Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Poslednjih nekoliko dana se u medijima provlače alarmante vesti o mogućnosti bankrotstva najvećeg privrednog sistema u Srbiji – Elektroprivrede Srbije u čijem sastavu su proizvodnja i distribucija električne energije. Iako je preduzeće registrovano kao trgovina na veliko električnom energijom, isto je kroz uloge vlasnik praktično svih proizvodnih postrojenja u Srbiji koji se bave proizvodnjom energije. Zašto je jedan takav privredni gigant u stopostotnom državnom vlasništu došao na te grane. Teško je u ovom tekstu dati kompletan odgovor jer se ne raspolaže svim relevatnim činjenicama koji bi (osim finansijskih) upućivale i na probleme organizacije, vodjenja, upravljanja troškovima i sl. Pokušaće se kroz prikaz finansijskih pokazatelja kompanije u proteklih šest godina (2006-2011) dati kratka analiza finansijskog zdravlja i potencijala kompanije.
Nažalost u ovom trenutku se ne raspolaže podacima o poslovanju u 2012 godini (još nisu završni računi ni uradjeni) ali se u prethodnom šestogodišnjem periodu mogu naslutiti neke činjenice. Prvo, EPS je sa stanovišta neto rezultata imao ciklično kretanje (u 2007 i 2008 gubitak od oko 2,5 do 3 milijarde u proseku), da bi 2010 zabeležen pozitivan rezultat. Veći problemi počinju 2011 sa gubitkom od preko 4,8 milijardi dinara. Glavni uzrok gubitka je enormni rast troškova materijala i ostalih poslovnih rashoda. Dublje uzroke nije moguće ovom prilikom utvrditi jer mogu biti razlgo brojnih faktora (politike remonta, skupljih rezervinih delova
pre svega zbog rasta kursa i sl.). Takodje pad finansijskih prihoda je uticalo značajno na negativan rezultat. Sratička i dinamička analiza pokazuje kako su se kretali osnovni kvalitatitni aspekti poslovanja.
Osnovni statički pokazatelji već govore da kompanija u proteklih nekoliko godina klizi u zone problematičnog poslovanja. Interesantan je poslovni ciklus koji govori da je kompanija likvidna i da treba biti jer dani vezivanja potraživnaja su značajno manji od dana vezivanja obaveza. Ali analiza gotovinskih tokova govori da je ovakvo stanje teško održivo u trentuku kada kompanija ima veliki gubitak u poslovanju jer obaveze nije moguće prolongirati u nedogled.
Dinamička analiza daje pravo stanje trenutne finansijske pozicije kompanije. Prvo trošak pozajmljenog kapitala (kamate i kursne razlike) su neodrživo visoke, što je sulovimo da kompanija plaća kamate na nivou od 16,5% u 2011 i 20,24% u 2010 godini. Prosečna cena kapitala ukazuje da prema strukturi finansiranja kompanija nije značajnije zadužena.
Ali ostali pokazatelji su poražavajući. Negativna stopa održivog rasta, negativna potencijal sopstvenog investiranja, i naravno neodrživo visoka prelomna tačka rentabiliteta. (Cost Break Even Analisys). Troškovi angažovanog kapitala su neuporedivo viši u odnosu na prinos na kapital tako da EPS svake godine gubi nekoliko stotina miliona ekonomski dodane vrednosti. (ukupan gubitak vrednosti u prethodnih šest godina je preko 2,2 milijarde eura). Verovatnoća bankrotstva kompanije prezentirana kroz BEX i Altman Z-Score indeks je veoma velika.
Cenovna politika:
Ne postoji proizvod koji je više izložen uticaju politike diferenciranja cena kao električna energija. Tako, preko tarifnog sistema imamo nižu i višu tarifu i obojene zone, zelena sa cenom od 5,012 dinara u višoj i 1,25 u nižoj tarifi, koju doduše potrošač može koristiti u svrhu uštede samo ako svoj bioritam prilagodi noćnim aktivnostima. U plavoj zoni situacija je mnogo drugačija, niža tarifa može da se ulovi i u slučajevima normalnog čovekovog bioritma aktinvosti i spavanja ali je cena noćnog sna malo drugačija: viša tarifa je 7,15 a niža 1,88 dinara. Poseban slučaj je crvena zona gde je viša tarifa 15,036, a niža 3,759 dinara.
