Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Samo lud čovek može da se zalaže za organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, zemlji u kojoj je pokradeno 80.000 tona žitarica iz silosa gde je skladištena o trošku robnih rezervi. Al, što bi rekao Žika Pavlović iz sela Ranilović, nisam ni mnogo pametan, jer sve radim na sopstvenu štetu.
U julu 1997. godine bio sam učesnik International Visitor Programa američke vlade „US Trade Policy“. Kada sam se vozio avionom od Mineapolisa do De Moina bio sam impresioniran pogledom na stotine jezera i kocke zemlje veće od kvadratnog kilometra. To me je podstaklo preko google map-a obnovim sećanje, ali i da se sa avionske visine približim ovim površinama što je moguće bliže. Google Maps mi je prethodnih godina vratio mladalačku saznajnu radost, da mogu da pronađem šta god da poželim, ili da bez utrošenog novca slikom otputujem na bilo koju tačku na planeti Zemlji. Nadam se da objavljivanjem slika ne kršim pravila korišćenja, jer je ovo najafirmativnije korišćenje mogućnosti koje nam google pruža.
Elem, kada sam se spustio slikom na malo mestašce Rake u Ajovi u blizini granice sa Minesotom, iznenadio me je natpis „Farmes Cooperative“. Još me je više iznenadila veličina silosa, broj kamionskih prikolica, čega sve ne. U nastavku je link na ovo
udruženje, u kome je farmerska kooperativa u Rake-u samo jedna od više od 60 lokacija u kojima ova kompanija posluje. Link na kompaniju i citat par rečenica sa naslovne strane njihovog portala su dati ispod.
Šta reći Žiki, Životiju, Milašinu ili Radašinu? Potrebna im je državna pomoć, u novcu, u informacijama, u robi. Ali je, možda, mnogo potrebnije da se sami udružuju kroz zemljoradničke zadruge kako bi jeftinije dolazili do sirovina, i skuplje prodavali svoje proizvode. Između ostalog.
About Farmers Cooperative
FC is the largest farmer-owned agriculture cooperative in Iowa. We are owned by the farmers we serve and governed by a board of directors. Our company is founded on the premise that if a group of people with similar goals get together, they can achieve more than any one of them could on their own.
As an agricultural cooperative, the resources of our members offer FC the economic size and scope to compete in the global marketplace. We truly are a company that thinks globally while still acting locally, keeping in mind the goals of the members.
That’s WHAT we do.
HOW we do things is another part of the cooperative’s “Together We Can” philosophy. We put people first. We are results driven. We have integrity. We are disciplined. We are focused on the end user – the farmer members who own our company. And we abide by these core values daily. Our employees and business partners share our passion to uphold our mission and
core values and to continue to get better every day. We are proud to be progressive, forward thinking, and strong. We are determined to lead the way when it comes to agriculture in Iowa and across the country.
Today’s FC is not yesterday’s co-op. FC serves over 5,300 active members throughout our trade territory of over 3,000,000 acres. Members are served from over 60 locations by more than 450 full time employees. When you think FC today, think technology, think opportunity, and think progression in a diverse and ever changing industry
Together We Can
FC serves over 5,500 active members throughout our trade territory of over 3,000,000 acres. Members are served from over 60 locations by more than 450 full time employees. When you think FC today, think technology, think opportunity, and think progression in a diverse and ever changing industry.
Vrlo hrabar zakljucak na osnovu iznetih i postojeceh informacija??? Porvrsina te kooperative ( nije zadruga?!) iz Ajove je trecina ukupne obradive povrsine Srbije ili 1/6 ukupne teritorije Srbije..
E sad ako je to reper za zadruzno delovanje u Srbiji onda antimonopolsku komisiju mogu da ukinu..
O broju kooperanata da ne pricam jer vascela Srbija nema toliko ozbiljnih zemljoposednika .
Naravno broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i broj stanovnika ruralnih sredina nije ujedno i broj onih koji se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom.
To je u Srbiji mantra bez osnove jer se i stanovnik sela a bunardzija ili rabadzija smatra zemljoradnikom. U principu ministarstva poljoprivrede u Srbiju su sabirni centar nepismenosti i losih kadrova oduvek. Tu ih jedino prestizu privredne komore gde avanzuje svaka promasena karijera..
