Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Objavljeno 17.3.2013.
U poslednje vreme se veoma intezivno govori o pregrupisavanju srpskog izvoza ka proizvodima visoke faze prerade i kapitalne intezivnosti. Pre svega se misli na proizvodnju i izvoz motornih vozila, odnosno FIAT automobila iz Kragujevca. Nesporno da je učinjen veliki napor na dovodjenju ove kompanije u Srbiju, oživljavanju zamrle proizvodnje autombila, angažovanju oko 2000
radnika, kako nedavno reče direktor ove fabrike. Takodje je nesporno da će to značajno povećati izvoz Srbije (koji je prema učešću u GDP medju najnižim u Evropi i iznosi samo oko 12%), čime će je bar donekle pomeriti sa evropskog začelja. Medjutim, analitički pristup mora sadržati daleko više podataka u cilju donošenje odluke o ekonomski celishodnom ulaganju. To će biti moguće kroz sagledavanje trgovinskog bilansa i uticaja izvoza automobila na platni bilans zemlje. U tom cilju biće prikazano
nekoliko tabela koje najbolje odslikavaju trenutno stanje.
Izvoz automobila po godinama:
Izvor:UN Comtrade statistics, trademap.org
Evidento je da izvoz automobila dobija naznačaju tek od 2012 godine i punog angažovanja FIAT-a. U 2012 godini izvoz automobila po mesecima je bio sledeći:
(Videti tabelu)
Izvor:Isto,
Kada se pogleda 2012 godina, izvoz automobila značajno raste od septembra meseca, tako da ukupan izvoz dostiže cifru od 282 miliona eura. Značajno je još istaći da se velike izvozne aktivnosti u ovoj oblasti očekuju u 2013. i narednih godinama. Kakva je pozicija automobilske industrije na platni bilans, može se videti kroz uvoz komponenti za proizvodnju.
Videti tabelu: Uvoz automobila i delova u Srbiju u 2012 u 000 eura
Ukupan uvoz grupe 87 vozila i delovi je bio preko 873 miliona eura, od toga uvoz novih i polovnih automobila je bio preko 358 miliona eura. Uvoz delova za automobile je bio na nivou od 300 miliona eura. Da bi se ova tarifna grupa dalje objasnila neophodno je dalje raščlanjivanje tarifnog stava.
Šta se može zaključiti: Uvoz delova značajno raste u 2012 kao rezultat inteziviranja proizvodnje u FIAT-u, što je i razumljivo. Koliko je udeo FIAT-a u uvozu rezervnih delova nije moguće najpreciznije utvrditi ali okvirno sa velikom dozom tačnosti je moguće izvesti sledeće zaključke:
Pozicija 870899 je imala prosečan uvoz od 2005-2011 oko 14-15 miliona eura i to su rezervni delovi za održavanje vozila u zemlji bez FIAT-a;
U 2012 se beleži uvoz od preko 220 miliona eura, razlika je uvoz delova za FIAT;
Druge pozicije (kočnice, točkovi, servo uredjaji isl) bi se mogle klasifikovati kao prirast uvoza od 15-16 miliona eura koje se takodje mogu pripisati proizvodnji u Kragujevcu. Neto uvoz za FIAT je oko 220 miliona eura dok je izvoz FIAT automobila u 2012 iznosio 282 miliona eura.
Učešće uvozne komponente u izvozu je preko 76%, što postavlja mnoga pitanja i dileme. Prvo i osnovno je
izrazito uska margina osnovnog troška i izvozne cene (bez troškova proizvodnje, zarada, energije, amortizacije i sl.) Prosečna izvozna cena FIAT-a je nešto preko 9 hiljada eura. Zatim dodata vrednost izvoza automobila pri ovoj strukturi cene ne postoji. Treće rok povrata investicije je… nepoznat?! (što se tiče Srbije).
Pitanje je kako tumaciti sve navedene cifre, sto je autor teksta i sam primetio. Prva dilema je da li je odgovarajuci uvoz „izmontiran“ u gotov proizvod ili je deo ostao za realizaciju u ovoj godini. U tom smislu apelovao bih na analiticare da sacekaju makar 1 godinu“pune angazovanosti“ pre nego donesu odgovarajuce zakljucke. Drugo, morao bih da postavim pitanje gde u Srbiji na drugom mestu mozete videti (u masinskoj industriji) i uciti iz tehnologije koja je postavljena u Fiatu.