Ukoliko se potrošnja prilagodi normalnim uslovima življenja bez bilo kakvog trošenja osim egzistencijalnim za kuvanje, kupanje, osvetlenje i sl. normalna potrošnja je od 700-1200 kv mesečno za kuće od 100-150 kvadrata i oko 600-800 za prosečan stan.
Cena za potrošnju od recimo 1500 KW je po Kwh oko 5,9 dinara. Ako neko odluči da se dogreje platiće u proseku oko 8,3 dinara. Ako se potrošnja kreće na nivou socijalnog minimuma cena je oko 5,5 dinara u proseku bez angažovane snage i PDV.
Takodje je vredno istaći da će država primeniti nove cene struje više za oko 10% za domaćinstva i preko 60% za industriju i velike
potrošače, što značajno ugroziti konkurentnost onih grana gde je struja glavni pokretački energent.
Kakva je situacija u razmeni električne energije sa svetom pokazuju sledeće tabele:
Izvor:www.trademap.org/mirror analiza
Nabavna cena struje iz (uglavnom okolnih zemalja, gde je Srbija uključena u jedinstvenu prenosnu mrežu) je kao što se može videti oko 5-6 dinara. Srbija je nažalost neto uvoznik električne energije sa negativnim bilansom od oko 195 miliona dolara. U 2011 ukupna uvezena količina je preko 11,3 miliona MGW časova.
Ukupan izvoz struje (uglavnom kroz pozajmice) je oko 8,2 miliona MGW časova. Cena izražena u dinarima je takodje od 5-6 dinara.
Ove konstatacije govore da cena nije ključni faktor izrazito lošeg poslovne pozicije EPS-a. Probleme treba tražiti pre svega u raznim aferama koje proizvodjače i distribuere prtiskaju (Kolubara već duži niz godina). Uostalom zar nije uvek iz EPS-a dolazila tvrdnja da cena od od 5 euro centi po kwh omogućava razvoj kompanije njenu modernizaciju.
Tabele su odlicne, ali ne mogu da kazu koliko je isisavanje iz EPS-a i koje su ekipe u igri.
Interesantno je da kad god SPS ekipa preuzme EPS krecu velike dubioze. Isisavanje resursa iz EPS ima velike razmere, i javnost skoro nista ne zna o tome. Kolubara je bila samo jedan ( manji) primer, a materijala ima mnogo. Druga stvar je lose upravljanje, odsustvo plana i zavisnost upravljanja EPS-om od politicko/interesnih grupa. Primer tzv stranih investicija u obnovljive izvore po ceni 23ec, sada smanjeno na 21. To je gubitak EPS od bar 1bne na tih 20ak godina. I jos su dobijali subvencije unapred za radna mesta. Za jednu „otkupljenu“ kucu u Kolubari mogli su da naprave malu hidrocentralu. A struja u Sr nije jeftina. U Britaniji sam placao prosecno 6.4 penija za KW (7.7 dinara), sto vise trosis manja cena. Ovda sam platio za 5000kwh 9.6 dinara/kw.
Srbiji vec fali kapacitet od 500mwh. Kada bi gurnuli 100 me u energetsku efikasnost pokrili bi taj manjak.
Umesto toga dali su 1 me subvencionisanih kredita, koji je razdelila ekipa u bankama+ministarstvo+povezani. Uglavnom je snalazljivi ljudi otplacivala prevremeno stambene kredite sa tim parama. Evo ideje za MZ. Sledeci put trazi vezu u banci i na stovaristu.
Gosn. Pericu
Hvala puno na korisnoj ideji u pogledu delovanja, slatko se nasmejah ali nemam vremena da se bavim korisnim radnjama.
Takođe, hvala za informaciju u pogledu Australije, UK i fleksibilnih kreditnih uslova.
Cena struje je toliko niska, da je grejanje na TA peci najjeftinije. Bugarska ima prosecnu cenu struje od 9,5 eurcentui, mi oko 5,5 eurcenti, a svi ostali u Evropi su skuplji od nas. O tome koliki su dugovi gradjana i privrede ne treba ni govoriti, koliko sam cuo samo u Beogradu oko 0,5 milijardi eura. Naravno koja bi politicka garnitura prezivela na vlasti kad bi krenulo masovno iskljucivanje neplatisa, tako da ti dugovi uglavnom zastarevaju i bivaju knjizeni kao sumnjivi i sporni.
Ne kazem da nema kradja u EPSu, ima sigurno, ali ni najposteniji menadzment i racionalizacija poslovanja, nece biti dovoljni da dovedu EPS u pozitivu. Cena mora ici gore, a grejanje na struju mora biti skuplje od uglja ili centralnog grejanja.