3.000.000 acres je nesto preko 1.200.000 hektara, ili 50% oranica Srbije. 5.500 farmera obradjuje u proseku preko 550 hektara, svaki. I to nas vraca na racunicu koju sam vec nekoliko puta ovde dao, Srbiji treba max. 12000-13000 seljaka u ratarskoj proizvodnji. Ako bi uzeli primer bivsih Istocnonemackih kombinata ili savremenih kolhoza u Rusiji gde jedan seljak obradjuje oko 2.000 hektara, onda je Srbiji potrebno max. 2.000 seljaka u ratarstvu.
Nema te zadruge koja moze napraviti profitabilno ratarstvo na 4 hektara (prosecno imanje u Srbiji). A razni Radasini i Milasini su dinosaurusi savremene poljoprivrede i ceka ih takva buducnost.
Srbija mora sto pre da prestane da gleda na poljoprivredu kao na zavod za zaposljavanje i mora najzad uci u 21 vek i nauciti da pravi Iphone. Inace nas ceka teska buducnost.
Dragi Miso, Radasini i Milasini su buducnost Srpske poljoprivrede.U pravu si da nije rentbilno proizoditi na 4h povrsine.Ali pitanje je sta nije rentabilno proizvoditi?Proizvode kartonskog ukusa i pune kojecega.Ako gledas sta drugi rade i kopiras ih nikada neces biti konkurentan.Zasto bi neko kupio nesto od Srbije iz masovne proizvodnje kada ce americko ili nemacko uvek biti jeftinije?Srbija ima izuzetnu priliku da postane proizvođać luksuzne zdrave i ukusne hrane a za to nam treba još više Milašna a bogami i Radojka.Veruj mi od svakog Miše u bakarskom sektoru uvek će biti bolji Džon ili Hans, ali Radašin i Milašin su jedinstveni i neponovljivi a tržište uvek traži nešto novo i kvalitetno.Ako meni ne verujete pogledajte primer čobani jogurta u USA, za taj jogurt grci znaju 1000 godina ali su mislili kao i ti da je to dinosaurus,glupost,nije fancy…Danas jogurt proizvodi turčin i to je najveći hit u americi, obrt je tričavih 10 milijardi dolara.
Ako ulozis nekoliko desetina milona evra u izradu opeke ili ti cigle i to ce biti dobar biznis jer sustinski sa tolikim ulaganjem u novu tehnologiju ti kupujes trziste…ect..
Evo dobrog primera Bodiroginog ulaganja..
Problem je samo u tih desetak miliona evra pocetnog ulaganja i to je ono sto Milasina i Radasina koci u razvoju. Naravno ima i onih koje pominje Mile koji su se drzali one narodne da bez rizika nema profita pa sad oblaze parkove i sumarke u potrazi sa dobrom granom na koju bi da se zamaknu…
E tu se mudre glave dosete udruzivanja ili zadruga sa matematikom da zbir potencijala mora dati kapitalno pozitivan rezultat?? To naravno nije tacno jer to je samo hipoteticka mogucnost koja podrazumeva da zadrugari u svom vlasnistvu vec imaju po recimo jedan milion kapitala a ne dve krave i IMT traktor iz 1970….
Po vama onaj koji nema milion kapitala može samo da se ubije?Odakle Vam ideja da ako ako kupim tehnologiju automatski imam i tržište?Zar ne postoji i neko drugi ko sa istom tehnologijom nudi isti proizvod?Zar mislite da ako od nekog kupite tehnologiju, on nema već bolju i produktivniju u rezervi?Niste dobro procitali sta sam napisao Milasinu i radasinu ne trebaju ni neki milioni ni površina, već ideja i organizacija.
To o rganskoj proizvodnji je tesko izvodljivo, nije ti to ja radim ko pre 100 godina, nego veoma skupa proizvodnja. Ako hoces da izvozis hranu moras da imas gomilu sertifikata i standarda. U EU neces nista izvesti ako nemas HACCAP, u Rusiju bez Gost-RU ne moze kamion ni granicu da predje. IU nemoj da mislis da nesto mozes da smuvas, ako ti klanica ima izvozni broj (dozvolu za izvoz u EU), svake godine ti nenajavljeno dodje njihova inspekcija i ako nije sve po standardu odmah ti oduzmu broj. A ti onda ponovo ga trazi pa za koju godinu mozes i da ga dobijes. Danas i maline moras da beres u rukavicama inace nema izvoza. A da bi dobio sertifikat organski proizvod uslovi su ti mnogo tezi.