Trece, kao sto sam pomenuo i za Zelezaru Smederevo, ako je ova vlast (kao i prethodne) odlucila da cuva socijalni mir zaposljavanjem hiljada ljudi na nepostojece poslove u administraciji i JP, zasto je tako nesto „manje dobro“ u nekoj proizvodnoj grupi, firmi ili delatnosti? Rekao bih da bi bilo fer da se razmotre i ovi detalji kada se stvara „kompletna slika“ i izvode odgovarajuci analiticki zakljucci. Da skratim, mozda posao sa Fiatom nema veliko ekonomsko opravdanje ali je sigurno bolji od beskrajnog investiranja u mastiljare, parking servise, zeleznice, EPS-ove RTS-ove i razna druga kvazidrzavna a zapravo partijska preduzeca.
Ne valja zato sto je drzava Srbija u te 2000 radnih mesta investirala skoro milijardu eura. Za te pare smo mogli svima da isplacujemo plate dozivotno ( i to samo iz kamata) i da ostene para za neki pametniji projekat.
Eto, opet se Misa i ja slazemo.
Boki, poceo si u komentarima da postavljas cudne dileme – da li je bolje da nekoga ubijes vesanjem ili elektricnom stolicom… Zaboravljas prvo pitanje – cijim parama drzavna oligarhija placa prekobrojne u administraciji i privredi? A jos gore od toga, taj koncept ce naneti razornu i nepopravljivu stetu za ko zna koliko buducih generacija, jer kada ljudi jednom poveruju u laznu administraciju i laznu privredu, nema te sile koja ce moci da ih vrati u realan zivot. Ko jednom dobije pare onako, na lepe oci, to ce pamtiti i ocekivati ceo zivot i nema te sile koja ce ga naterati da promeni misljenje.
Lako cemo mi da se slozimo da ovo stanje ne valja, valjda je to svakom jasno (osim Dinkicu), stvar je u tome sta raditi da bi stanje bilo bolje.
Nazalost Zdravkovic je uvodjenjem obznane, u mnogome, ogranicio mogucnost rasprave sta da se radi.
Gosn Misa
Oduzeti imovinu i oporezovati crkvu, i još par rešenja koje predlažete možete staviti hiljadama puta, nikome od takvih predloga neće biti bolje.
Možete li dati neki konkretan dokaz da je država Srbija investirala milijardu evra u FAS? Ili je to samo još jedno od pukih novinarskih gluposti!?! Zbog čega ovo pišem, pa prosto je: jedan autoput od Kragujevca do Koridora 10 se gradi 25 godina, i još uvek nije niti će biti završen u skorije vreme, a za završetak je potrebno 15-ak miliona evra. Da ne pričam o obilaznici oko Kragujevca, remontu pruge, itd, itd,… Sve ovo košta neuporedivo manje od te jedne milijarde koji mnogi pominju kao državno učešće, pa mi je nepojmljivo da država ima novca da plati milijardu evra u nešto što se baš i ne vidi kao što je oprema u fabrici, a nema 50-ak miliona da završi autoput, obilaznicu i remontuje prugu, što je odlična prilika za nekoliko svečanih otvaranja, slikanja i odlična reklama za dobijanje glasova.
Globalno tržište automobilske industrije je izuzetno dinamično, a Fiat tu baš i ne zauzima sjajnu poziciju. Dezinvesticije u Poljskoj i Italiji delom su pokrivene investicijama u FAS, na naše zadovoljstvo, ali jasno je da su razlog tome prvenstveno niski troškovi zarada u odnosu na pomenute zemlje, što baš i ne raduje.
Osim toga, cilj Fiat-a je prodor na tržište sa kojim Srbija ima bescarinske odnose, ali kao jedan od uslova za to je, recimo, učešće 51% komponenti iz Srbije. Privlačenjem svojih kooperanata(fabrika cirada za transport automobila u Jagodini) i povezivanjem sa domaćim i budićim(Plan B za SD, Jura, Bosh brisači Šabac), dugoročan cilj se postepeno realizuje. To je njihova šansa i ambicija. Utakmicu na zapadnom tržištu su pobedili VW i njima slični, a naša zemlja sada ima idealnu poziciju za revanš jer Fiat napada na drugu stranu.