Struja je skupa. Preskupa. Da se duplira cena opet bi za koju godinu bilo isto. EPS je slika i prilika srpskih socijalistickih zabluda. Srbija poslednje 3-4 decenije trosi, a nista novo ne stvara i zato sve propada. EPS je prepun nestrucnih ljudi primljenih preko veze, koji vec decenijama jedu supstancu. Kada je napravljen Djerdap? 1970-e Kada je napravljen Perucac? 1966-e Kada je napravljen Kokin Brod i druge centrale na Uvcu? Od 1962-e do 1970-e. Od 75-e pa na ovamo nase drustvo je naviklo da trosi, a proizvodnja nikoga ne zanima. Zahvaljujuci kreditima poslednje 3-4 decenije mi nesto kao zivimo, a poslednje dve decenije ne vredi ni trositi reci. Drustvo se nalazi u agoniji, ali ocigledno da to nikoga posebno ne tangira. Cini mi se da su ljudi toliko digli ruke od svega da danima iskljuce struju, vise se niko ne bi nervirao… Im’o struju, nem’o struju, na isto ti izadje… Neverovatno.
Mile DjerdapII je napravljen, ako se dobro secam, 1979te, a TE Nikola Tesla 86te, mi trosimo, a nista ne gradimo od 90te.
Inace kako se gradi zadnjih dvadeset godina najbolje pokazuje primer da je Keops pre sagradio piramidu nego mi Prokop.
Odlicna opaska za Keopsa…
Pre par godina govorili su da za o odrzavanje i investicije trebaju cenu od 5 ec. Danas imaju mnogo vise od 5 ec. Prosecna retail cena je oko 7.5ec ako se uzme u obzir i privreda koja jedina u Evropi placa vecu cenu od domacinstva. Panika je nastala izmedju ostalog zato sto ce poceti da gube preduzeca kao klijente, zbog otvaranja trzista. Inace cena na centrali je 2ec. Ako od 2ec do 7.5 ec ne mogu da nadju racunicu onda tu nesto ozbiljno nije u redu. Usput EPS naplacuje svoje usluge ugradnje i odrzavanja po mojoj racunici 100e po satu, dok je to na primer u Uk manje vise besplatno. Nikakvih taksi, dodatnih radova, bandera i sl. Pare se negde OZBILJNO prelivaju.
U Sr. se ne zna koja je stvarna cena struje, koja je stvarna cena gasa, cena legalizacije, putarine, proizvoda iz uvoza, psenice, kukuruza.. ne zna se visina poreza itd. Sto mutnije to bolje. Ne zna se ko su benifaktori svih tih operacija. A najgora stvar sto nemamo nikog ko ce da istrazi i da informaciju da ljudima. Istrazivacko novinarstvo ne postoji. A institucije po rutini firiziraju i zakidaju podatke.
Djerdjap 2 je zavrsen 84-e, barem tako pise na netu, a glavnina TE NIkola Tesla 1970-e.
Nikola Tesla B (ona i cini najveci deo TE) je zavrsena 86te.
Ko je god ikada radio u EPS pogotovu u Elektranama i Kopovima zna kako stoje stvari. Nemam snage da komentarisem. Samo da gospodinu Misi skrenem paznju da u tekstu lepo pise koja je UVOZNA cena struje kao i koja je IZVOZNA cena. To je cena na VN mrezi i ne postoji relevantnije merilo o „realnoj“ ceni. Zasto je to EPS-u malo odgovorio sam u prvoj recenici. Ono sto bih zeleo da istaknem je i cinjenica da od zemalja u okruzenju od kojih kupujemo struju po 5 dinara mi imamo najnize rudne rente a iste se cesto uopste i ne placaju pa neka neko i to ukalkulise u cenu. Takodje sredstva koja se placaju po osnovu ekoloskih nadoknada i rekultivacije zemljista te zastite zivotne sredine ubedljivo su najniza, pa i to ukalkulisite u cenu,… Tvrdio sam i tvrdim, dajte meni (ili bilo kom srpskom domacinu) odresene ruke i za godinu dana EPS ce biti najprofitabilnija domaca kompanija ( a sta bi tek mogao da uradi ozbiljan menadzerski tim). Vec vidjeno na primeru Nis-a. Dakle jedini problem je politicka cena koja se mora platiti, kao i gubitak nekoliko hiljada radnih mesta, te ozbiljnih privilegija i nepresusnog izvora za krupne i sitne kradje na svim nivoima. Ali, zemlja je okrugla a zakoni fizike ne podlezu politickim uticajima pa cemo uskoro biti svedoci da je sve moguce dovesti u red.
