AIK Banka: CAMELS – Analiza finansijskih izveštaja

U ovoj analizi je korišćen tzv. CAMELS model koji koriste regulatori u razvijenim tržišnim zemljama pre svega u SAD prilikom nadzora i ocene rejtinga banaka. Model ukjućuje analizu: adekvatnosti kapitala, kvaliteta aktive, upravljanje dobitnim ostvarenjima, likvidnost i senzitivnosti na tržišni rizik. Model je u pojedinim segmentima modifikovan i prilagođen našim uslovima. Podaci za bankarski sektor u Srbiji su računati na osnovu izveštaja Narodne Banke Srbije: Bankarski sektor u Srbiji – izveštaj za III tromesečje 2012 i izveštaja za III tromesečje 2011. godine.

Tabela: Adekvatnost kapitala

Stopa rasta kapitala je na nivo ovog pokazatelja za sektor. Primetan je niži leveridž racio što ovu banku čini manje izloženom dugoročnim finansijskim rizicima ali u isto vreme ovde imamo i prostor za povećanje profitabilnosti pomoću pozitivnog efekta leveridž. Poželjno bi bilo da se ovaj leveridž poveća privlačenjem novih štednih uloga. Naravno i dodatno finansiranje pozajmljenim kapitalom uz pozitivan efekat leveridža ne treba iskljućiti. Nizak racio leveridža predstavlja i poželjnu karakeristiku ciljne banke u procesu preuzimanja, što postojećim akcionarima može omogućiti određenu premiju prilikom kompletiranja potencijalnog dila preuzimanja. Ako kao uporedivu banku uz sva ograničenja i nesavršenosti takvog poređenja uzmemo Privrednu banku Zagreb, videćemo da ona za 2012 ima leveridž racio od 0,17, što samo dodatno osvežava naše uverenje da u izglednom trenutku banka predmet naše analize treba da razvija streteško opredeljenje ka uvećanju svog leveridža.

Tabela: Kvalitet aktive – kreditni rizik

Iz prethodne tabele možemo da vidimo da banka predmet naše analize vodi znatno oprezniju politiku rezervisanja za loše zajmove u odnosu na sektor što je dobar pokazatelj o kvalitetu njenog finansijskog izveštavanja u odnosu na sektor.  Iz prethodne tabele vidimo da je racio otpisi plasmana i rezervisanja / prosečni zajmovi bio najmanji u 2010. godini. Ako imamo u vidu da je iznos datih kredita u toj godini bio najveći u posmatranom periodu i da je u naredne dve godine došlo do pada u datim kreditima od oko 30%, možemo reći da banka u toj godini nije adekvatno predvidela obezvređenje svojih plasmana, verovatno ne namerno veći zbog neanticipiranja u potpunosti produbljenja krize u narednim perioda. Na osnovu vrednosti ovog pokazatelja za 2012 vidimo da postoji potpuno suprotan stav o izgledima u narednom periodu.
Tabela: Racia efikasnosti

Banka predmet naše analize ima veću efikasnost poslovanja u odnosu na sektor, pre svega zbog nižih troškova zarada. S druge strane u odnosu na sektor ima niže nekamatonosne prihode u odnosu na ukupne prihode, što nam ukazuje da bi banka u izglednijim vremenima trebalo da artikuliše strategiju širenja svoje prodajne mreže pre svega u poslovima sa stanovništvom kako bi uvećala prihode od naknada i provizija.

Profitabilnost i likvidnost predstavljaju uslovno rečeno konfliktne principe. Suvišak likvidnih sredstava može da ima negativan uticaj na profitabilnost jer se sredstva vezuju za aktivnosti koje imaju niže prinose, međutim u današnje vreme velike finansijske krize takvo ponašanje može voditi u ostvarenje veće ukupne profitabilnosti imajući u vidu da profitabilniji projekti pod uticajem krize vrlo lako mogu biti obezvređeni i samim tim proizvesti negativne efekte po profitabilnost banke. U 2012 imamo veću stopu rasta rizičnih plasmana u odnosu na sektor što je posledica pre svega velikog pada istih u 2011. godini. Rast aktive u 2012 je manji od rasta aktive na nivou sektor i to je rezultat manjeg rasta ukupnih obaveza banke predmeta naše analize u odnosu na sektor.

Tabela: Racia likvidnosti

Iz prethodne tabele vidimo da naša banka ima relativno bolji likvidonosni položaj od sektora. Ne zaboravimo da su likvidnost i profitabilnost uslovno rečeno konfliktni principi. Depoziti predstavljaju nestabilan izvor finansiranja zbog mogućnosti njihovog povlačenja zbog toga je preduzeće izloženo manjim rizicima ako su dati zajmovi banke pokriveni i ostalim izvorima finansiranja sem depozita. U slučaju naše banke racio zajmovi / depoziti je ispod 1 u poslednje dve godine  pre svega zbog snažnog pada datih kredita u poslednje dve godine u odnosu na 2010.  Intersantno je da uporediva banka (Privredna banka Zagreb) ima u 2012. godini veći pokazatelj gotovina i gotovinski ekvivalenti / Aktiva od banke predmeta naše analize i sektora i on iznosi 0,13.

Tabela: Racia profitabilnosti

U analizu profitabilnosti ćemo uključiti i uporedivu banku.  Naša banka je efikasnija u odnosu na sektor mereno odnosom prihoda od kamate i zarađivačke imovine, što ima pozitivan efekat na njenu profitabilnost. S druge strane pokazatelj rashodi od kamata / prosečna aktiva nam pokazuje da naša banka ima veću pasivnu kamatu od sektora što je i posledica nižeg leveridža. Naša banka vrši veća rezervisanja za loše plasmane u odnosu na sektor pa možemo reći da iskazuje kvalitetniji dobitak u smislu njegove održivosti u budućem periodu. Pridržavanje načela opreznosti u ova vremena je svakako poželjno. Njena ROE je na približno istom nivo kao i kod uporedive banke iako ima niži kamatni spred i leveridž što je pre svega rezultat nižih ostalih operativnih troškova. ROE ima veliki uticaj na P/B racio. Ako imamo u vidu da je tekući P/B racio za našu banku 0,36 a za uporedivu on iznosi 0,82, i ako uzmemo u obzir  strukturu vlasništva ove dve banke koja može imati uticaj na ovaj pokazatelj čineći banku tvrđom ili mekšom za preuzimanje možemo reći da je naša banka u odnosu na uporedivu banku potcenjena.

Izvori: www.belex.rs, www.nbs.rs, www.pbz.hr, www.aikbanka.rs