloj od homofobije.
Šta je razlika između domaćinstva i proizvodne jednice je jednostavno i dobro objašnjeno u:
„Economincs“
R.G. Lipsey Simon Fraser University;
P.O. Steiner The University of Michigen;
D.D. Purvis Queen’s University;
Paul N. Courant The University of Michigan
izd:
Harper & Raw
ISBN 0-60-04908-4
a koja tretitra i druge ekonomske sisteme tzv. Alternative Economic Systems poput Sovjetskog Kineskog a u koje sisteme se može svrstati i bivša Jugoslavija, kao i kontemporarna Srbija.
Dakle pošto smo videli da domaćinstvo nije preduzeće a ni repektabilna proizvodna jedinica, ono to nije već nekoliko vekova, ostaje pitanje kome odgovara da se u Srbiji u 21 veku proizvodnjom hrane umesto Agro Industrijskog Kompleka, kao i u vas celom naprednom svetu, bave staračka domaćinstva i poneki polupismen fakultetski obrazovan kvazi poljoprivrdenik, i da se opstanak Agro Industrije svede na nivo pred po+etak uvodjenja feudalizma u Evropi???
Domaćinstvo kao proizvodnu jedinicu nalazimo u svetu sve do početka feudalizma a domaćinstvo kao proizvođač gubi svaki smisao od nastanka takozvane manifakturne proizvodnje posle čega se domaćinstvo u potpunosti gubi iz kategorije proizvodnih jedinica kao i iz kategorije preduzeća.
Dakle domačinstvo nije preduzeće a preduzeće ni u kom slučaju upotrebe zdravog razuma nije moguće svrstati u domaćinstva.
Naravno zbog toga što je u Srbiji domaćinstvo bilo i ostalo osnovna proizvodna ćelija u poljoprivredi, a domaćinstvo se po svim kategorizacijama u svetu ne smatra proizvodnom jedinicom a još manje preduzećem u ekonomskom smislu onda je jasno zbog čega srpska poljoprivreda svojom proizvodnjom od izvoznika pasulja postala uvoznik pasulja i slično.
Da zaključim domaćinstvo je osnovni socijalni element društa, dakle najmanja socijalna reproduktivna čelija društva a njegova uloga eknomskog faktora je prestala već veliki broj vekova.
Najkarakterističnije u izlaganju o Lazi je sledeće:
„On je već ušao u Hidroponiju (u pitanju je čini mi se tehnnika gajenja biljaka na vodi pod nazivom Hydroponica), što je za ostale poljoprivrednike u Srbiji misaona imenica.“ ???
Hydroponica je najverovatnije bila poznata i starim Egipćanima a najraniji tekst „on growing terrestrial plants without soil“ dakle o gajenju biljaka bez upotrebe zemlje, nosi naziv:
„Sylva Sylvarum“
potiče od Francis Bacona i publikovano je godinu dana posle njegove smrti dakle-
1627 godine!!!!
1699 godine je John Woodwaard publikovao svoje eksperimente sa vodenim kulturama i ustanovio da biljke bolje rastu u prljavoj nego u destilovanoj vodi?!
1842 se u naučnim krugovima verovalo da lista od devet hemijskih elemenata sačinjava sve potrebne elemente za život biljke.
1859 – 1865, razna otkrića nemačkih botanista, Julius von Sachs i Wilhelm Knop, vodili su u razvoju tehnike „soiless cultivation culture,“ i konačno je tehnika gajenja biljaka u mineralnom vodenom rastvoru bila oformljena. Ova tehnika je nazvana:
„soiless cultivation.“
1929, William Frederick Gericke sa University of California at Barkeley je započeo javno promovisanje upotrebe tzv. „soilles culture“ tehnike u povrtarstvu a po analogiji sa helenističkim terminom za agrikulture geoponics(geoponija) kultiviranje zemlje, Gericke je upotrebio kovanicu hydroponics, pa tako imamo geoponics, hydroponics gde je hydro = voda, a ponos = rad, od čega je Gericke stvorio analognu kovanicu hydroponics dakle umesto rad na zemlji sada imamo tehniku gajenja biljaka na vodi dakle hidroponiku.