Dakle, FAS ima strateški značaj i za Fiat i za Srbiju, ali ako se budemo i dalje igrali ekonomije od mandata do mandata, jedino čemu se možemo nadati je već dugogodišnja kolotečina.
Gosn. Pedja
Dobro došli među komentatore i hvala za konstruktivne komentare.
Gosn. Boki, ja sam pre 6-7 godina bio za dolazak neke kompanije u Kragujevac uz veliku subvenciju, ali ne i za stotine pratecih koji dolaze.
Godisnji fond zarada u FAS-u biće manji od 10 miliona evra (ne računajući Italijane), a u jednoj godini gubitak može da bude 200 pa da se isplate zarade za 20 godina. U 2011 je pravio gubitak, videćemo finansijske izveštaje za 2012… I pustili smo da prođe 6 meseci od početka rada da „uhvatimo“ po neki smisleni podatak.
Gosn. Mile niste u obavezi da odgovorite na svaki komentar, bio on smislen ili besmislen, a ja ću nastaviti da brišem ideološke nebuloze ukoliko se formiraju u vidu dijaloga.
Gosn. Cerski, srećan povratak, pa vam želim da umesto dugih komentara ostavite i postove. Evo, ovo sa mlekom je veoma relevatno iz vašeg, mnogo upućenijeg, ugla posmatranja.
MZ
Hvala g. Miroslave.
A ja sam se inače zbilja pre nekoliko dana vratio u Evropu posle višemesečnog odsustva, zbog putovanja po Africi. Naravno uskoro možete očekivati i neki post, a razlog zbog koga do sada nisam ovde ništa napisao je upravo spomenuta višemesečna odsutnost iz Evrope.
Mada se ne razdvajam od lap-top-a ipak je Internet, stvar budućnosti u najvećem delu Afrike, pa čak i Severnom delu, koji je inače poprilično dobro pokriven Internetom(obala Sredozemlja i Atlantik u Maroku), mada sporom G-3 mobilnom mrežom čija stabilnost često zavisi od mnogih faktora pa čak i od dobre volje „nadzornih organa“ čitaj cenzure.
Što se mleka tiče, ja bih postavio nadležnim pitanje šta je sa donacijom, od oko € 15.000.000, koje je Evropska Unija(prema pisanju štampe) donirala Srbiji za pravljenje pristojne nacionalne laboratorije, i iz čijeg džepa se plaćaju skupa istraživanja u stranim laboratorijama?
cerski
Za Dragana,
S obzirom da zivim u africi doduse u podsaharkom delu da li ste promenli miljenje nakon posete?
Za ekonomistu u pokušaju,
pa, ovo nije prvi, već ni sam ne znam, koji put da dobar deo godine provodim u raznim delovima Afrike. Mahom svake zime se iz Evrope selim u toplije krajeve, uobičajeno je to Severna Afrika ili krajnji jug: Namibija Botswana ili Južna Afrika.
U podsaharskom delu još nisam bio mada sam bio na nekoliko ekspedicija u Sahari i to u raznim delovoma Egipta, Alžira, Maroka i Tunisa.
Vaše pitanje mi nije baš najjasnije, pa ako ostalim ne smeta, molio bih vas da budete malo konkretniji.
Pošto delove Afrike poznajem i posećujem već više od dvadeset godina i boravim, zavisno od raspoloženja na raznim destinacijama ja se u delovima Afrike, naravno u onim koje posećujem, osećam kao kod kuće.
cerski
Pitao sam Vas za promenu misljenja jer ziveci ovde hteli ili ne razvija se osecaj koje kod nas ne postoji, a sa kojim sam se susreo sa vecinom naroda cije sam predstavnike upoznao ovde. Razlicitost na osnovu koje automatski iskljucuju mogucnost razvoja bilo kakvog odnosa. Jedina stvar koja je bitna svima.
Afrika je po mnogo čemu jedinstven kontinent, sa izraženim različitostima i osobenostima, među narodima koji u njoj žive.
Od tradicionalnih kultura plemenskih zajednica, preko vekovne islamske i hrišćanske kulture, pa sve do modernog zapadnog društva. Samim tim i ne čudi da recimo u dve države koje se graniče sretnete potpuno dva različita sveta, i imate osećaj da ste na dve različite planete.