Izvoze se samo viskovi koje pojedine zemlje imaju, nije moguce osloniti se na uvoz struje kao jedini izvor.
Inace u maloprodajnih 5,5 eur centi po kojim EPS prodaje struju je i 20% pdv. Ako Zdravkovic ima neke podatke o maloprodajnim cenama struje u Evropi, bilo bi lepo da ih objavi, onda ces videti koliko je struja jeftina.
Upravo sam pogledao moj racun za struju za Januar (ne grejem se na struju) potrosio 691 kilovat i platio 4565 din. (ukljucen PDV, znaci 6 eurocenti po kilovatu. Ako EPS uvozi struju u proseku 5,5 din, onda je u mom slucaju u gubitku. Treba uzeti jos i da postoji tehnicki gubitak od 8do12% zbog otpora provodnika i vidis da ja placam 15% jeftinije struju od nabavne cene. A troskove amortizacije dalekovoda, odrzavanja i plata nisam ni uzimao u obzir.
Miso, ne naleci na provokacije. Pada kisa, topi se sneg, povecala se Drina, vrte se turbine na Peruccu postavljene pre 50 godina i remontovane pre godinu-dve. Koliko kosta EPS ta struja? Prakticno nula. Hidrocentrale imaju mali broj zaposlenih, dobro placenih, efikasnost vrhunska. Vi, ljudi moji, stalno zaboravljate da u Srbiji ne radi privreda, da imamo izuzetno blagu zimu i da nema razloga za uvoz struje. Morali bi prvo da vidimo realnu strukturu troskova, da bi mogli da se izjasnjavamo. Siguran sam da se taj podatak vesto krije, a da ove price o svetskoj ceni sluze samo kao lose opravdanje. Da se ljudi ne greju na struju, kome bi prodavali struju? Osim toga, za godinu-dve svi ce preci na led osvetljenje, a tek ce se tada potrosnja smanjiti. Sve se vise ljudi greje na klimu, koja je takodje mali potrosac. Da ponovim, EPS ovakav kakav je, bas kao i nasa zemlja, nema perspektivu. Osim toga, smetnuli ste svi sa uma da ove godine treba da dodje do liberalizacije naplate struje. Nikome od vas nije palo na pamet da razlog za ovu kuknjavu nije upravo taj?
Privreda placa oko 11 din po kilovatu. To je otprilike cena sa pdv ukljucujuci reaktivnu snagu, angazovanu,… i razne ostale dodatke. Radio sam nrkoliko godina u EPS a i danas mi puno prijatelja radi tamo i poznata mi je realna slika preduzeca. Nije na odmet napomenuti da u Kostolcu postoji tzv. „dolina slonova“ u kojoj rade „isluzeni kadrovi“ koji imaju ogromne plate i bas nikakva zaduzenja. Interesantno mi je da napomenem da smo pre 15 godina na kopu u elektro sluzbi imali 2 zene ciji je jedini posao bio da kada zatrazis seme za odrzavanje neke masine, one iste isfotokopiraju. Koliko mi je poznato danas se tim poslom bavi veci broj ljudi nego tada. Hoces li gospodine Miso jos da me vuces za jezik. Pitaj nekoga koji vozac ili buldozerac kupuje gorivo? Neznam da li ti je poznato da jedan metar VN kabla kakvih ima vise desetina ili cak stotina kilometara na kopu, sadrzi 11 kg citog bakra (u proseku). Samo u jednoj godini konstatovan je „nedostatak“ tri kilometra kabla na jednom kopu. Kabl je nestao dok je trajao remont i dok nije bio pod naponom. Ali najinteresantnije je bilo konstatovati „kvar“ na pumpi za odvodnjavanje, i nestanak 200 m kabla (koji je pokretao tu pumpu dakle bio pod naponom od 6KV) u roku od 45 minuta koliko je trebalo da ekipa izadje na lice mesta (gde je fizicki konstatovan nestanak kabla) . Veruj mi ovo su sve sitnice, kakav cirkus imas u komercijali, a o „outsorsovanju“ pojedinih poslova cuo si samo delic na insajderu i aferi Kolubara. I sve to samo „proizvodnja“ pa ondea idemo distribucija,… Nemam reci, ponovicu samo jedno. Uz ovu cenu struje, svaki srpski domacin bi za godinu dana od EPS-a napravio najprofitabilnije srpsko preduzece, tacka.
