Dobar rod pšenice

Republička Direkcija za robne rezerve treba da otkupi 150.000 tona pšenice od ovogodišnjeg roda po ceni ne manjoj od 20 dinara po kilogramu, bez PDV. Ovo je predloženo Vladi Srbije sa sednice Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS

Republička direkcija za robne rezerve treba da otkupi 150.000 tona pšenice, od ovogodišnjeg roda po ceni ne manjoj od 20 dinara po kilogramu, bez PDV. Ovo je predloženo Vladi Srbije sa sednice Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS), koju je vodio njen predsednik Rajko Latinović. Ovogodišnja proizvodnja pšenice, čija je žetva na 557.396 hektara u jeku, procenjena je na 2,3 miliona tona, što je za 21,8 odsto više nego lane. Iako se ovih dana najviše razgovara o tome kolika će biti cena te žitarice, stručnjaci poručuju da se to – još ne zna. Prema bilansu za pšenicu, posle žetve na raspolaganju će biti oko 2,51 miliona tona hlebnog zrna. Od toga za ishranu stanovništva potrebno je oko 1,3 miliona tona, za seme 140.000 tona, u stočnu hranu će se potrošiti oko 200.000 tona, u gubicima nestane 22.000 tona, za zalihe i rezerve potrebno je više od 201.000 tona i za izvoz se planira najmanje 650.000 tona.

Rod domaće potrebe i izvoz

Samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS, Milan Kužnik, kazao je da je kretanje cena pšenice u Srbiji tokom juna 2013. godine imalo relativno miran trend, a sada je na nivou od 22,5 dinara po kilogramu (za rod 2012. godine). On je podsetio da je prošle godine otkupna cena pšenice bila 23,5 dinara po kilogramu, dodavši da je uslovno rečeno, postignuta ravnoteža između lanjske i ovogodišnje cene. Po rečima Kužnika, on ne očekuje da će cena ,,ići mnogo gore“. Kužnik je ukazao da se i na svetskim berzama beleži pad cene pšenice, a u Organizaciji za hranu i poljoprivredu UN (FAO) ocenjuju da će i u narednom periodu doći do pada cene te žitarice, imajući u vidu da će ovogodišnja proizvodnja u svetu biti oko 682 miliona tona, što je više za 6,5 odsto nego u prethodnoj godini. Po rečima Kužnika, strateški cilj je da Agrarni budžet u 2014. godini dostigne pet odsto ukupnog budžeta Srbije, a da investicije u poljoprivredi u naredne četiri godine budu oko milijardu evra. Lane je srpski agrar imao pad od 17,5 odsto, a ove godine se očekuje rast fizičkog obima proizvodnje koji se procenjuje da bi mogao da anulira prošlogodišnji pad.

Potezi Makedonije

Zamenik direktor poslovne zajednice „ŽitoVojvodine“, Zdravko Šajatović rekao je da su industrijski mlinovi u žetvu ušli u teškoj finansijskoj situaciji, i morali su da rasprodaju pšenicu i brašno na zalihama. On je naveo da se cena pšenice još ne zna i da će moći da se ukalkuliše tek kada zrno stigne u silose, obračuna se kvantitet i kvalitet, imajući u vidu i finansijske mogućnosti otkupljivača.

,,Prema informacijama kojima raspolaže „ŽitoVojvodina“, Makedonija namerava da uvede nova ograničenja na uvoz pšenice i brašna iz Srbije. Naši insajderi iz Makedonije su nam preneli da je vlada te zemlje donela odluku o ograničenju uvoza pšenice i
brašna iz Srbije“, rekao je Šajatović. On je istakao da je ta zemlja značajan uvoznik srpske pšenice i brašna, dodavši da se u „normalnim“ godinama na to tržište iz Srbije izvozilo 50.000 tona pšenice i 45.000 tona brašna. Šajatović tvrdi da Makedonija namerava da za tamošnje uvoznike uvede takvu obavezu da za kilogram uvezene srpske pšenice moraju da kupe dva kilograma domaće pšenice. Kada je reč o brašnu tu su još restriktivniji, dodavši da je uvođenje restrikcija u izvozu kršenje CEFTA sporazuma. On je najavio da će „ŽitoVojvodina“, koja okuplja žitarsko-mlinske organizacije iz Vojvodine i Centralne Srbije, vrlo odlučno reagovati i predložiti uredbu koja će Makedonce „udariti tamo gde ih najviše boli“. Naime, to udruženje će predložiti da se za litar uvezenog makedonskog vina u Srbiju mora kupiti četiri litra vina iz Srbije. Šajatović je podsetio da Makedonija 40 odsto izvoza vina plasira upravo na tržište Srbije.

Rod zavisi od ćudi Boga

Direktor ,,Plodova Srbije’’, Evica Mihaljević je ukazala na velike mogućnosti izvoza voća i povrća iz Srbije, ali i na probleme koje stvaraju visoke kamate i nestabilne cene. Po njenim rečima postoji mogućnost za godišnji izvoz oko 700.000 tona voća i povrća iz Srbije. Po rečima sekretara Udruženja za agrar Privredne komore Vojvodine, Đorđa Bugarina, u Srbiji nije rešen problem
finansiranja poljoprivrede, pa sve zavisi uglavnom od Boga. Milan Šojić iz Narodne banke Srbije govorio je o stvaranju agrarne politike Evrope do 2020. godine, uz naglasak da će oko 42 odsto budžeta odlaziti na poljoprivredu.

Privrednici okupljeni u PKS poručili su nadležnima da se proizvođačima hrane obezbede povoljniji kratkoročni krediti, jer, su pare od pšencie prvi novac koji ratari dobijaju u tekućoj godini. Taj novac im služi i za zasnivanje nove proizvodnje. Između ostalog, nadležni državni organi bi trebalo da značajno povećaju broj silosa  sa licencom za javna skladišta, posebno u Centralnoj
Srbiji, gde postojeći broj i teritorijalna raspoređenost, ne odgovaraju stvarnim potrebama proizvođača.