Kao prirodnim resursima najbogatiji kontinent, Afrika je kolonizovana Severna još u doba Rimske Imperije a ostatak tokom prošla dva veka.
Da kolonijalizacija donosi užasavajuće traume ljudskim bićima i njihovim zajednicama(koje se još uvek serviraju kao obmana i prevara zvana civilizacija), dok je proces koji je nastao od pedesetih godina naovamo, neokolonijalizam još nehumaniji, ja čak smatram i zločinački prema tamošnjem stanovništvu.
Osećaj izgubljenosti, potpune i isključive nemogućnosti, duboke frustracije, vekovne traume a naročito korporativna pohlepa zapadnih korporacija sprečavaju da se bilo šta promeni, posebno kod mladih, je svuda prisutano naročito u poslednjoj deceniji ovog veka.
Inače tema Afrika je veoma obimna i ozbiljna, pa je samim tim veoma teško dati, osim generalnih utisaka, u nekom kratkom komentaru neko mišljenje.
Enormno bogatstvo Afrike je ujedno i prokletstvo Afike, koje bukvalno kako psihički još više fizički uništava tamošnje stanovništvo.
cerski
p.s. ako želite da i dalje razmenjujemo mišljenj i doživljaje, onda bih molio gospodina Miroslava da vam da moju e-mail adresu.
Evo da kratko odgovorim na „kritike“. Poznat vam je moj stav o subvencijama i porezima, medjutim, zeleo sam samo da istaknem da ne vidim nijedan razlog protiv Zelezare ili Fijata, ako se svakodnevno subvencionisu desetine hiljada nepostojecih radnih mesta u drzavnoj i lokalnim upravama te Javnim Preduzecima. To je sve sto sam zeleo da istaknem, jer FIAT moze razviti veci deo proizvoda ovde, ostvarivati nekad bolje nekad losije rezultate, a logistika organizacija i sama tehnologija mogu se itekako „uciti“ i primeniti na drugim mestima. Ne treba zanemariti ni pozitivan (makar i mali) doprinos platnom bilansu zemlje. Sa druge strane besposlicare u EPS-u Zeleznici a da ne spominjem administraciju niko ne kritikuje, i cak je bilo ovde misljenja da je to „korisno“. Dupli standard. Dakle nisam za subvencije ali ako se cuva socijalni mir nepostojecim i beskorisnim radnim mestima onda bolje neka deo para ode proizvodjacima pa ako nista drugo ostace manje za nepotrebnu administraciju sto je korak u dobrom pravcu samo po sebi.
Ne branim javni sektor, ali pare koji oni dobiju od drzave i ostaju u Srbiji, pare koje je Fiat dobio su zavrsile u Italiji. Dali smo dovoljno bogati da pomazemo Italiju?
Miso, slusaj tvoju filozofiju, pare koje se daju birokratiji ostaju u Srbiji. Da, ali u cijem dzepu? Kakva ja korist imam sto lavoski deo ovo malo moje sirotinje zavrsi u dzepu birokratije? Otimacina birokratije se mora smanjti, a drugo, ako ostanu u mom dzepu, mozda ce da zavrsi u nekom osnovnom sredstvu ili sirovini, a sve sto dodje do njihovih dzepova ode u potrosnju.
Boki, vec smo apsolvirali temu da je birokratija osnovni neprijatelj stanovnika Srbije. Otud i moja „kritika“. Nas nekoliko znamo tvoj stav, ali svi ostali ne znaju i kada citaju mogu da steknu pogresan zakljucak.
Ne Mile kapitalisti su osnovni neprijatelj stanovnika Srbije.
Dragi moj Miso, u Srbiji nema kapitalista. Ima poneka osoba koja se obogatila uz pomoc ortaka iz drzavnih organa, ali to kapitalisti nisu. Mozda ce ih biti za 20-30 godina, ali ih sada nema. Ima nesto, kao za vreme Tita sitnih zanatlija i malo jaceg od toga, ali sve ono sto donosi ozbiljan novac je pod sapom oligarhije.