Ja ne tvrdim da u EPSu nema kradja i neracionalnosti, sta vise siguran sam da ih ima i da su velike.
Ja samo tvrdim da i kad bi sve kradje i neracionalnosti eliminisali, to nebi EPS pretvorilo profitabilnu firmu. Cena struje je toliko niska da EPS gubi novac na svakom uvezenom kilovatu, sto sam vam na primeru mog racuna za struju i pokazao. Takodje su i ogromni gubici na onoj gluposti koju zovu „obnovljivi izvori“, a to nije EPS izmislio nego im je drzava nametnula.
Cena mora ici gore, a i racionalizacija poslovanja se mora sprovesti, takodje i ukidanje subvencija za alternativne proizvodjace. Tek ce kombinacija sve trii mere pomoci EPSu.
Miso, ti se stalno zalazes za komunizam, a sve vreme pricas o ceni. Osnovna sredstva EPS-a je dobio na poklon. Svi smo mi placali kredite, a plate, zaposljavanje, poslove, dobijali su samo ONI. Osnovna sredstva su dobili od gradjana, repromaterijal od boga i sad nelikvidni… Zasto padaju cene, primera radi, lap-topova? Konkurencija namece stalne inovacije i povecanje efikasnosti i produktivnosti. Sta od toga imamo u EPS-u? Vazno je postaviti sistem na zdrave osnove, a cena i sve ostale ce doci kao posledica.
Ta osnovna sredstva, koja su vam komunisti ostavili, ce se jednog dana morati zameniti, zato se i izdvaja za amortizaciju. Ugalj imamo ali kosta dok se izvadi i pretvori u struju. I kakve veze imaju laptopovi? Oni pojeftinjuju zato sto tehnologija napreduje, ali eksplatacija prirodnih bogatstava je svaki dan sve skuplja, nafta je za 10 godina poskupela 500%, isto vazi i za struju, i ona je u celom svetu sve skuplja i skuplja.
Nafta je poskupela iskljucivo zbog pljacke drzava koje je imaju i sto je u pitanju ogranicen resurs. Sto se tice amortizacije, odavno se to u Srbiji ne izdvaja. Samo se obracunava knjigovodstveno, zbog cega se beleze gubici, a realno se za amortizaciju vec dve decenije ni dinara ne odvaja. Uzmimo, primera radi, vodu za pice, kojima se bave takodje javna preduzeca. Sedamdesetih raspisan samodoprinos, ceo grad odvaja od plate, pregradi se reka, napravi brana, brana se da na upravljanje javnom preduzecu i ono pune 4 decenije, osim tekuceg odrzavanja ne ulozi nista, ali zato utrostruci broj zaposlenih, naravno, iskljucio iz partijskih i familijarnih redova. Pande kisa, otopi se sneg, napuni branu, mi odvrnemo kuci slavinu i lova tece javnom preduzecu. Tamo gde treba da se uvede vodovod se opet radi parama gradjan, sto licno, sto preko poreza i budzeta. Naravno, kod EPS-a je mnogo ozbiljnija masinerija u pitanju, ali sustinski cena te usluge apsolutno ne zavisi iskljucivo od realnih parametara. Sasvim je drugo kada neko plati za tu imovinu, pa onda posluje na ekonomskim principima, da bi investiciju otplatio. U Srbiji u javnim preduzecima ljudi umisljaju da su odabrani, da su genijalni i iznad obicnog naroda, a cime se bave nasa javna preduzeca, uzdanice nase socijalisticke zajednice – odvozom i odlaganjem djubreta, tocenjem vode, krpljenjem ulica, asvaltiranjem livada i izadavanjem u vidu parkinga, izdavanjem tezgi seljacima i nakupcima, pranjem i ciscenjem ulica, sahranjivanjem ljudi i slicnim poslovima koji zahtevaju vrhunsko znanje i mukotrpan rad…
Odvajali ili ne, za amortizaciju, oprema je svake godine sve starija i sve je blizi dan kada ce nam trebati milijarde za nove elektrane.
Sa ostalim se slazem da su javna preduzeca plen vladajucih stranaka, ali ne treba menjati vlasnistvo nad javnim preduzecima, nego sistem koji dovodi do toga da su JP plen vladajucih stranaka.
Treba menjati ljude, nije dzabe Staljin rekao: „Kadrovi sve resavaju“
Pogledaj sta Kinezi rade sa kadrovima koje uvate u kradji, e to je recept i za nas.