Dakle ako je tehnika gajenja biljaka na vodi hidroponica u Srbiji misaona imenica kod domaćina seljaka (u hrvatskoj su u srednjem veku postojali seljaci plemići) onda je to pokazatelj katastrofalnog intelektualnog nivoa i nivoa pismenosti kako nekadašnjih drugova tako i današnje gospode koja se u Srbiji bavi osnovnim zadatkom za opstanak stanovništva, proizvodnjom hrane. O nivou naučne misli na državnim i privatnim fakutetima ne bih ni da započinjem
Dalje vidimo da hidroponika nije ništa novo niti neka vrhunska svetska „tehnologija“ (kako čini mi se tvrdi Laza)pa da čak nije ni tehnologija već tehnika, kao što sam termin označava običan i veoma dugo, vekovima poznat način, dakle tehnika gajenja biljaka geoponica i hidroponika je jedno te isto dakle gajenje biljaka a razlika je samo u medijumu dakle zemlji geoponica ili vodi hydroponica.
I da zaključim povodom primedbe
„Njegovo (Lazino) iskustvo prevazilazi nauku.“
Ovde sam izložio šta je od strane Laze svetska tehnologija koliko je stara nauka o toj nazovi tehnologiji, čija starost iznosti samo oko 400 godina, kao i da nije u pitanju tehnologija već tehnika, i koja je po cenjenom Lazi sa naravno završenim poljoprivrednim fakultetom vrhunska svetska tehnologija. Nekulturno bi bilo da ova hvalisanja nazovem nesuvislošću ali zbilja se ponekad pitam zar je toliko teško učiti, naučiti i biti informisan i to danas u vreme Interneta?
citat:
„Ne plašim se…imam svetsku tehnologiju.“
Naravno hidroponica uopšte nije termin za nekakvu Visoku SveCku Tehnologiju već označava jednu od tri tehnike gajenja biljnih organizama koje su danas poznate:
Geoponics
tehnika gajenja biljaka na zemlji.
Hydroponics
tehnika gajenja biljaka u vodi.
Aeroponics
tehnika gajenja biljaka u vazduhu.
Na kraju ako je hidroponika tehnika( a ne tehnologija) u Srbiji misaona imenica a kod Laze i retkih Učenih ljudi Srbije označena kao Vrhunska Svetska Tehnologija kakve karakterne osobine treba da pripišemo tehnici gajenja biljaka poznatoj pod nazivom:
Aeroponika?
Vrhunska Vanzemaljska Svemirska Tehnologija?!!!???
Ako je tehnici gajenja bilaka na vodi trebalo oko 400 godina da iz Engleske doputuje u Srbiju, istim tempom ako bi putovala tehniku gajenja biljaka u vazduhu treba očekivati u Srbiji tokom sredine ovog milenijuma znači 2400 godine kada će neki Lazin potomak tu od strane pionira tehnike gajenja biljaka u vazduhu, već komercijalizovanu tehniku, aeroponiku spustiti u Srbiju i nazvati svetskom vrhunskom tehnologijom?
Pionir komercijalizacije tehnike pod nazivom aeroponika B. Brigs je aeroponiku komercijalizovao 1966.
Uzgred nemama ništa protiv Laze i Lazi Srbije ali protiv homofobičnosti, strahovitog neznanja i užasne zatucanosti, kao i prodavanja magle imam sve protiv.
cerski
Uzasno nepotreban a i netacan komentar sa vrlo povrsnim zakljuccima ??
Kao prvo hidroponika nije gajenje biljaka na vodi to je aquaponica est…
No to nije vazno,vazno je nesto drugo sto je i u inicijalnom tekstu receno a i sto sam ja vrlo jasno komentarisao. Gazdinstvo Laze Djukica je je najstarije a valjda i najvece u proizvodnji povrca. I sto se tice plastenicke proizvodnje a mislim i na otvorenom. Zadruga okupljena oko Janka Medveda ima daleko vecu povrsinu ali to je vec „poljoprivredna proizvodna jedinica“ ako je to uopste bitno. Sve ostale Agro kompanije su daleko vece i Matijevic i Kostic i Delta i PKB i ….ima ih dosta..po svim performansima.
I sta je sad bila poenta Draganovog komentara…?!