Ovde bih se uključio da podržim gosn Bokija. Pre svega, ulaganje u proizvodnju je više od same fabrike, to je ulaganje u ekosistem koji omogućava da se uz pravilnu strategiju posle nekog vremena stvori klima za dalji razvoj iste ili sličnih grana. Npr ako pogledamo za 5 godina, potencijalni ulagač u fabriku automobila u Nišu ili Zrenjaninu, bi došao u zemlju gde već postoji razrađen sistem malih snabdevača za auto industriju, od kablova do (bože zdravlja) šoferšajbni, sedišta i možda neke elektronike, gde Železnica zna koji su preduslovi i ima kapacitete za bezbedno i efikasno prevoženje 200 000 automobila godišnje, gde EPS i Srbijagas već znaju energetske potrebe, možda neki fakultet ili viša škola koja već zna kakvi kadrovi su potrebni itd itd.
Dakle, ulaganja u FIAT, Železaru, Topionicu u Boru su dobra, samo je potrebno dodatno nastaviti sa stimulacijom daljeg razvoja ekosistema. Stimulacija ne mora nužno da bude novčana, tada ćemo i mi imati valjda konja za trku.
I sama kalkulacija izvozno uvoznog bilansa je zanimljiva, ali bi trebalo uzeti u obzir da mi sada izvozimo auto i avionske provodnike za nekih 15mEUR ako se ne varam, a taj segment nije postojao pre nego što je počela cela priča sa Fiatom. Dakle nije direktno Fiat, ali jeste ekosistem.
Uzeh malo slobode, ne zamerite na dužini texta.
Aleksandre, jedno pitanje za tebe, kada kazes da je ulaganje u fabrike takvo i takvo, ko ti je na umu kao taj zamisljeni ulagac? Ako mislis na privatnu kompaniju, onda je njihov privatni problem u sta ce i koliko da ulazu, oni sami najbolje znaju sta im je ciniti, a ako ti je na umu drzava kao ulagac, onda je bolje da tu ideju brzo izbacis iz glave. Cini mi se da je u Srbiji poslednjih godina sve vise ljudi i sve vise ekonomista koji razmisljaju iskljucivo o drzavi kao ulagacu. Kakva je to kolosalna zabluda. Taj smo sistem vec potrosili, on nas je dovde i doveo.
Gospodine Mile, pitanje je na mestu. Taj balans traže sve ekonomije sveta – jedno vreme je klatno na neolib konceptu svemoćnog tržišta, a onda dođe vreme za državni upliv i tako konstantno prilagođavanje, jing-jang.
Moje polazište je da elita i građani Srbije stvarno žele industrijalizaciju i u tome vide dugoročnu osnovu ekonomskog napretka. U tom smislu, mi nemamo mnogo toga da ponudimo s obzirom na dešavanja 1990-2000, a delom i 2001-2013. Realno, i 1980-1990 nisu bile sjajne, mada iz ove perspektive deluju kao zlatne godine.
Takođe, mi kao zemlja imamo malo komparativnih prednosti u odnosu na konkurente u JI Evropi, kao i na svetskom nivou.
Iz toga proizilazi da mi moramo mnogo da radimo na svim poljima (da ne pominjem pravnu sigurnost, radnu etiku, itd) jednom rečju da krenemo od nule. Na žalost nijedan privatni ulagač nije zainteresovan za takav poduhvat i naše društvo mora da uloži dodatni napor da naš „jelovnik“ bude privlačniji, tj da uloži neki novac.
U tom smislu, to malo novca što imamo treba ulagati na početku i kasnije da se država iz toga izvuče.
Ulagati treba samo tamo gde će biti multipliciranja – ako pravimo ekosistem za auto industriju, onda treba da „jurimo“ bar još 2 proizvođača.
Dakle slažem se da država ne treba da bude vlasnik, ali mora da ima inicijativu u početnoj fazi. I da to bude strateški, nezavisno od vlasti.
Aleksandre, vidim po nacinu na koji pisete da ste pristojan covek, zato i zelim da vam odgovoroim. Rekli ste da je vse polaziste da elita i gradjani zele industrijalizaciju i da vide u tome osnovu dugorocnog ekonomskog napretka. To apsolutno nije tacno:
– to elitu apsolutno ne zanima, jer da ih zanima davno bi nesto pokusali. Da vas samo podsetim da do pre par godina zvanicna strategija koju je elita zagovarala oslonac na USLUGE. Od toga ni do danas nisu odustali, Ta zabluda je, izmedju ostalog, jedan od razloga nase propasti i skorog bankrota.
