UNMIK Kosovo: Robna razmena u 2012 godini

Prema podacima Zavoda za statistiku Kosova, ova teritorija je u 2012. godini plasirala robe, van svojih granica, u vrednosti od 268,8 miliona evra, imala je registrovan uvoz u vrednosti od 2.489,6 miliona evra, te je ostvarila deficit u robnoj razmeni u iznosu od 2.220,8 miliona evra. U odnosu na 2011. godinu izvoz je smanjen za 15,8%, uvoz je smanjen za 0,1%, te je deficit povećan za 2,2%. Rekordne godišnje vrednosti izvoza i uvoza postignute su u 2011. godini, a deficita u robnoj razmeni u 2012 godini.

U tabeli su prikazane vrednosti robne razmene u 2011. i 2012. godini sa odabranim zemljama. Treba imati u vidu da je UNMIK Kosovo uvodilo sankcije Srbiji u julu 2011.. godine, što je uticalo da uvoz iz Srbije u toj godini bude manji, a iz drugih zemalja, a naročito Makedonije, veći, a što se odrazilo i na dinamiku robne razmene u 2012. godini. Zato imamo jednu od najviših stopa rasta uvoza iz Srbije u 2012. godini, uz pad uvoza iz Makedonije za više od jedne petine vrednosti iz 2011. godine.

U 2012. godini tri najveća snabdevača robom teritorije Kosova i Metohije bila su Nemačka, sa robom vrednom 299 miliona evra, Makedonija (288 miliona) i Srbija (278 miliona evra). Kada se ovim zemljama dodaju još Italija i Turska dolazimo do polovine ukupne vrednosti uvoza ove teritorije.

Uprkos sankcijama za robu proizvedenu u Srbiji, u drugoj polovini 2011. godine, u 2012. godini registrovana je rekordna godišnja vrednost uvoza, veća od dostignute u 2010. godini (260 miliona evra). Udeo Srbije u plasmanu robe sa teritorije UNMIK Kosova bio je najveći 2006 godine, kada je učestvovala sa 16,2%, dok je minimalan bio u 2010. godini, kada je učešće iznosilo 1,3%. Nakon 2004 godine najveće učešće u plasmanu robe na ovu teritoriju Srbija je imala 2005. godine, kada je ono iznosilo 14,7% i u 2006. i u 2007. godini sedmina vrednosti ukupnog uvoza dolazila je iz Srbije, da bi nakon proglašavanja nezavisnosti udeo pao na 10,8% u 2008. godini. Uprkos padovima u razmeni, u vreme političkih kriza, Srbija se prirodno nameće kao snabdevač ovog tržišta, sada kao treći po značaju, nakon Nemačke i Makedonije.