„I pad je let“

Ivicu  provalije privrednici sve teže uočavaju

Dugo smo padali, lebdeli u bezvazdušnom prostoru,prolazili kroz razne turbulencije i na kraju čelom ekonomskih iluzija udarili o tle stvarnosti. Propadanje privrede i ekonomije teklo je  kroz krajolik  iluzija koji su režirali predstavnici vlasti. Kao u kaleidoskopu; bajkovito i lažno.Partijski mađioničari su usavršavali trikove i izmišljali nove obmane građana i privrednika.

Vlastodršci nisu shvatali da će odlaganje nepopularnih tekućih mera intenzivirati probleme a ekonomske rizike vezane za standard građana  učiniti dramatično većim. Svako odlaganje bolnih reformi eskaliralo je u vremenskoj ponteniciji novim ,nerešivim zadacima za neuke predstavnike vlasti. Svaki put smo morali praviti izbor između sve većeg broja loših rešenja plaćajući sve veću cenu.

Neometajući se, predstavnici vlasti su se  obrazovali uz rad .Kao da je u pitanju opšte-tehničko obrazovanje u školskoj sekciji. Doživeli smo tranzicioni kolaps. Može li privreda izdržati ovoliko odsustvo smislenih sistemskih rešenja i mera?

Šta u svojim radovima za vanrednu sednicu skupštinskih odbora Privrede i Finansija imaju da kažu panelisti? Prof.Ljubomir Madžar je već u naslovu svog rada rekao mnogo. Rad je naslovio: „Politika i privreda u Srbiji“, podnaslov: „Umorstvo na rate u
izvedbi vlasti“. Ako se nastavi ovakva politika može doći da sloma ekonomiskog  sistema koji će sadržajno determinisati : beznačajan izvoz, zjapeći spoljnoekonomski debalansi, inflacija, negativne stope rasta, ogromna nezaposlenost, nikakva štednja,nedovoljne investicije,razvojni izgledi na nultoj poziciji. . .

Madžar dalje kaže:“ Kakav god podskup nabrojanih nepovoljnih karakteristika privredne situacije da se odabere, on bi bio  dovoljan za zaključak da je situacija poražavajuće nepovoljna. Posao privredne reforme i iz njih izvedena institucionalana prilagođavanja ekonomske politike, imperativ je za sve . Sav posao oko konkretne politike na putu privrednog oporavaka treba prepustiti akterima tržišta.Od države se nemamo čemu nadati“. Država bi trebala da  intenzivira rad na izgradnji I razvijanju institucinalnog poretka,operativne izraze i forme tog poretka, obezbedi zaštitu različitih oblika svojine,osigura financijsku disciplinu , obezbedi zaštitu ljudskih prava,razvijanje javnih dobara,transparentno i kvalitetno trošenje budžetskih sredstava,pouzdan statistički sistem kao matricu za donošenje političkih i poslovnih odluka,očuvanje prirodnih resursa i čovekove okoline,bezbednost u međunarodnom kontekstu uz dobre odnose sa drugim zemljama. . .

Al’ ne lezi vraže. Državni činovnici bi da upravljaju ekonomijom i privredom. Tom neodoljivom sirenskom  zovu teško se odupreti. Mnogo je uticajnije i isplativije i za pojedinca i za stranke.

Inspirativne su i  „Pouke ekonomske krize za zemlje u razvoju u 1o lekcija“.Nebojša Katić podučava: 1.Visina javne potrošnje i njeno učešće u BDP-u ne može poslužiti kao indikator verovatnoće izbijanja krize. 2.Krizu izaziva prekomerno trošenje nacije kao celine,dakle svih njenih sektora.3.Rizik izbijanja financijske krize nije vezan za visinu javnog duga već, pre svega, za način njegovog finansiranja.4.Stanje tekućeg bilansa i visina spoljnog duga su najbolji indikatori rizika krize.5.Prvobitni greh i rizik izbijanja krize (nemogućnost država u razvoju da se na inostranom tržištu zadužuju u svojoj valuti). 6.Iznenadno zaustavljanje priliva kapitala je najčešći uzrok krize, 7.Države sa predimenzioniranim finacijskim sektorom su izuzetno ranjive.8.Kad kriza izbije,njeni efekti su dramatično različiti u razvijenim državama jakih globalnih valuta u odnosu na ostatak sveta.9.Devalvacija je najbrži način makroekonomskog prilagođavanja. 10.Kada kriza izbije,vera u državu doživljava svoju renesansu-za kratko“.

Na pitanje šta sad država treba da uradi kako bi došlo do oporavka privrede i ekonomije dr.Zdravković odgovara:“Sve suprotno od onog što i kako sada radi“.Strašno!Neko sa namerom smišlja negativne trendove i rešenja.Da li je to nečiji misija? Teško je poverovati da neko toliko ne zna na tako visokoj državnoj funkciji.Gde je kraj „ekonomiji agonije“? Krivce za aktuelno stanje znamo,neophodna su  optimalna rešenja koja ,nažalost,  sve teže pronalazimo.

Milan Knežević

Asocijacija malih i srednjih preduzeća