Ako je pak rec o tehnologiji onda se ,istine radi, mora reci da su sve tehnike i sve skole gajenja voca i povrca zastupljene u Srbiji.I to na bilo kojoj podlozi …recimo duvan se decenijama gaji na vodi itd..
Sustina je u necem drugom a to je siromastvo.U Srbiji ima nezvanicno samo 300000m2 plastenika od kojih je 95% bez grejanja. A opet i tamo gde je prisutno grejanje ,potrebno je i dodatno osvetljenje zbog kratkog dana sto inace proizvode cini nekonkurentnim zbog blizine Makedonije,Grcke ..
Nije problem u homofobiji vec u siromastvu . E sad jedino se mogu sloziti sa onom konstatacijom o prodavcima magle jer recimo samo neko ko ima dva grama mozga moze graditi most od 300 M u drzavi koja jos uvek ima skole bez funkcionalnog nuznika. I pri tom tih 300 M su pozajmljen novac ….
„Hidroponika nije gajenje biljaka na vodi…“
Nažalost jeste gosn Darko a vi jednostavno niste informisani!
Merriam Webster Dictionary definicija:
Hidroponics:
Cultivation(growing) in nutrient enriched water, with or without an inert medium as soil to provide mechanical suport.
First Known Use 1937
Hidro + ponics (as in geoponics)
Aquaponics ili pisciopnics:
is a sustainable food production system
that combines conventional aqaquaculture, (rising aquatic animals such as snails, fish, crayfish, or prawns in tanks), with hydroponics(cultivating plants in water…..
Dakle cenjeni gospon Darko za razliku od hidroponike tehnike gajenja biljaka u vodi Aquaponics je održivi(sustainable):
sistem proizvodnje hrane.
Mislim da nije potrebno objašnjavati razliku između aquaponike kao održivog sistema produkcije hrane, sistema koji uključuje komponente proizvodnje kako biljne tako i zivotinjske hrane uz jako prisustvo bakterioloških kultura na jednoj strani i hidroponike kao tehnike koja se upotrebljava u sastavu aquaponike kao deo održivog sistema proizvodnje hrane.
Aquaponika je bila poznata Aztecima, koji su kultivisali posebne ostrvske sisteme poznate po nazivu chinampas koje niki smatraju kao prvu formu upotrebe aquaponičnog sistema.
Citat iz teksta g. Darka „….On (Laza) je prvi ušao u hidroponiju….“
Dakle da zaključim aquaponika je održivi sistem proizvodnje hrane sa sledećim komponentama
– proizvodnja biljaka hidroponika
– proizvodnja životinja iz aquakulture i
– proizvodnja bakterije.
cerski
Ne,niste u pravu. Prevedite vi to bolje .Pobrkali ste pojmove.
Ovde gosn Darko niste dobro sročili! Ovde treba da stoji:
Ne, niste u pravu prevedite vi to tako da ja gospon Darko budem u pravu, i naročito da ispadne da ste vi cerski pobrkali pojmove.
Aquaponics is sustainable food production system.
Dakle:
Aquaponics=akvaponika
is=je
sustainable=održiv
system=sistem
Production=produkcija ili proizvodnja
Food=hrana
Evo gosn Darko prevoda pa vi nekako skopite nešto po vašoj volji, znači da vi budete u pravu a ispadne da ja brkam.
Kad skolpite takav prevod, u kome ja brkam iz priloženog, javite da vidimo kako izleda prevod koji udovoljava vaš zahtev
cerski
Hidroponika nije to dragane i ne razumem zasto je to vazno ali ako jeste ajde…
Dakle hidropnski nacin gajenja podrazumeva da se biljka gaji u medijumu koji nije zemlja. To moze biti stiropor,kamena vuna,supstrati itd…uz pomoc vode ,naravno.
Aquaponika je proizvodnja na vodi …
Hidroponija je i dalje daleko zastupljenija ali i jedna i druga imaju ekoloski problem sa odlaganjem zasicenih materijala,vode ili vec kojeg materijala..
