Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Podaci u „ogledalo“ analizi su naši podaci o robnoj razmeni ukršteni sa podacima o robnoj razmeni svih zemalja koje su registrovale robnu razmenu sa Srbijom. Iz obračuna smo isključili robnu razmenu manju od milion evra, jer je i ovako obuhvat trgovine, i izvoza i uvoza, gotovo stoprocentan. Ne bih bio Moravski seljak, a da ne zavirim i u komšijske štale, te sam uradio i obračun za Hrvatsku, kao kontrolni faktor, da li su naša odstupanja u statistikama ekstremna ili uporediva sa komšijskim.
Pošto transferne cene mogu ići u oba pravca, da se profit odliva ili uliva u zemlju posmatranja, osim ukupnog odstupanja podataka, koje neutrališe odstupanja u oba pravca, izračunali smo i absolutna odstupanja razmene po zemljama u odnosu na ukupnu vrednost izvoza i uvoza. Zatim smo izlistali po 20 zemalja sa najvećim odstupanjem u podacima za izvoz i uvoz, za Srbiju i Hrvatsku.
Apsolutno odstupanje podataka ne mora da znači da je toliki intenzitet priliva ili odliva profita, već može da sadrži i dvostruko knjiženje. Na primer, najveći deo izvoza kukuruza iz Srbije fakturiše se u Rumuniju, dok se u Rumuniji knjiži kao izvoz u Republiku Koreju i druge zemlje. Onda imamo da je naš izvoz u Rumuniju veći za 494 miliona evra od rumunskih podataka o uvozu iz Srbije, ali zato Republika Koreja knjiži za 173 miliona evra veću vrednost uvoza iz Srbije od one koja je kod nas registrovana (175 umesto 1,7 miliona evra). Slično važi i za izvoz Maline preko Nemačke i drugih zemalja, pa Japan uvozi iz Srbije 37 miliona evra, a ne kod nas registrovanih 3,3 miliona evra, a to postaje slučaj i sa izvozom FAS-a koji se većinski knjiži kao izvoz u Italiju, dok većina zemalja beleži nagli rast uvoza automobila iz Srbije koji naša statistika spoljne trgovine ne registruje.
Dodatan faktor kvarenja uporedivih statistika predstavlja praksa STO i UNCTAD-a da robnu razmenu Kosova i Metohije pripisuju Srbiji, te su podaci o uvozu Srbije posebno uvećani kod glavnih trgovinskih partnera KiM: Makedonije, Albanije I drugih zemalja.
Šta kažu podaci ogladalo statistika za Srbiju i Hrvatsku?
– Dok je do 2010. godine vrednost izvoza iz Srbije bila veća od registrovanog uvoza drugih zemalja iz Srbije u prethodne dve godine je slučaj obratan. Međutim, razlike u ukupnim podacima nisu velike bile su od -3,7% u 2009. do +1,9% u 2012. godini.
– Hrvatska je imala mnogo veće odstupanje jer su druge zemlje knjižile i do 15,2% nižu vrednost uvoza iz Hrvatske u odnosu na njenu vrednost izvoza. Ovakvi podaci bi trebalo da ukazuju na veći priliv novca u Hrvatsku kroz više izvozne cene, u odnosu na očekivani under-invoicing.
– Apsolutno odstupanje vrednosti izvoza po zemljama imalo je veoma brzi rast, sa 11,7% vrednosti izvoza u 2006. godini na 24,8% u 2012. godini, u
apsolutnim iznosima od 587 miliona evra do 2.187 miliona evra. Ovo se podudara sa rastom vrednosti izvoza kukuruza i drugih proizvoda kojima registrovana
zemlja izvoza nije i konačna destinacija.
– Hrvatska je imala veća i relativna i apsolutna odstupanja ovih vrednosti od Srbije do 2010. godine, da bi nakon toga srpske statistike postale
neregularnije, u u apsolutnim vrednostima i u relativnom odnosu.
– Uvozne statistike su u skladu sa over-invoicing praksom, da se registruje veća vrednost uvoza od stvarne vrednosti, a kako bi se profit izneo iz zemlje. Ova razlika je bila kod srpskog uvoza najmanja u 2006. godini (-4%), a najveća u 2009 godini (-13,6%). Značajan deo predstavlja uvoz nafte i gasa koji ne predstavlja odliv profita, već rusku praksu da najveći deo izvoza ovih proizvoda naplaćuju preko Kipra ili da uopšte ne registruju zemlju u koju roba ide. To umanjuje i eventualnu procenu koliki je odliv profita preko uvoznih faktura. Apsolutno odstupanje se u celom periodu kretalo u rasponu od 5,1 do 6,4 milijardi dinara i bilo je najveće u 2006. godini (53,8% ukupne vrednosti uvoza), a najmanje u 2007. (40,3%) i u 2012. godini (40,9%).
– Kod uvoza Hrvatske se takođe potvrđuje odliv profita kroz fakture, u većem rasponu nego kod srpskog uvoza: najveće odstupanje bilo je u 2006 g0dini (-17,9%), a najmanje u 2011 godini (-10,6%). Absolutne vrednosti odstupanja bile su veće nego kod Srbije, u rasponu od 6,3 do 7,7 milijardi evra, a relativne su bile nešto manje, od 37% u 2008. do 45,9% u 2012. godini.
– Najveće vrednosti odstupanja kod podataka o izvozu Srbija ima u plasmanu robe u Rumuniju, Mađarsku, Republiku Koreju, Albaniju i u Austriju.
Hrvatska ima najveće odstupanje kod izvoznih podataka u Italiju, Austriju, Sloveniju, Nemačku i u Mađarsku.
– Kod uvoza i Srbija i Hrvatska imaju najveća odstupanja kod istih zemalja: Ruske Federacije, Kine i iz Mađarske. Razlike su izuzetno velike I neobične u trgovini sa Mađarskom, posebno jer je granična zemlja obema, I zahtevale bi detaljnije analize uzroka. Na primer, da li 577 miliona evra veća registrovana vrednost izvoza u Srbiju i za 850 miliona evra veća u Hrvatsku zapravo predstavlja registrovan šverc hrane i drugih proizvoda u ove dve zemlje? Na mađarskoj carini se roba registruje radi oslobađanja od PDV-a, dok se u Srbiju i u Hrvatsku „prošvercuje“ i plasira bez plaćanja PDV-a.
Ovo su podaci koji bi mogli da posluže istražnim organima kao osnov za mnogo ozbiljnije analize utaje poreza i odliva profita kroz spoljnotrgovinske
transakcije.
Ukoliko se uzme u obzir da su u srpske podatke dodati i podaci robne razmene KiM, sa sigurnošću se može tvrditi da se transferne cene mnogo vise praktikuju u poslovanju hrvatskih tvrtki i filijala stranih kompanija lociranih u ovoj zemlji, u odnosu na ponašanje srpskih preduzeća I inostranih filijala lociranih u Srbiji.