I Darko ti lepo kaze ulaganja su milionska, ne mozes samo da tvrdis da je to najbolji proizvod na svetu, u to moras da ubedis i kupce, a za to jue potreban marketing koji kosta i nekoliko desetina miliona godisnje.
Milasini i Radasini nemaju ni obradivu povrsinu ni te pare zato ce zavrsiti kao dinosaurusi. Cak i da imaju te pare vece su sanse da ce otici na Havaje nego ih uloziti u rizicnu proizvodnju.
Upravo idem na ručak sa dva strana poslovna partnera koji si inace obojica doktori nauka i vlasnici jedne od najozbiljnijih komapnija u Poljskoj u svojoj branši.Inace pa vama expertima imaju jedan ozbiljan problem u glavi a to je da su ljubitelji hrane koju proizvode Radasin i Milasin i nije im tesko da dolete samo da bi par dana uzivali na selu i jeli pravu hranu za razliku od masovno proizvedenog citiram njihove reči „kartona“.Iskreno već mi postaju problematični jer baš i nemam toliko vremena da ih vodam po Srbiji,inače fensi hoteli po beogradu ih uopšte ne interesuju,to su već videli.Toliko od mene pametnom dosta:)
Znaci neki poprilicno dokoni i zaludni ljudi..:)
Istine radi Srbija za sada ima jedno 10 ozbiljnih poljoprivrednih proizvodjaca koji su nepravilno rasporedjenji na njenoj teritoriji ??!
A sto se tice zadruga tu ideju guraju one bele glave koje su rodjene u istoj pa se sada sa sentimentom prisecaju mladosti..
Pravo pitanje za njih je …koliko moras da si siromasan da bi ti bilo dobro u zadruzi…
I opet naglasavam da zdruzeno delovanje ( zadruga) zapravo podrazumeva zdruzivanje onog sto vec postoji radi ostvarivanja bolje pozicije na trzistu.
Naravno to blage veze nema sa posleratnim zdruzivanjem siromasnih radi pravilne raspodele onog malo a u cilju pospesivanja ideje o socijalnoj raspodeli na ravne casti.
To je na kraju proizvelo invalide rada i razmisljanja u pravcu delovanja jer komunizam je kad sa ogromne gomile zita svi uzmu koliko im treba.
Ideja zadrugarstva u Srbiji je samo fluid i ljustura iza koje treba da se sakriju neradni i neambiciozni drustveni paraziti koje drzava ni na jedan nacin ne moze da animira.
Oni pak koji imaju interes od zadruzivanja zdruzice se ,ili nece , i bez tog uputstva ministarstva poljoprivrede..
Nek mudri savetnici odu gore kod Janka Medveda u Begec i pitaju ga kako to funkcionise, pa ce valjda shvatiti prednosti i mane predloga koji po svojoj sutini dolazi na kraju a ne na pocetku…
Vidis Darko, nisam siguran da se radi o cistom neznanju. Mislim da mnogi shvataju da je tehnoloski razvoj ono sto nam treba, samo neznaju kako to da ostvare. Zato poljoprivredu i predstavljaju kao razvojnu sansu, to je lako eto mi znamo sta treba samo narod nece da se vrati u sela.
Klasicna politicka demagogija nesposobnjakovica na vlasti.
Dobro kazes ,nisi siguran…Elem ja sam siguran da je prica o tehnoloskom napretku Srbije citav vek iza mogucnosti napretka u poljoprivredi i to i jeste sustina price o potencijalu poljoprivrede..
Niko nije rekao da je bolje imati kukuruz od nafte ali kako Srbija nema nista drugo a trenutno raspolozivo, u svakom smislu te reci, onda je prica o poljoprivredi suvisla.
Srbija je na takvom tehnoloskom nivou da sustinski ne postoji nijedno postrojenje koje bi proizvelo poluautomatsku masinu a kamoli nesto drugo..