Prica o toj proizvodnji je sa pocetka osamdesetih godina i u Srbiji se mnogi time bave. Ja kao pasionirani ljubitelj cveca,voca i povrca prvi pot sam se sa tim sreo u Jaffi pocetkom ’80-tih godina a onda sam gledao tu proizvodnju i u Turskoj ,Holandiji,Grckoj naravno ali i u Srbiji…
Dakle poznajem tu tehnologiju proizvodnje nekih 30 godina ?/
Poznajem i sve velike i srednje proizvodjace u Srbiji i njenoj blizoj okolini,znam skoro sve kompanije koje se ozbiljno bave proizvodnjom svih komponenti takve proizvodnje u svetu,bla bla..
Poznajem sve uvoznike i izvoznike bilo cega vezanog za poljoprivredu. Upoznat sam sa planovima i projektima koji came u fiokama,ect..
Dakle Dragane, sa duznim postovanjem ,moram vam reci da lupate ideoloske gluposti.
Muci vas terminologija. Gazdinstvo je jedno ,kompanija ( manja,veca,srednja)sa jednim vlasnikom drugo,Zadruga trece,Holding cetvrto, AD opet peto…I sve je tu zastupljeno u Srbiji a u poljoprivrednoj proizvodnji,preradi i distribuciji. Cak postoje jos uvek i neke drzavne firme ( kombinati).
neki rade bolje ,neki losije,neki ovako neki onako,Neko je u povrcu ,neko u ratarstvu,ima orjentisanih na stocarstvo..itd..
Niste razumeli poentu jer ne poznajete sustinu. Nije novinar pitao Lazu Djukica za misljenje jer ga je sreo slucajno na putu ,vec zato sto njegovo iskustvo prevazilazi nauku. Dajte mu grumen zemlje u ruku i on ce vam nepogresivo reci sastav zemljista. Ustedece Vamvreme i novac za analizu. To nije Bozji dar ,vec iskustvo sticano decenijama..
Meni je gotovo zao sto sam ga uopste pomenuo a to je bilo u sasvim drugom kontekstu ali ako postoji dobar primer u Srbiji za vrednocu i besprekoran rad to je svakako Laza Djukic.
U jedno sam siguran da je ikada bio ministar poljoprivrede Srbija bi bila Holandija u proizvodnji hrane. Drugi par cipela je sto sam siguran da on takav luksuz sebi nikada ne bi dozvolio.Nema covek vremena za to on zivi svoj zivot.
Smatram da ovu diskusiju teba prekinuti jer je besmislena .
„Užasno nepotreban i netačan komentar sa vrlo površnim zaključcima.“
Svakako i to zbog toga što nisam uzeo u obzir da „Biznismeni“ poput spomenutog domaćina sa respektabilnim domaćinstvom od 200H najamnu radnu snagu ne plaćaju adekvatno i to po rečima samog Gazda Laze koji citat kaže:
„Ne plašim se jer je na Zapadu mnogo skuplja radna snaga….“
Seljačko preduzeće(bez obzira na prvnu formu) za proizvodnju hrane (ništa domaćin i kućna radinost sa ugovorom o delu), na Zapadu dakle konkretno u EU zavisno od države plaća svoje radnike po od strane države propisanom minimalnoj ceni radnog sata ili cenu radnog sata po CRU(centralni radni ugovor).
Laze u Srbiji radnu snagu drže na crno dakle debelo oštećuju srpsku državu inače krivično delo na Zapadu za koje tamošnje Laze zarade nekoliko godina teške robije i moraju da plate svu štetu, utajeni porez i još i ogromnu finansijsku globu. Kada se vrnu sa robije Laze su na Zapadu obično finansijski ruinirana i policija ih drži na oku kako jopet ne bi ušli u zijan.
Dalje Laze na Zapadu moraju da za svoje radnike(koliko radnika zapošljava majstor Laza na 200 hektara?) plate:
– doprinose za penziono osiguranje,
– doprinose za zdravstveno osiguranje ,
– osiguranje za udovice i siročad,
– osiguranje za nezaposlenost i
– Porez na dohodak Latifundije
– Porez na Profit Latifundije
– Porez na vlasništvo nad zemljom
i naravno još što šta od nameta na Latifundije zavisno od države u kojoj se Feud ili Latifundija nalazi
Laze. Kostići, Matijevići kao ključni delovi sistema koji sebe zovu poslodavcima bi u bilo kojoj zapadnoj državi po raznim stavkama sedeli u prdekanama a Feude ili Latifundije bi im zbog utaje poreza, utaje premija za razna obavezna osiguranja poreski organi odavno prodali na doboš.
