Srbija i BJR u svetskom izvozu mleka, mlečnih proizvoda, jaja i sličnih proizvoda

U dvema priloženim slikama nalazi se 18 tabela sa podacima o vrednosti izvoza po grupama proizvoda carinske klasifikacije HS 04, i o trgovini mlekom Srbije, po zemljama, po vrednosti uz vrednosti, količine i jedinične cene uvoza mleka u periodu od jula do novembra 2012 godine.

Ukupan izvoz mlečnih proizvoda i jaja vredeo je 58,5 milijardi evra u 2011 godini, pri čemu je prvih sedam zemalja učestvovalo sa tri petine u ukupnom svetskom izvozu. Pošto se među ovim zemljama nalaze Nemačka, Holandija, Francuska i Belgija međusobna trgovina ovih zemalja povećava vrednost kako njihovog izvoza tako i ukupnog svetskog izvoza. Na računajući zemlje EU najveći svetski izvoznici su Novi Zeland, SAD, Australija, Belorusija i Argentina.

Među BJR najbolje je plasirana Slovenija, na 45. mestu sa izvozom vrednim 132 miliona evra. Srbija, Hrvatska i BiH imaju približno jednake vrednosti izvoza, što je povoljna posledica slobodne međusobne trgovine, kao i zemalja u evropskom ekonomskom jezgru. Nakon 2008 godine Srbija i BiH su imale brzi porast izvoza mlečnih i sličnih proizvoda, te će i šteta od zaraženog mleka biti mnogo veća usled gubitka potencijalno mnogo većih vrednosti izvoza, a ne samo šteta koja će se meriti razlikom između dostignute vrednosti izvoza i smanjene vrednosti nakon utvrđivanja postojanja štetnih materija u proizvodima ovih zemalja.

U izvozu sirovog mleka, koji vredi preko 6 milijardi evra godišnje, BJR su visoko rangirane: Slovenija na 16, BiH na 26, Srbija na 29, Hrvatska na 33, Makedonija na 75 i Crna Gora na 134 mestu. U odnosu na predkriznu 2008 godinu sve su imale rast vrednosti izvoza (sem Makedonije za koje nema podataka za 2008 i Crne Gore koja nije imala registrovan izvoz u 2011 godini).

Kod mleka u prahu (HS 0402) rang svih zemalja je znatno lošiji dok su vrednosti izvoza simbolične, mada je ovaj segment svetske trgovine mnogo vredniji: preko 14 milijardi evra.

Kod jogurta i putera, gde je trgovina vredna oko 3 milijarde evra, Hrvatska je na 26, Srbija na 37, Slovenija na 53. mestu. Sve imaju izvoz od rasponu od 2,5 miliona evra (BiH) do 15,2 miliona (Hrvatska).

U trgovini surutkom i prirodnim mlečnim proizvodima (HS 0404 Whey and natural milk products nes), koja u svetu vredi više od 3 milijarde evra. Slovenija se nalazi na 38, Hrvatska na 40, BiH na 46, a Srbija na 53. mestu, ali su vrednosti izvoza relativno male, ispod 4 miliona evra. Srbija je imala rast izvoza sa 49 hiljada evra u 2008, na 82 hiljade u 2009, 139 hiljada u 2010 i 436 hiljada u 2011. godini.

Trgovina puterom i drugim mastima i uljima proizvedenim od mleka (HS 0405) u svetu vredi oko 6 milijardi evra i Novi Zeland je najveći svetski izvoznik, što je i kod mleka u prahu. I ovde su BJR relativno visoko rangirane ali sa malim vrednostima izvoza: Hrvatska na 35, Srbija na 38, Slovenija na 49, BiH na 65. i Makedonija na 71. mestu.

Svetski izvoz sireva vredeo je više od 20 milijardi evra u 2011 godini (HS 0406) i Srbija je bila rangirana kao 45, Slovenija 46, Hrvatska 52, BiH 63, Makedonija 65, i Crna Gora kao 104. Izuzev BiH sve zemlje su imale rast vrednosti izvoza u odnosu na
2008. godinu.

U trgovini jajima u ljusci (HS 0407 Birds eggs in shell) samo su Slovenija (5,4 miliona evra) i BiH (4,2 miliona) imale veće vrednosti izvoza, dok su rangirane Slovenija na 38, BiH na 45, Hrvatska na 61. (izvoz 765 hiljada evra), Srbija na 68. (544 hiljada evra), Makedonija na 70 (442 hiljade evra) i Crna Gora na 104. mestu (14 hiljada evra).

