NELAGALNI TOKOVI NOVCA – SRBIJA I SVET

Povod za ovaj tekst je pre svega u slučajom pristupu sajtu organizacije Global Financial Integriti (GFI) iz Vašingtona (www.gfintegrity.org) koja pokušava da prati nelegalne tokove novca svih zemalja sveta. U svom izveštaju od decembra 2012. objavila tabelu na kojoj su rangirane države po ilegalnom iznošenju novca iz njih, u periodu od 2001. do 2010. godine. Na prvom mestu, od ukupno 143 zemlje nalazi se Kina sa prosečno iznetih 274,170 miliona dolara godišnje, a Srbija je na visokom 16. mestu sa prosekom od 5,144 miliona dolara godišnje, odnosno preko 51 milijarde dolara za posmatrani period. GFI u svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini, tako da je ukupna suma iznetih sredstava daleko viša od objavljene. Novac o kome se radi nije zarađen samo klasičnim kriminalom, već i kroz korupciju i utaju poreza. Tabela u prilogu je data na bazi dva metoda obračuna nelegalnih tokova novca i to: GER metod obračuna bruto nezakonite izdatke definisane kao izvoz manje fakturisan od stvarnog i skupljeg uvoza u zelju preko ‘’naduvanih faktura.  Drugim rečima, GER proračuni su zasnovani na zbiru razlike između (i ) jedne zemlje izvoza i svetskog uvoza te zemlje i ( ii) zemlje uvoza i svetskog izvoza u tu zemlju. To je drugim rečima ‘’miror analiza’’ spoljnotrgovinskih tokova analiziranih zemlja. Drugi metod je ‘’Vrući novac’’ (uža definicija)( HMN ) : više konzervativna mera nelegalnih finansijskih tokova (fondovi koji su ilegalno zarađeni) i prebačeni na račune van zemlje.

Drugi povod koji se direktno naslanja analize je rad kolege Miroslava Zdravkovića ‘’Pranje para kroz spoljnu trgovinu’’, objavljenog na sajtu novinske agencije Tanjug, koji  odslikava nelegalne trgovinske tokove od preko 4 milijarde eura godišnje neslaganja srpskog uvoza/izvoza i svetkog izvoza/uvoza robe u/iz Srbije.

 

Izvor: www.gfintegrity.org, cia.gov/library

Izvor: Isto,
Radi što verodostojniih zaključaka potrebno je prosečno godišnje nelagalno iznošenje novca staviti u odnos sa bruto društvenim proizvodom po PPP vrendosti. Srbija je u vrhu zemalja jer se preko 5% BDP  odlije u inostranstvo kroz nelegalne finansijske tokove. Pored  Srbije, oko 3% BDP imaju još i Malezija, Filipini, UAR (Ujedinjeni Arapski Emirati). Nelagalni finaniski tokovi Kine su oko 2% BDP, kao i u Meksiku i Saudijskoj Arabiji. Ne treba pominjati egzotične destinacije gde se sav BDP po definiciji iznese van zemlje ali u stvarnosti nije tako, jer su to destinacije protoka novca (Aruba, Bahami, Liberija, Kostarika, Panama i sl.).

Srbija je zemlja u kojoj je prosek odliva novca kroz pomenute transakcije preko 5 milijardi dolara godišnje. Ne treba posebno isticati da je to polovina godišnjeg budžeta, da je gotovo stoprocentno godišnje eksterno zaduživanje i sl. Koji su uzroci ovakvog
finansijskog stanja i šta to u prevodu znači?

Prvo i osnovno, finansijska nedisciplina, nespremnost za detaljnije  kontrolisanje novčanih tokova, prećutno odobravanje poreske evazije i što je još bitnije enormni rast vrednosti uvoza svih vrsta roba i usluga (fakture izmedju dva povezana preduzeća, od kojih je jedno van granica Srbije i koje se javlja ko dobavljač, istog vlasnika su često nekoliko puta uvećane),
nespremnost države u prethodnom periodu za obračuna sa korupcijom na svim nivoima.  S druge strane, transferne cene
su posebna priča za iznošenje kapitala iz zemlje.

Preraspodela bogatstva je najdrastičniji negativni efekat ovih pojava sa dalekosežnim posledicama po ukupnu finansijsku likvidnost zemlje. Da li je neko spreman da izvrši detaljniju kontrolu vodećih domaćih i stranih kompanija u Srbiji. Iz te
kontrole bi se verovanto mnogo toga videlo, da velike kompanije u Srbiji posluju bez kapitala, da su im ostali rashodi glavni faktor knjiženog gubitka i pored rastuće prodaje i sl.