Posle odslužene dugogodišnje teške robije, Laze, Kostići, Matijevići i slični bi svojim radom morali da plate sve svoje dugove.
„Suština je u nečem drugom a to je siromaštvo….“
Siromaštvo nastaje na nekoliko načina jedan od osnovnih je da nesuvisla društvena elita rasproda državnu imovimu preda zemlju kolonijalnoj sili(EU) koja nije zainteresovana za ravoj kolonizovane države, što Srbija nesumnjivo jeste.
Figure poput Laza, Matijevića, Kostića, Miškovića i sličnih nanosi kao i svi primitivni kriminalci užasnu štetu kako državi tako i samom društvu.
Evo zašto:
Laza kaže radna snaga je na Zapadu skuplja a ipak pri tome ne kaže zašto je taj isti Zapad sa tako skupom radnom snagom proizvodi daleko jevtinije isto što i Laza i drugi Feudalci Srbije dakle proizvodi i to mnogo jevtinije, uvozi u Srbiju, znači plaća visoke transportne troškove i ide u daleko veće izvozničke rizike od domaćeg Latifundiste Laze Đukića?
Dakle preduzeće za proizvodnju hrane na Zapadu ima
– veće troškove radne snage
– skupocenu zemlju
Respektabilno dvestahektarsko domaćinstvo Laza & Sin, čitaj Latifundija od dvesta hektara zemlje kupljene u bescenje
ne plaća:
– skoro ništa ili mizernu najamninu
– poreze na dohodak, profit, imovinu i kapital
– uobičajena u civilizovanom svetu obavezna osiguranja
i pored toga ta grupa dakle Laze, Matijevići, Kostići, Miškovići, Lazarevići i, i, i…..
se nesuvislo bogati a Zapad u Srbiju dovozi kvalitetniju i daleko jevtiju robu nego što su Srbo Feudalci u stanju da proizvedu u Srbiji?
Ljudi poput spomenutih Feudalaca i Latifundista su i upropastili Srbiju i oni i njihova pohlepa i ultimna poslovna nesposobnost su glavni razlog siromaštva Srbije koje će samo biti veće i veće.
Pošto Laze (ne)plaćaju srpskog najamnog roba za vas celi radni dan koliko u Holandiji ili Nemačkoj košta radni sat najamnog radnika, postavlja se pitanje ko prisvaja silni novac od ekstra profita i zašto se Lazi može da se ne plaši?
Laze se ne plaše jer prisvajaju teško zarađen novac svojih robova kojima zakidaju na svemu a bome državu Srbiju zbog nesposobnosti države štete u milionima evra svakodnevno.
Kupovna moć u Srbiji pada ne zbog materijalnog već zbog intelektualnog siromaštva a kako se intelektualno siromaštvo proizvodi je druga tema.
Da zaključim Lazama je država Srbija omogućila da do besvesti plačkaju građane Srbije i oni će to nastaviti sve dok to država bude tolerisala.
cerski
Gosn. Dragane,
Koji problem, mržnju, Vi imate prema srpskom narodu?
Čemu ovolika količina uvredljivih reči i izraza?
Gosn. Darko je pomenuo holandski lobi i ne sumnjam da ima neoborive dokaze da taj lobi radi na štetu srpskih interesa u poljoprivredi.
Spustite se sa svoje intelektualne visine, i dođite da popijemo kafu u toj glupoj i intelektualno siromašnoj Srbiji. Ako ste Srbin, naravno. A i ako niste, nismo nasilni, samo dobrodušno priprosti, naivni i glupi.
Do tada, svaki naredni komentar sa uvredljivim izrazima brišem.
Pozdrav
Miroslav
„Koji problem mržnju, vi imate prema srpskom narodu?“
Gosn Miroslave neko bi rekao da su ovo teške optužbe, dok na drugoj razumskoj strani, stoji jasno da uopšte nije moguće, niti racionalno(a ja sam racionalan čovek), mrziti bilo koga.
Osobito iracionalno je mrziti neki narod pa bio on i veličine jednog plemena ili veličine od nekoliko stotina miliona.
