Ekonomska diplomatija ili Šta se proizvodi i izvozi iz Srbije?

Razgovor sa gospodinom Miloradom Popovićem na TV Svet Plus info o skupštinskoj diplomatiji motivisao me je da pripremim ovaj post.  Naime, u Srbiji postoji naopak sistem razmišljanja suprotan ekonomskim interesima najvećeg broja njenih građana, pa ekonomske diplomate treba da nam dovedu investitore, što treba da učine i predsednik i ministri i parlament. Sasvim u skladu sa Domanovićevom Stradijom, ali potpuno suprotno osnovnim interesima domaćih proizvođača i zaposlenih.

Kad smo kod stranih investitora njihov direktan i pozitivan efekat ima zasnivanje proizvodnje u Srbiji. Direktan jer upošljavaju nezaposlene i pozitivan jer će se povećati domaća proizvodnja i izvoz i/ili smanjiti uvoz. Ostali investitori kupuju tržište, monopol na tržištu, tržišni udeo, prirodne i druge resurse.

Stoga bi srpsku diplomatsku aktivnost trebalo preusmeriti za 180 stepeni. Šta Srbija može da ponudi drugim zemljama a može kvalitetno da proizvede?

U prvoj tabeli je priloženo 152 proizvoda koji se izvoze u količini većoj od 10.000 tona. Više od milion tona izvezeno je samo kukuruza, od 100 hiljada do milion tona 18 proizvoda a 133 između 10 i 100 hiljada tona. Od hiljadu do 10 hiljada tona u 2011 godini bilo je 513 proizvoda, od 20 do 1000 tona još 1332 proizvoda, a manje od 20 tona još 1984 proizvoda.

U statistikama robne razmene treba biti oprezan u pogledu reeksportovanih proizvoda, onih koji se uvezu u Srbiju kako bi bili plasirani u susedne zemlje. Dakle, ne predstavljaju domaću proizvodnju. Sada ćemo zanemariti ovaj problem. Suština je
da se svašta proizvodi u Srbiji, i da veliki deo ove proizvodnje ima potrebu za sistemskom podrškom kako bi se dalje razvijao, jer mu je spoljna tražnja osnova za dalji rast.

U tabeli su zelenom bojom obeleženi poljoprivredni proizvodi, plavom građevinski, žutom prehrambeni, braon industrijski, dok su neobojeni ostali hemijski proizvodi, rude, gvožđe i čelik i drugi proizvodi.

Sledi nabrajanje količina izabranih proizvoda:

Među pićima, sa i bez alkohola, iz Srbije se najviše izvoze:

Pivo – 115 hiljada tona;

Ostala bezalkoholna pića – 97;

Vode sa zaslađivačem -56;

Vode bez zaslađivača – 47;

Mleko – 47;

Vina – 12 hiljada tona,

Sok od jabuke – 8 hiljada tona;

Ostala alkoholna i bezalkoholna pića su plasirana u inostranstvo u manjim količinama.

Žitarice i industrijska bilja su imala količinu u iznosu od:

Kukuruz – 1.622 hiljade tona;

Šećerna repa – 433;

Pšenica – 287;

Rafinisan šećer – 192;

Hrana za životinje, ostala: 83 hiljade tona (35 u 2007, 48 u 2008, 60 u 2009, 73 u 2010
i 83 u 2011);

Melase, ostale – 60;

Suncokretovo ulje – 53;

Sojino ulje, sirovo – 42;

Soja – 41;

Pšenični durum – 33;

Suncokretovo seme – 30;

Suncokretovo seme ili ulje, sirovo -27;

Otpaci od kukuruza – 24;

Proizvodi od kuukuruza – 22;

Proizvodi od soje – 20;

Suncokretovo seme -16;

Ječam – 9;

Seme kukuruza – 9 hiljada tona,

Kukuruz šećerac zaleđen 4,5 hiljada tona.

Kod povrća i voća najveće količine bile su:

Jabuke – 130 hiljada tona;

Maline – 100 hiljada tona;

Sleđeno voće: 53;

Šljive: 23;

Breskve i nektarine: 15;

Trešnje: 11;

Smrznutopovrće: 10;

Kupus: 10;

Krompiri: 9;

Grašak – 8;

Šargarepa: 7;

Sveže maline i kupine – 7;

Sosevi – 7;

Džemovi – 5;

Pasulj – 5;

Paradajz – 5 hiljada tona;

Sveže kajcije 3,3 hiljada tona;

Sveže kruške i dunje 2,8 hiljada tona (325 tona u 2007, 896 u 2008, 1325 u 2009 i 1.152 tone u 2010).

Od ostalih prehrambenih proizvoda veću količinu u 2011 imali su:

Slatki biskviti – 14,4 hiljada tona;

Kvasac – 12,9 hiljada tona;

Čokolade – 9,7;

Jogurt – 9,6;

Hrana za pse i mačke za maloprodaju – 6,9 hiljada tona (830 tona u 2007, 103 u 2008, 113 u 2009 i 1.653 u 2010);

Margarin – 5,7 hiljada tona;

Waffles and wafers – 5,5 hiljada tona;

Ostali sirevi –4,5 hiljada tona;

Interesantan je izvoz izdavačke industrije: u 2011 godini izvezeno je 5.980 tona dnevnih novina, 3.213 tona knjiga i brošura i 2.887 tona novina , žurnala koji izlaze najmanje 4 puta nedeljno. Tako u proseku dnevno iz Srbije izlazi 16 tona, 8,8 tona i 7,9 tona nabrojanih proizvoda, respektivno.

Iz Srbije je u 2011 godini plasirano praškova za pranje i čišćenje teških 58 hiljada tona,  pneumatskih guma od kaučuka teških 52 hiljade tona, podnih obloga od polimera vinil-hlorida 50 hiljada tona, drvenog nameštaja ostalog 29 hiljada tona,  aluminijumskih kontejnera do 300 litara 21 hiljada tona, ostalih lekova 14 hiljada tona, nameštaja za spavaću sobu 6,5 hiljada tona.

Nabrojane količine izabranih proizvoda dokaz su da se u Srbiji svašta proizvodi i izvozi, i to u velikim količinama. Od samih količina značajnije je koliko izvoz sadrži novododate vrednosti u Srbiji u jedinici izvezene vrednosti, kao i jedinične vrednosti nabrojanih količina.

Vrednost izvoza Srbije povećana je sa 6,36 milijardi evra u 2007 na 8,3 milijarde evra u 2011, dok je količina povećana sa 9,5 na 10,7 miliona tona. Jedinična vrednost izvoza, prosečna, bila je 672 evra po toni u 2007, 771 evro u 2008, 671 evro u 2009, 698 evra u 2010 i 779 evra u 2011 godini.

U drugoj tabeli su jedinične vrednosti izvoza 100 proizvoda sa najvećom vrednošću u 2011 godini. Najveću vrednost izvoza imao je kukuruz, 310 miliona evra, ali je njegova jedinična vrednost bila samo 191 evro po toni. Suprotnost kukuruzu predstavljaju mobilni telefoni (verovatno reeksport) koji su vredeli  481 hiljadu evra po toni, 40 miliona evra, težine 83 tone. Da bi se zaradilo istih 310 miliona evra kao i od kukuruza potrebno je 645 tona mobilnih telefona, a ne 1.621.646 tona.