Ekonomska kretanja u Republici Srpskoj

Gostovanje predsednika Republike Srpske u emisiji Svedok RTS-a motivisalo me je da izdvojim sat vremena da napišem ovaj tekstić. Dve provere iznetih podataka sam izvršio u kojima je predsednik Srpske u jednoj bio u pravu, a u jednoj nije.

U pravu je bio u pogledu prosečnih zarada. U januaru 2013. ona je iznosila 415 evra, neto, u Republici Srpskoj, dok je u Srbiji ona bila 351 evro, što je za 18% više preko Drine. Posmatrano po delatnostima u 10 je prosečna zarada bila veća u Srbiji, a u 8 u Srpskoj. U zdravstvu je bila veća čak 81,8% u Srpskoj, ali to je posledica isplata u našem zdravstvu gde jednu i po platu isplate u decembru, a pola plate u januaru, što najviše utiče na decembarski skok prosečne zarade.

Nije bio u pravu oko smanjivanja broja zaposlenih. Rekao je da se radi o par hiljada dok su neki najavljivali smanjenje za 50 hiljada. Na žalost, broj zaposlenih lica smanjen je za 20.581 lica od septembra 2008 do septembra 2012. godine. Kao i u Srbiji, i u većini zemalja pogođenih ekonomskom krizom, najviše je smanjen broj zaposlenih u preduzetničkom sektoru (za 18.647 lica), a zatim u prerađivačkoj industriji (za 13.439 lica), trgovini (za 9.361 lice) i u građevinarstvu (za 4.418 lica), uz rast broja zaposlenih u upravi, zdravstvu, obrazovanju, finansijama…

Ovo su bile provere (kada bi i naše političare ovako proveravali, gde bi nam bio kraj?). Nevolja je što znaju da ispale i po 100 laži na sat, što obesmišljava demantovanje.

Republički zavod za statistiku je od januarskog saopštenja o zaradama inovirao klasifikaciju delatnosti, pa nema informacija, pa time ni mogućnosti, da se upoređuju strukture zaposlenih lica.

Fond isplaćenih zarada procenjujemo na 92 miliona evra u januaru, dok je u 2012 godini bio 1.103,6 miliona evra i stabilno se povećava iz godine u godinu (1.064 miliona u 2010 i 1.095 miliona u 2011). Fond zarada je neznatno bio veći u prerađivačkoj industriji (163,4 miliona evra) u odnosu na državnu upravu (154,2 miliona), u 2012 godini, dok je za BiH ukupno (kao i u
Crnoj Gori) fond zarada u administraciji bio veći nego u prerađivačkoj industriji.

Kada se posmatraju podaci o zaposlenima i nezaposlenima po opštinama stiče se uvid u nepotrebnu administrativnu iscepkanost Republike Srpske, što je, pretpostavljam, mnogo veći problem sa kantonalnom strukturom u Federaciji BiH. Republika Srpska ima 62 teritorijalne jedinice gde je u 22 broj zaposlenih lica manji od hiljadu, a u četiri među njima manji od 100 (Istočni Drvar, Jezero, Kupres, i Istočni Mostar).

Industrijska proizvodnja je u Republici Srpskoj smanjena za 4,2% u 2012 godini u odnosu na 2011 godinu. U odnosu na 2008 godinu ona je povećana čak za 25,3%, i to je posledica prodaje rafinerije nafte, koja je povećala proizvodnju 15 puta. Taj podatak ukazuje na značaj dolaska još nekog velikog investitora u proizvodnju prerađivačke industrije kako bi se dodatno povećala ukupna proizvodnja i zaustavio dalji pad zaposlenosti u ovoj delatnosti. U tabeli su indeksi proizvodnje po oblastima industrije.

Kada govorimo o robnoj razmeni dolazimo do ključnog značaja Srbije za dalji ekonomski rast Republike Srpske. U 2012. godini Srpska je smanjila izvoz za 7,3%, sa 1.310 na 1.214 miliona evra, a najveći deo pada bio je u Srbiju: za 22,2%, sa 244 na 190 miliona evra. U januaru 2013. godine je došlo do međugodišnjeg rasta ukupnog izvoza, ali je nastavljen pad izvoza u Srbiju. Stoga je Hrvatska postala važnija od Srbije, jer je u nju izvoz povećan za 18% (sa 9,96 na 11,7 miliona evra), dok je u Srbiju smanjen za 20,8% (sa 10,4 na 8,2 miliona evra).

U pasivnim turističkim područjima, u koja spadaju i Republika Srpska i Srbija, najveći deo noćenja stranaca imaju poslovni ljudi. U 2012. godini evidentirano je 245 hiljada noćenja stranaca u čemu iz Srbije 88 hiljada. To govori o najvećem značaju građana Srbije za Republiku Srpsku, ali ne ukazuje na dinamiku. U 2012. godini je prevaziđen broj noćenja iz 2008 godine (kada je registrovano 237 hiljada), ali je došlo do značajnih promena u strukturi: smanjen je broj noćenja iz Srbije (sa 116 na 88 hiljada), dok je povećan iz Hrvatske sa 24 na 46 hiljada, i iz Ruske Federacije sa 2 na 9 hiljada. Smanjen je broj noćenja i iz Crne Gore i Italije, što je u skladu sa opadajućom dinamikom trgovine sa ovim zemljama (i rastućom sa Hrvatskom i Rusijom).

Šta možemo zaključiti iz ovih par podataka?

Republika Srpska se nalazi u dubokoj demografskoj krizi (što ćemo saznati iz podataka popisa stanovništva), koja je dublja od ekonomske krize, a posledica je starenja stanovništva, visoke stope nezaposlenosti, niskog nataliteta i odseljavanja. Ekonomski je uporediva sa Crnom Gorom, iako ima više stanovnika, i njeno rukovodstvo treba da pronađe recept i put kako da se poput Crne Gore razvija nezavisno od depresivnog okruženja. U tome joj može mnogo pomoći Srbija i mehanizama za pomoć ima puno. U Srbiji se uvek gleda u Velikog Vođu umesto da se sagledaju strukture i potencijali. Tako i intenziviranje saradnje mogu da pomognu sva ministarstva i državne institucije, ali i lokalni organi vlasti. O ekonomskom povezivanju Jagodine i Trebinja sam pisao (čekam lepo vreme da se i personalno uključim u takve rabote), pa je moguće da se svi veći, ili manji sasvim svejedno, gradovi u Srbiji povežu sa manjim opštinama u Srpskoj. Mogućnosti ima mnogo, samo još da se i interesi povežu.