Promena produktivnosti rada u Srbiji po delatnostima 2000-2012

Podaci koji su priloženi u tabeli imaju za cilj samo da pruže uvid u redove veličina, ne i da budu apsolutno tačni, jer je za istraživanje ovog tipa mnogo ograničenja u dostupnosti podataka. Navodimo neka:

–         Broj zaposlenih u vojsci i policiji nije uključen u broj zaposlenih u državnoj upravi;

–         Individualni poljoprivrednici takođe nisu uzeti u obzir; broj zaposlenih u poljoprivrednim preduzećima je više smanjen od procenjenog broja individualnih poljoprivrednika, ali je u svakom slučaju rast produktivnosti izuzetno brz jer se ova populacija
smanjuje a proizvodnja stagnira;

–         Nisu uzeti zaposleni u preduzetničkom sektoru. Njihove promene u broju zaposlenih mogu korigovati indekse u skoro svim delatnostima u oba pravca;

–         Promene klasifikacija delatnosti, iz 1996 u 2010 uticao je na „lomljenja“ vremenskih serija podataka. Dodatan cilj je bio da se uporede indeksi produktivnosti sa indeksima realnih zarada, ali u tome nismo uspeli.

–         Za 2012 godinu smo podatke o BDP-u pretpostavili na osnovu kretanja u prva tri tromesečja, uz pretpostavku da se do kraja godine indeksi i dinamika nisu bitno promenili.

Šta nam kažu prikupljeni podaci?

Produktivnost rada u Srbiji je povećana za 66,7% u proteklih 12 godina, što daje izuzetno visoku prosečnu godišnju stopu rasta od 4,3% u međunarodnim poređenjima. Na žalost, ona je posledica izuzetno niske produktivnosti iz 2000. godine i posledičnog otpuštanja u godinama koje su sledile. Do rasta produktivnosti od 66,7% došli smo padom broja zaposlenih lica za 17,4% uz rast BDP-a za 37,6%.

Ukoliko u ukupan broj zaposlenih unesemo i procenjeni broj individualnih poljoprivrednika, koji je, prema podacima UNCTAD-a, smanjen sa 957 na 563 hiljada, dolazimo do smanjenja broja zaposlenih lica od 25%, i rasta ukupne produktivnosti rada za 83%, ili 5,2% prosečno godišnje.

U tabeli su prikazani podaci o rastu produktivnosti po delatnostima, na osnovu podataka o indeksima broja zaposlenih i BDP-a u 2012. u odnosu na 2000. godinu. U odnosu na prosečan rast produktivnosti 9 delatnosti je imalo nadprosečan rast u kojima samo jedna delatnost pri porastu broja zaposlenih, a sve ostale uz njeno smanjivanje. Šest delatnosti je imalo podprosečan rast produktivnosti, a tri su imale njen pad.

Najveći rast produktivnosti ostvaren je u oblasti informisanja i komunikacija, najviše usled rasta dodate vrednosti u telekomunikacijama. Dodata vrednost ove delatnosti povećana je 4,9 puta, a broj zaposlenih za 13,4% te je produktivnost povećana
za 332,8%. Prate je trgovina (produktivnost povećana 159,7%), građevinarstvo (151,2%), poljoprivreda (143,1%), prerađivačka industrija (111,3%) i sve ove delatnosti su imale smanjivanje broja zaposlenih lica.

Najveće smanjenje broja zaposlenih imala su poljoprivredna pravn lica (za 58,6%), zatim prerađivačka industrija (-53,5%) i usluge smeštaja i ishrane (-47,9%).

U odnosu na 2000. godinu smanjen je BDP u četiri od 18 delatnosti i to u vodoprivredi (-15,9%), uslugama smeštaja i ishrane (-10,4%), obrazovanju (-7,4%) i u prerađivačkoj industriji (-1,8%).

Nasuprot informisanju i komunikacijama, gde je produktivnost rada povećana 4,3 puta, pad produktivnosti su imali državna uprava, vodoprivreda i obrazovanje. U državnoj upravi je produktivnost rada za 12 godina smanjena za 0,6% jer je broj zaposlenih (ne računajući vojsku i policiju) povećan za 17,4%, a obračunati BDP za 16,6%. Vodoprivreda je povećala broj zaposlenih lica za 3,9%, a smanjila BDP za 15,9%, te je produktivnost rada smanjena za 19,1%. Obrazovanje je oborilo produktivnost rada za petinu jer je povećan broj zaposlenih lica za 15,8% a smanjen je BDP za 7,4%. Rast broja zaposlenih u obrazovanju pri smanjivanju
broja dece i mladih koje ga pohađaju i intuitivno upućuje na ovaj zaključak.

U 2012. godini je prvi put nakon 2000. godine smanjena produktivnost rada jer je BDP pao više od pada broja zaposlenih lica. To važi na nivou ukupne ekonomije, ali ne i kod prerađivačke industrije, građevinarstva, trgovine, gde je nastavljeno smanjivanje broja zaposlenih, te i rast produktivnosti.