Onaj ko je prvi došao na ideju da u Srbiji lansira sindrom mržnje protiv Srba koju navodno ima ceo svet prema Srbima, taj je Srbima naneo najveći udarac svih vremena od nacionalnog osvešćenja Srba pa do sada.
Ja sam toliko „mrzio“ Srbe, da sam svo vreme bombardovanja Srbije proveo zajedno sa porodicom u samoj Srbiji, naravno dok su veliki „patrioti“ bežali glavom bez obzira u inostranstvo. Da, u to vreme je Segedin bio pun viđenih Beograđana, neki poznati kasniji ministri su odmah kupili i stanove u Segedinu, a Bijeljina je kao pogranično mesto bio dobrodošla mirna luka onih koji se zaklinju na večnu ljubav Srbima i Srbiji.
Sukobljen sa dve alternative kako da pomognem Srbima sam došao u Srbiju umesto da se junačim po protestima po prestonicama Evrope, poput mnogih poznatih Srba rodoljuba.
Da za ovaj lični akt „mržnje“ prema Srbima, danas eto doživljavam(bilo je toga i ranije, niste prvi) da me vi ili neko drugi oglasi Srbomrzcem mi, nije ni strano a ni čudno već osobito drago pošto je (po meni) optužba za mržnju prema Srbima najveća počast koju pravi rodoljub može da doživi.
Da vam ako dozvolite pomognem, ne samo da ne postoje racionalni ljudi koji su u stanju da nekog mrze, već postoje čak ni ljudi(najveći deo zdravog čovečanstva), koji ako imaju i malo racionalnosti namah uviđaju da je neprirodno i isključeno mrziti čak i skup od 10 Srba(!) dok o spominjanoj mržnji vas svih Srba, na kugli zemaljskoj, sa težištem na onim Srbima koji žive u državi Srbiji, predstavlja najpotpuniju moguću iracionalnost da ne upotrebim za vas neku uvredljivu reč, koja mnogo adekvatnije reprezentuje moju misao.
Ja sam upravo kratko boravio u Srbiji pa da ste me ranije pozvali na spomenutu kafu svakako bih vas pozvao u moj omiljen beogradski hotel Moskvu u kome sam tokom decenija sa mnogim popio kafi ili čaj.
„Nismo nasilni, samo dobrodušno priprosti, naivni i glupi.“
Preteranost, pa bio da je i ove vrste koju ovde upotrebljavate nije dobra jer nije refleksija realnog sveta u kome živimo.
Srbi nisu ni manje ni više nasilni nego ostatak sveta, a da je nasilje od početka svetske neoliberalne „revolucije“(1980), užasavajuće poraslo, nije nikakva tajna tim se bave policijske statistike svih država.
Vama a osobito drugima savetujem da preispitate svoje stavove prema topiku:
– „svi su protiv Srba“ i
– „Srbe svi mrze“
jer je mržnja suprotna ljudskoj prirodi i predstavlja težak poremećaj, sindrom, kojim su zbilja zli i izuzetno zlonamerni umovi opteretili Srbe.
Niti svet ima vremena za mržnju, niti je svet ikada mrzio Srbe, a iz ličnog iskustva Srbi iz inostranstva vam mogu reći da mnogi ljudi Srbe uvažavaju i veoma respektuju.
Izmišljotina o nekakvoj mržnji prema Srbima, je umišljena i stavlja Srbe u centar svih zbivanja ovog sveta, koji da nije bilo ratova ne bi ni znao na kom kontinentu Srbi žive.
Ako Srbe zbilja neko mrzi, to je onaj ko je smislio i proširio ideju o nekakvoj mržnji prema Srbima.
Narvno, ako vama i drugima predstavlja zadovoljstvo da umišljate da vas vas celi svet mrzi, to vam niko neće zabranjivati, ali ipak da ponovim, ostatak racionalnog čovečanstva je zaokupljen svojim svakodnevnim preživljavanjem, zbog čijeg povećanog intenziteta (izazvanog suksesivnim ekonomskim krizama), nema vremena ni za preče stvari, dok za nekakvu mržnju prema Srbima, nikada nije ni čuo.
