Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Spoljni dug Srbije iznosio je 25.721 milion evra na kraju 2012. godine. U odnosu na novembar 2012 povećan je za 15,7 miliona evra, u odnosu na kraj 2011 za 1.595,6, a u odnosu na kraj 2000 godine povećan je za 14.062,4 miliona evra.
Spoljni dug se može analizirati prema dužnicima, ko duguje, i prema poveriocima, kome se duguje. Ovde ćemo se više baviti dužnicima. Dug možemo prema ročnosti podeliti na dugoročni i kratkoročni. Kratkoročni dug Srbije na kraju 2012. godine iznosio je 493,2 miliona evra, i smanjen je za 10,4 miliona, u odnosu na novembar, za 154,7 u odnosu na kraj 2011, i za 748 miliona u odnosu na kraj 2000. godine.
Spoljni dug Srbije je stagnirao do kraja 2004 godine, tačnije smanjen je za 1,3 milijarde evra u odnosu na kraj 2000 godine usled otpisa dugova Pariskog i Londonskog kluba poverilaca. U samo četiri godine, od 2005. do 2008. godine spoljni dug je više nego dupliran: povećan je za 11.446 miliona evra. U te četiri godine javni deo spoljnog duga smanjen je za 725,6 miliona evra, dok je privatni dug povećan za 12.171,7 miliona evra, u čemu su banke povećale dug za 2.775,2 a preduzeća za 9.396,5 miliona evra. Banke su prvo unosile novac kako bi kreditirale povećanu tražnju za kreditima u Srbiji, ali su prešle na odobravanje prekograničnih kredita preduzećima usled velikih stopa obavezne reserve za prekogranično zaduživanje lokalnih filijala stranih banaka. U 2007 i 2008 godini povećan je prekogranični dug preduzeća za 6.914,7 miliona evra što predstavlja 73,3% ukupne vrednosti duga ovog sektora na kraju 2012 godine!
Sa izbijanjem svetske krize nastupaju promene u strukturi duga, i dolazi do usporavanja njegovog rasta, sa četiri milijarde evra u 2008 godini na manje od milijardu evra u naredne tri godine. Krajem 2008. godine banke su unele veliku vrednost kratkoročnih kredita kako ne bi nastupio kolaps likvidnosti usled povlačenja depozita sa štednje stanovništva. U 2009. godine je povećanje ukupnog duga iznosilo 986,5 miliona evra, u čemu je dug MMF-u povećan za 1.110 miliona evra. Preduzeća su u 2009 godini počela da se razdužuju u inostranstvu, u čemu je država pomogla bankama da smanje rizik po njihove matice jer je subvencionisala kamatnu stopu za domaće kredite. Ukupan dug preduzeća bankama je od kraja 2008 godine stagnirao, ali se smanjivao spoljni, a povećavao domaći dug. Na kraju 2011 godine spoljni dug preduzeća bio je za 2,5 milijarde evra (za 21,9%) manji nego na kraju 2008 godine, da bi u 2012 godini bio povećan iz dva razloga: (1) zaduživanja PTT-a kako bi otkupio udeo OTE u Telekomu Srbija; (2) u Apatinskoj pivari je u septembru vlasnički kapital zamenjen spoljnim kreditom, što je smanjilo iznos direktnih investicija u Srbiju, ali uvećalo iznos spoljnog duga. Prekogranično zaduživanje, takozvani intrakompanijski zajmovi, može da bude mehanizam za ispumpavanje profita iz zemalja u kojima se filijale nalaze, i za smanjivanje rizika u pogledu uslova za poslovanje u Srbiji, ili bilo kojoj zemlji u koju se investira.
Nakon 2008. godine spoljni dug je povećan za 3.920 miliona evra, u čemu je javni dug povećan za 5.800,8 miliona evra dok je privatni dug smanjen za 1.880,3 miliona evra. U drugoj polovini 2012 godine počela je otplata duga MMF-u, te je dug prema toj instituciji smanjen za 228,9 miliona evra na vrednost od 1.388,7 miliona evra.
Na ukupnu vrednost spoljnog duga utiču i međuvalutne promene, te se njegova vrednost može menjati i usled promene vrednosti evra prema dolaru i ostalim valutama.
Na kraju 2012 godine dugoročni i srednjoročni dug Srbije međunarodnim finansijskim istitucijama (MFI) iznosio je 8.118,2 miliona evra, stranim vladama se dugovalo 2.850 miliona evra, Londonskom klubu 652,1 miliona, na ime Evroobveznica dug je iznosio 2.084 miliona, a ostalim kreditorima se dugovalo 11.500,3 miliona evra. U odnosu na kraj 2000. godine povećan je dug MFI za 5.868 miliona evra, ostalim kreditorima za 11,5 milijardi, i po osnovu Evroobveznica za 2.084 miliona evra, a smanjen je dug stranim vladama za 1.841 miliona (u tome Pariskom klubu za 2.693 miliona dok je povećan dug razvojnim bankama i agencijama stranih vlada za 627, a stranim vladama za 226 miliona evra), i Londonskom klubu za 1.789 miliona evra.
Iz godišnjih podataka se može pratiti dinamika i struktura duga prema poveriocima pre i posle izbijanja krize. Na primer, u 2007. i 2008. godini nije postojao dug prema MMF-u, da bi rast duga toj instituciji u potpunosti objasnio rast duga u 2009. godini. Ili, spoljni dug je u 2008 godini bio veći za 10.943,7 miliona evra u odnosu na 2000. godinu, dok je rast duga “ostalim kreditorima” iznosio 11.648,6 miliona evra, što znači da se zbirna vrednost dugova svim ostalim kreditorima do te godine smanjivala. U 2012. godini dug je povećan za 1.595,6 miliona evra, u čemu je rast dugovanja po osnovu Evroobveznica iznosio 1.311,2 miliona evra, što je 82% ukupnog povećanja duga u toj godini.