Tabela: Indeksi zaposlenih, BDP-a i produktivnosti u 2012. u odnosu na 2000. godinu

Da bi smo produktivnost rada, umesto indeksa, učinili manje apstraktnom a više „opipljivom“ podelili smo broj dodatu vrednost po delatnostima sa brojem zaposlenih kako bi dobili produktivnost rada (merenu novostvorenom vrednošću) po zaposlenom. Prve rezultate smo morali da cenzirišemo jer podaci o dodatoj vrednosti u državnoj upravi nisu sadržali zaposlene u vojsci i policije, te su mogli da nas odvedu do krajnje tendencioznih zaključaka. Po tim cenzurisanim podacima u 2000 godini dodata vrednost u državnoj upravi bila je 398 hiljada po zaposlenom, i bila je najveća među svim delatnostima (što je i logično usled kvalifikaciono najbolje strukture: najvećeg udela visokokvalifikovanih u ukupnom broju zaposlenih), da bi u 2012 godini pala u donji deo tabele, tik iznad prerađivačke industrije. Na osnovu takvih podataka mogli bi smo da zaključimo da smo pre demokratskih promena imali izuzetno jaku državu u kojoj su njeni probrani zaposlenici radili ne samo za platu, već i za viši interes, a da smo od tada demokratizacijom smanjili vrednost državničkom poslovanju. Zato smo ove podatke korigovali
naniže. Za 2012 godinu uzeli smo da je u vojsci i policiji radilo 91.234lica, a za 2000. godinu smo pretpostavili da je bilo 78,5 hiljada zaposlenih.

Sa njima uključenim u državu dolazimo do sasvim drugačijih podataka koje prilažemo u drugoj tabeli. Državna uprava je u 2012 godini imala veću produktivnost rada samo od poljoprivrede, što baš i nije za pohvalu ako znamo da je najveći deo poljoprivrednika premašio 50. godinu, a da i sa 80 i dalje marljivo rade. Dodata vrednost u poljoprivredi bila je 500 hiljada dinara, u državnoj upravi 692 hiljade, dok su iznad nje bili obrazovanje sa 1.032 hiljade i zdravstvo sa 1.032 hiljade dinara. Prosečna produktivnost bila je 1.220 hiljada dinara i samo su ove četiri delatnosti bile ispod proseka. Uprkos cenzuri, državna
uprava je opet iskočila u 2000 iznad proseka, sa 176 hiljada dinara u odnosu na prosečnih 114 hiljada, dok su zdravstvo i obrazovanje i tada i sada bili ispod proseka.

Kada ovu priču dodatno zakomplikujemo i prosečnim platama dolazimo do udela zaposlenih u novostvorenoj vrednosti i do odstupanja zarada po delatnostima u odnosu na njihovu novostvorenu vrednost.

U prošloj godini je prosečna bruto zarada iznosila 689 hiljada dinara i učestvovala je sa 56,5% u novostvorenoj vrednosti zaposlenih. Reklo bi se, fer odnos prema zaposlenima jer ostalih 43,5% treba da podele poslodavci sa bankama na ime duga. Ukoliko nam je udeo zarada u novostvorenoj vrednosti mera eksploatacije dolazimo da su najsurovije eksploatisani zaposleni u ostalim uslužnim delatnostima, koji su primali 15% novostvorene vrednosti (478 od 3.189 hiljada dinara), zatim u uslugama smeštaja i ishrane sa 22%, u informacijama i komunikacijama 26,5% , zatim u administrativnim i pomoćnim uslugama sa 29,1%, trgovini sa 29,7% i u građevinarstvu sa 29,9%. Izuzev građevinarstva, radi se o delatnosima koje su dominantno sačinjene od ženske radne snage, pa je eksploatacija žena i na poslu, kao i kod kuće, višedecenijska praksa. Nadprosečan udeo u novostvorenoj vrednosti ima državna uprava, 123% (854 hiljada bruto zarada u 692 hiljade dodate vrednosti), zdravstvo (61,4%) i obrazovanje (66,3%). Poljoprivredu da ne računamo jer na osnovu zarada u pravnim licima, koje su bile 599 hiljada ne možemo da kažemo da su i individualci bili te sreće. Naročito ako uzmemo u obzir i sušu.

Podaci mogu dalje poslužiti za svakojake analize i zaključivanja. Na primer, zaposleni u prerađivačkoj industriji imaju za 34,8% veću produktivnost rada (mereno novostvorenom vrednošću) od zaposlenih u zdravstvu, za 46,7% veću nego u obrazovanju, a za 118,7% veću od državne uprave. Pri tome primaju 14,2% manje plate od prvih, 13,6% od drugih i za 30,8% manje od trećih.

Što bi rekao Kalimero: „nepravda, pa to ti je“.