Trgovina sušenim jajima (HS 0408 Birds eggs dried) je zanemarljive vrednosti, manje od 700 miliona evra u 2011 godini, pa je visok rang sa simboličnim vrednostima izvoza besmislen.

U trgovini prirodnim medom (HS 0409) Srbija je na 38. mestu sa izvozom vrednim 3,7 miliona evra, a veću vrednost od milion evra imala je Hrvatska (1,8 miliona) na 47. mestu.

Trgovina ostalim jestivim proizvodima životinjskog porekla bila je zanemarljiva po vrednosti (350 miliona evra), a BJR nisu imale proizvoda na vrednost izvoza veću od hiljadu evra.

Srbija je imala stabilan rast izvoza zbirne vrednosti ove grupe proizvoda (HS 04), sa 33,4 miliona evra u 2007 na 58,3 miliona evra u 2011 godini. Ipak, njen udeo u svetskom izvozu bio je identičan njenom udelu u svetskom stanovništvu – 0,1%. Najviše je vredeo izvoz sirovog mleka (23 miliona evra) sireva (16 miliona) i jogurta (10 miliona). Više od polovine izvoza išlo je u Crnu Goru, a gotovo 90% u bivše jugoslovenske republike. U 2011 godini došlo je izvoza ovih proizvoda u Rusku Federaciju u vrednosti od 3 miliona evra, dok je u 2010 godini vredeo samo 47 hiljada, a pre te godine nije ga ni bilo. I u Nemačku je povećan sa simboličnih 50 hiljada, u 2007, na 1,8 miliona u 2011 godini. Više od 100 hiljada evra izvoz je iznosio u Ukrajinu, Albaniju, Austriju, Italiju i Kazakhstan.

Uvoz Srbije ovih grupa proizvoda je još brže povećan od izvoza, sa 16 na 40 miliona evra, te je suficit u trgovini ostao istih 17 miliona evra. Po proizvodima je bio mnogo diversifikovaniji nego kod izvoza, što važi i za zemlje iz kojih se uvozi. Najviše se, u 2011, uvozilo iz Nemačke (9,3 miliona evra), zatim iz BiH (7,1 miliona), Poljske (4,3), Češke (3,8) i Hrvatske (2,9 miliona evra).

Poslednje tri tabele u drugoj slici pružaju informaciju o uvozu sirovog mleka, vrednosti, količinama i jediničnoj ceni uvoza po mesecima.

Podaci STO-a iz baze podataka trademap.org kažu da je došlo do udvostručavanja vrednosti uvoza u oktobru i novembru u odnosu na dotadašnje vrednosti, sa ispod 0,8 na preko 1,6 miliona evra mesečno.

Količina uvoza povećana je sa 1,8 miliona litara u septembru, na 3,9 miliona u oktobru, da bi se smanjila na 3,3 miliona u novembru. Bosna i Hercegovina učestvuje sa 84,5% u ukupno uvezenoj količini, a uvoz je plasiran iz osam zemalja, uz BiH još iz
Makedonije, Crne Gore, Nemačke, Hrvatske, Mađarske, Austrije i Belgije. Iz Belgije i Hrvatske uvoz postoji u skladu sa vlasništvom u trgovinskim lancima Idea i Delhaize, dok je uvoz iz Crne Gore i Makedonije počeo u oktobru (do tada nije registrovan), a iz Mađarske u novembru.

Prosečna uvozna cena je u rastu, u skladu sa povećavanjem vrednosti uvoza iz zemalja EU. Dok je u novembru prosečna uvoza cena bila 0,5 evra po litru, iz BiH je iznosila 0,4 evra, iz Makedonije 0,35, i iz Crne Gore 0,31 evro, dok je iz ostalih pet zemalja bila u rasponu od 1,28 evra, za mleko iz Mađarske, do 2,07 evra iz Nemačke. Jedinična cena zavisi i od nivoa sirovosti, tj. prerade mleka.

Na osnovu ovih mesečnih podataka, a koji su udaljeni 3 meseca od sadašnjeg trenutka, ispratićemo kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda u toku 2013 godine, i konstatovati štetu koja je naneta otrovnim materijama u mleku i mlečnim proizvodima. Ispratićemo samo trgovinski deo, pošto nemamo podatke o proizvodnji, samo procene RZS-a o brojnom stanju stoke, i šture podatke o prometu u trgovini.