Dakle niko vas ne mrzi jer je mržnja iracionalna osobina a svet (još) nije oboleo od potpune iracionalnosti a kad do toga dođe videćete jer su simptmomi isti kao i pred svaki rat ili isti je kao i 1989/90 pa sve do 1999 kada je doveo do spektakularne homogenizacije Srba. Naravno „Veliki Rat“ protiv Srba je završen a što partijska štampa i partijski RTS to još nije objavio, je zbog „pregovora“ o Kim-U.
U ne tako dalekoj budućnosti će RTS i SPC pa čak i cenjeni Kurir objaviti, da je Rat protiv Srba, završen Veličanstvenom pobedom Srba i da je vas celi svet prestao da „mrzi sve Srbe“ i „mrzi sve što Srpsko jeste,“ i naravno uvideo da svi treba da vole Srbe, i da se svet u svojoj beskonačnoj ljubavi prema Srbima rešio da sve svetske investicije uputi prema Srbiji.
cerski
p.s. Naravno neće mi smetati ako u ovom dopisu pronađete moju vešto prikrivenu iskonsku mržnju prema Srbima i nađete razlog za brisanje.
p.p.s. Usputno predložio bih vam da ponovo uzmete u ruke Stradiju, Vođu Razmišljanja jednog Srpskog Vola, Radoja Domanovića koji je na isti način kao i ja vešto prikrivao svoju neutaživu „mržnju prema Srbima,“ i „svemu što srpsko jeste.“
Pozdrav
Dragan Stanković
Аутору текста,администратору и Порталу „Макроекономија“
Поштовани,моје најискреније одушевљење овим порталом,већ сам изразио и,не бих га понављао да не постанем досадан.
Сада,после читања овог текста,оно је још веће,иако нисам познавалац економије.Јер,овај текст,дошао је као „кец на десет“на питање које ме мучи већ,можда,месецима,и због ког сматрам све друге прилоге,скоро непотребним.Да ме ово не интригира до те мере,не бих,у овом коментару,питање ни постављао,после читања досадашњих коментара,(на овај текст)које,из разлога поштовања према овом порталу,нећу коменарисати.Наиме,интересује ме Ваше мишљење,чему сви други прилози,за које сматрам да су драгоцени,ако нам већ 2015.год.предстоји потпуна либерализација трговине пољопривредним производима,са земљама које су,осим што су неупоредиво конкурентније у тој трговини,такође и привредно неупоредиво развијеније,па су у стању да и даље субвенционишу пољ.производњу,да инвестирају у њу и сл.Ово због тога што,чак и да побољшамо начин субвенционисања (да буде развојно субвенционисање),и да повећамо инвестиције у пољ.производњу,нећемо нажалост постати конкурентни.О сточарству да и не говоримо.Зар није једино решење,У Р Г Е Н Т Н О укрупњавање пољ.поседа,где год је то могуће,с тим што би то у области ратарства морало да буде најизраженије,али и у другим гранама пољопривредне пр? И уопште,ургентно интензивирање,осавремењивање пољопривреде у целини.Тако да би издвајања за пољопривреду заиста требало да буду,можда и већа од 10% укупног буджета,а уопште с в е мере потребне за постизање конкурентности пољопривреде,бар по мом лаичком мишљењу,требале би бити не само економске,већ,да се тако условно изразим и неекономске;хитне.Ургентне.Поготово због тога што,колико је мени познато једина привредна грана где можемо извозити,и суфицит остварити је-пољопривреда!Помиње се и грађевинарстсво,и инф.технологија,али до ефеката у овим гранама је још далеко.Дакле,једина здрава привредна грана,која би нам омогућила да опстанемо као иоле релевантна држава на земљ.кугли је пољопривреда.А рок у коме би требало да постанемо конкурентни са осталим земљама је више него кратак.Па Вас молим да,имајући разумевања за бриге једног лаика,одговорите на моје питање,чију суштину сам,надам се,успео да пренесем.
Poštovani g. Petković
Upravo završavam spoljnu trgovinu Srbije 1911. godine, poslednje mirne godine Srbije koja se 50 godina uzdizala do nesreće zvane Jugoslavija. Izvozili smo 90% poljoprivrednih proizvoda, imali suficit u trgovini, kupovali industrijske proizvode I spremali se za ratove. Tadašnja Srbija će možda pružiti neke ključne odgovore za budućnost sadašnje Srbije.
MZ