– svrstali ste u recenici gradjane i elitu na istoj strani. To apsolutno ne odgovara istini. Kao prvo, za ovo sto vlada Srbijom elita nije odgovarajuci izraz, precizinije bi bilo – oligarhija, a drugo, jos vaznije, nasa oligarhija ne da nije na strani naroda, vec je neprijatelj ovog naroda.
Narod Srbije se nalazi u strasnoj situaciji. Danas citam Culibrkov kratak tekst u NIN-u da je u februaru prihod od pdv-a u odnosu na januar prepolovljen, rashodi budzeta povecani 11 posto, a gospodin Zdravkovic je pre neki dan objavio da nas je oligarhija u februaru zaduzila za dodatnih 1,5 milijardi eura. Ako ovi trendovi budu u martu i aprilu, eto nama Kipra i to pre letnje sezone. Dovoljno je samo jedan mesec da se ne prodaju devizne obveznice i ova jadna i surova bajka je zavrsena.
Gospodine Aleksandre
Bilo bi lepo da je baš tako kako ste napisali. Međutim, da bi bilo tako trebalo bi prvo da se nalazi u nekakvoj strategiji, da je verifikovano zakonima o budžetu, i drugim…
Na žalost, svodi se na razbacivanje i novca i vremena, a za par meseci će biti neka nova „žvaka“ u opticaju.
Gospodine Administrator, tako je, nema na zalost ovde dugorocnog planiranja. Ali konceptualno govoreci, ako je nasa polazna pretpostavka da stvarno zelimo reindustrijalizaciju, onda je drzavno investiranje neminovno. Treba imati politicki konsenzus, transparentno postaviti i ograniciti svakako, mislim da se u tome vecina slaze.
Aleksandre, ne ulaze drzava nista, nego trosi pare poreskih obveznika. Kako to u praksi funkcionise mozemo videti u gomili podrzavljenih preduzeca.
Ne moze da se komentarise ispod teksta Subvencije za kupovinu novog vozila Fijat, pa moram ovde nesto da napisem.
Zdravkovicu, skidam kapu. Stvarno.
Ma dobro ,cela prica sa FIAT-om je svojevrstan hod po ziletu ali…U tu vrstu hoda smatram i ovaj predsajamski marketinski trik politicko-ekonomsko-intelektualne gromade u liku malog Mirosinkinog …Prosto covek misli da ima pravo da veruje da ce broj zainteresovanih kupaca za to vozilo biti minoran..I da ima pravo da javno dela u tom pravcu..( nikada nije savladao lekciju o javnim istupima..)
E sad , da recimo postoji opozicija ( DS ) i da postoji tamo neko ko ima zrno graska u glavi, on bi tiho uputio clanstvo ( nekoliko hiljada) na sajamsko uzimanje profakture za to vozilo…
To bi onda doticnog a vrlo labilnog ministra dovelo do nervnog sloma…
Inace to vozilo ne vredi te novce i sa popustom i bez njega..
Imam primedbu na podatke date u tabeli o izvozu automobila, a samim tim i na ukupne rezultate uvozno-izvoznog bilansa FIAT-a. Naime, prema klasifikaciji o izvozu automobila u gore objavljenoj tabeli, dat je ukupan izvoz za automobile sa dizel motorom do 1500 ccm, kao i za automobile sa benzinskim motorom zapremine od 1000 do 1500 kubika. Smatram da ovakvom klasifikacijom nije obuhvaćen kompletan izvozni asortiman FAS-a, ako znamo sledeće: FIAT 500L se nudi u nekoliko verzija, a među njima su i benzinski 0,9 TwinAir, inače godinama najbolji mali agregat na svetu, prema svim stručnim časopisima! Takođe se nudi i 0,9 TwinAir verzija sa CNG, a od dizelskih agregata se nudi i 1,6 MultiJet. Kao što vidite, gornjom tabelom ovi agregati nisu obuhvaćeni, a samim tim nije obuhvaćen ni kompletan izvozni asortiman FIAT-, te se dovodi u pitanje tačnost iznetih rezultata. Zbog svega navedenog smatram da je neophodno prepraviti gore iznete tvrdnje kako bi se u razmatranje uzeli svi relevantni podaci, i time doprinelo celokupnijem sagledavanju rezultata FIAT-a u Srbiji.