Taj fakat je valjda svima jasan i nije nikakav tabu reci da bi se razvoj Srbije u ma kom privrednom pravcu zasnivao na tudjoj tehnologiji i tudjem kapitalu a u toj konstalaciji pomak je mikronski…
To nije demagija politicara nego stanje stvari..demagija je reci da ce biti brzog napretka jer to znaci gubitak izbora i izvor stalne politicke nestabilnosti a do pravog oporavka u idealnim uslovima ( da se sve zamrzne na sadasnjem nivou ) doslo bi za dve do tri decenije.. Naravno posto niko nece stajati van terena i kraj korner zastavice taj rok ce biti realno duzi i odnosi se na poslednji kvartal XXI veka.
Srbija je nesto morala da zrtvuje na ustrb sirenja teritorije jer realno nikada nije teritorijalno bila veca..
Moram da primetim jedan vazan propust kod pojedinaca kada raspedaju o proizvodnji seljaka. Vidim da svi kazu, a posebno Misho, da je to manje produktivno, nego u velikim sistemima. Da, to je tacno, manje je produktivno, ali za toliko koliko je manje produktivno, za toliko ce ti seljaci i losije ziveti, ali ce ziveti. Tu je ona kljucna razlika izmedju poljoprivrede i industrije. Ako radis losije od konkurencije u industriji i proizvodis gubtike, koje ti niko ne pokriva, to neminovno dovodi do zatvaranja fabrike, ali kada je poljoprivreda u pitanju, seljak ce imati manji prinos, losije ziveti, ali i dalje ce to omogucavati kakav-takav zivot. Dakle, Misho, imace seljak manji prinos, nego u Rusiji, ali ce ga imati. Zemlja postoji, godisnja doba postoje…
Mile, nece ziveti, i se;ljak mora da plati struju ode kod lekara, kupi repromaterijal. Ti sada na 1h mozes da ostvaris max profit od 200 eura (u ratarstvu) a moras i da jedes i da se obuces. Na maloj povrsini ne mozes da zaradis za zivot, a da imas i za ulaganje sledece godine. I seljaku niko ne pokriva gubitak, doduse drzava (industrija) mu daje 100eur po hektaru.
Poljoprivreda mora da donosi profit a ne da gladujes.
Miso, brate, pa ziveo je narod hiljadama godina na zemlji, sto ne bi mogao i danas? Nisu postojale fabrike, nije postojao IPHONE, pa se zivelo…
Jeste Mile samo kako je ziveo? Pre 200 godina je zivelo oko 400000 ljudi danas preko 7 miliona, a obradive povrsine ostale iste. Ni tada seljak nije ziveo od 1H.
neverovatno,ali naš seljak nema manji prinos nego u Rusiji, i time čitava ova priča g,Miše pada u vodu.Mada , siguran sam da on i nema baš neko znanje o poljoprivredi , a ono što pišpe više je plod nagađanja i lekcija iz marksizma za srednju školu…
Ali nas seljak obradjuje mnogo manju povrsinu nego farmer u SAD ili Rusiji, zato proizvodi manje i nije konkurentan na trzistu. Nedavno je ovde bila rabela da vise od 50% seljaka u Srbiji ima posed manje od 1h, a u ovoj americkoj kooperativi je prosek blizu 250 hektara, zato nas seljak proizvede 250 puta manje i tako ce i ziveti.
Prinos po hektaru je bitan, ali te kupac ne pita za prinos nego kolko tona zita imas, a onaj sa velikom povrsinom ce na kraju imati mnogo vise zita nego razni Milasini i Radasini.
