Ko šta i koliko jede i pije? Podaci za odabrane zemlje

Priloženi podaci su iz baza podataka FAOstat i odnose se na 2009. godinu. Radi se o konzumiranim količinama, a energetska vrednost konzumirane hrane i pića biće priložena u drugom postu. FAO, kao međunarodna organizacija, poštuje suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom, tako da su za Srbiju dati ukupni podaci.

Kako piće koje se konzumira vuče za sobom i hranu koja se jede imamo razlike u ishrani Nemaca u odnosu na Italijane i Francuze, ili Amerikanaca u odnosu na Japance i Turke. Nemci, na primer, usled velike potrošnje piva (99,9 litara po stanovniku godišnje), više unesu alkoholnih pića (135,8 litara) nego žitarica (109,6 kilograma), po čemu su među izabranim
zemljama jedinstveni. Amerikanci pojedu 120 kilograma mesa, prema 45,9 u Japanu, i popiju 98 litara alkoholnih pica (42 u Japanu), dvostruko više zaslađuju život od Japanaca (64 prema 28 kilograma) dok žitarice jedu u sličnim količinama, ali strukturno različito: Amerikanci jedu 81 kilogram pšenice i 8 kilograma pirinča, a Japanci 48 kilograma pšenice i 54 kilograma pirinča. Ima puno takvih specifičnosti i interesantnih podataka. Mi ćemo se zadržati na ekstremima, u kojim zemljama se koji proizvodi najviše i najmanje jedu. Za tu namenu smo formirali dodatnu tabelu o dnevnoj potrošnji hrane i pica u gramima.

Dnevni unos se kreće u rasponu od 3,2 kilograma kod Grka do 1,7 kilograma kod Japanaca. Pođimo od Japanaca.

–         Japanci najviše jedu ribe (155 grama), jaja (52) i ostale vodene proizvode (5,5 grama), a najmanje konzumiraju mleko (203 grama) i životinjske masti (4,4 grama);

–         Francuzi, u skladu sa parolama o lepom životu, ne strče ni u kakvim vidovima potrošnje. Ne preteruju ni u jelu, niti u
odricanju od istog. Isto važi za Italijane, ali i za Hrvate, Makedonce, Slovence, i Rumune. Lep i umeren život.

–         Amerikanci najviše jedu mesa (329 grama), šećera i slatkiša (176 grama), i ulja od povrća (77 grama). Pa kako posle da ne budu nacija debelih?

–         Rusi su rekorderi u unosu krompira (312 grama), a ni u čemu ne oskudevaju.

–         Nemci najviše unose alkoholna pica (372 grama), a najmanje jedu mahunjarke (2 grama pasulja, graška i sličnih proizvoda).

–         Srbi su rekorderi u konzumiranju iznutrica – 21 gram jagnjećih i drugih crevca. Najmanje jedemo jaja (14 grama) i semenki (3 grama). Pasulj više jedu Bosansko-Hercegovci (14 prema 14,8 grama), ali zato Srbi najviše jedu graška (11 grama). Niče bi rekao da je Nemačka filozovija teška zbog hrane kojom se Nemci hrane. Mi, srećom nismo ni brojni ni filozofski
nastrojeni kao Nemci, inače bi smo bili lideri u nihilističkim filozofijama. Od pasulja i graška, naravno. Do odlaska u vojsku ja sam uzaludno molio majku da nedeljom ne kuva pasulj ili grašak u loncu od 10 litara, a kako ne bi razmišljala tokom nedelje šta ćemo da jedemo. Kako me je majka odhranila nije čudno zašto nikako ne mogu da vidim svetlu budućnost, za nas i našu decu.

–         Crnogorci su rekorderi u unosu stimulansa (56 grama) i voća (516), a najmanje konzumiraju žitarice (211) i ribu (12 grama)!?

–         Bosansko-Hercegovci najviše koriste začine (15 grama), a najmanje konzumiraju šećer Iizaslađivače (49) i ulja od povrća (24).Onda nije ni čudno kako je život sto jada.

–         Mađari najviše konzumiraju životinjske masti (60 grama).

–         Bugari su turbo-dijetalci: najmanje konzumiraju hrane uopšte (1,1 kilogram), a posebno malo unose povrće (189 grama), voće (99 grama) i krompir (87 grama).

–         Grci mnogo vole da preteruju sa hranom. Ili su možda voleli, pošto su podaci iz 2009. godine, a od tada su na međunarodno aranžiranim dijetama.  Najviše unose povrća (669 grama), semenki (78 grama), oraha, lešnika (30), i mleka i mlečnih proizvoda (776 grama). Baš se nisu prostirali prema guberu…

–         Turci maksimalno jedu žitarice (626 grama) i mahunjarke (30 grama), a najmanje konzumiraju meso (69), iznutrice (2,2 grama), alkoholna pica (38 grama) i stimulanse (9,6 grama, pretežno čajeve). Možda razlika u načinu ishrane može da objasni kako su Srbi pod Turcima opstali više od 400 godina: prosečan Srbin popije 7 puta više kafe od Turčina (9,9 prema 1,4 grama), najede se svinjčeta (68 prema nula grama), i još se nalije sa vinom (59 prema 0,8 grama) i pivom (121 prema 35 grama), pa em mu se ne spava od kafe, em pun praseće snage (i pameti, reklo bi se), em bez straha od konzumaciju (oj Moravo lepa seko, oj pevaljko, ladna reko). Trezan vojnik ne juriša na silu, to su Rusi najbolje demonstrirali u Drugom svetskom ratu. Nezgodno je što sada Nemci najviše konzumiraju alkohol, pa ne trebaju da čude njihovi stavovi prema Srbiji.

I tako, sledeće će da se bavimo sa količinom kalorija koja se unese ovakvom ishranom, I potrebnim “strukturnim reformama” kako bi smo lepše i zdravije živeli.