Hektar kupine daje 30 tona, od toga se moze napraviti 5000 boca 0.75 kupinovog vina. Ako prodajete Maksiju zaradicete 1.25 po boci. Da li porodica na selu moze da zivi od kojih 4000 evra sa hektar povrsine. Moze da prezivi. Ako neka hipoteticka „zadruga“ standardizuje i proda to vino u Londonu, zaradicete 2.5e, ako je organik 4.5e (u veleprodaji pre poreza). Znaci razlika u organizaciji i znanju, izmedju vece i manje dodate vrednosti. Ulaganja ima, ali ona nisu presudna. A taj sto dobije mesecno od hektara 15000e sigurno ce sledece godine naci nacina da zakupi ili proda jos par hektara. Sve to ne bi bilo moguce bez nekog „centra znaja i kapitala“ lokalnog ili drzavnog, privatnog ili zadruznog, koji ce proizvodu dati dodatu vrednost i pripremiti ga za trziste, na pravi nacin. Od kvaliteta tog centra znaja zavisi koliko ce selo biti uspesno. Seljak na 100hektara ili na 1h to ne moze sam.
Nemate hleba, pijte kupinovo vino! Nesto mi ovo zvuci poznato.
Ako se dobro secam kupin je u Srbiji pre dve ili tri godine bila 8 RSD…?? Nesto poput visnje ,kad su je ono onomad sekli na angro..Sadaa ima dobru cenu ali put od zasada 1h do boce je trnovit za prosecnog pa cak i iznad prosecnog polj.domacinstva. Sam zasad,pa sistem za navodnjavanje,protivgradna zastita ,sertifikat za punjenje i prodaju ,amablaza za prihvat kupine ,presa za cedjenje…sve u svemu nekoliko desetina hiljada eura..Odokativno 30 do 50.000 eura.
I onda problem sa plasmanom jer recimo velike kompanije koje su vec pozicionirane u velikim marketima ili izvozu imaju isti proizvod i nemaju problem sa kolicinama /cena transporta sto ima daje prednost na trzistu koje bas i ne haje za tj proizvod..ect..
Uglavnom lepo izgleda ali …
I naravno ako je kapital pozajmljen to celu prica izmesta u dvodecenijki horizont u kom se moze ocekivati profit i to samo pod uslovom da domacinstvo vec raspolaze znatnom radnom snagom i tehnickim resursima poput mehanizacije i sl..O zakupu zemljista da i ne govorim to je put za trazenje grane na koju se treba zamaci..
Najveci problem tog sto ima hektar ili pet nije ni presa ni menahizacija (zavarice, nabuzice i vezace zicom za prvo vreme, ) svako ima IMT 539deluxe, cak ni kapital nije problem. Vec sto ne postoji neko da ga nauci sta da radi, kako, i da rade partnerski, na duze staze i da imaju odredjenu garanciju u toj saradnji. Selo vec funkcionise kao zadruga. Danas moja masina kruni kukuruz i svi radaimo, stura ti kosis za mene i opet svi radimo, vecina vrednosti se stvara u kompenzaciji. Podela posla i saradnja je tradicija nacina zivota na selu. Opet, problem je sto ne postoji centar znaja koji je sposoban da organizuje i usmeri resurse. I sto se izgubila vera u zajednicuku instituciju, jer nas je komunizam naucio da zivimo tako sto plevimo zajednicko. Jos jedan problem su male porodice koje retko kada imaju tri muske glave. Nema ko ni da radi ni da uci nove stvari. Zasto bi onda chicha ulagao, kada mu jedini unuk sedi u stanu u Nisu igra igrice. Razlog vise da se radna snaga ujedini, jer je sve manje ljudi koji mogu bilo sta da rade.
Pa tesko da ce da „ubudzi“ ista na njivi od 1h bez 500 eura u dzepu..I onda u skladu sa sredstvima seje se ili sadi ono sto kosta 450-500 a ne 1000…Tu kompezacija malo pomaze..
Radna snaga jeste problem ali znanje nije jer sustinski svaki paor zna vise od bilo kog „naseg“ prof.poljoprivrede.
Profesori sami muku muce sa poplavom novih tehnologija i tehnika obrade zemlje,zastite useva, i nacina uzgoja. Holandska ali i Izraelska skola napreduju iz dana u dan i uvode nove tehnologije na godisnjem nivou sto je za Srbiju korak od sedam milja..
Znaci nije problem objasniti proizvodjacu da je sustina u vodi a smanjen rizik postavljanjem mreze ali ko ce to da plati jer ruku na srce dve trecine poljoprivrednih proizvodjaca nema 100 evra u dzepu i muku muci za naftu a kamo li nesto drugo.
Kapital je tu osnovni problem a sve ostalo je sporedna stvar..