Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Svetska trgovina oružjem je obavijena velom tajni jer se njen najveći deo obavlja pod šifrom „ostali proizvodi, neklasifikovani“. Bez obzira na činjenicu da je trgovina oružjem i municijom povećana za 54% u 2011. u odnosu na 2008. godinu radi se o simboličnoj registrovanoj vrednosti od 10,2 milijarde evra, u čemu više od polovine ostvaruju SAD (2,7 milijarde) i Rusija (2,6 milijarde). Rast u 2009 godini ukazuje na činjenicu da i u najgorim vremenima kriza oružje ima svetlu i izvesnu perspektivu.
Pri ovako maloj registrovanoj vrednosti trgovine BJR su relativno visoko kotirane: Hrvatska je na 23. mestu, Srbija na 29, BiH na 30, Crna Gora na 42 a Slovenija na 47. u svetu. Makedonija nije registrovala izvoz naoružanja i municije u prošloj godini mada je u prethodnim imala izvoz. Kada se saberu vrednosti izvoza svih BJR dolazimo do sjaja nekadašnje zajedniče države: sa 110 miliona evra izvoza bili bi smo na 18. mestu, tik iza Češke, a ispred Kine.
Dinamika svetske ekonomije veoma mnogo zavisi od razvoja vojne industrije u SAD. Čuvena je izjava Krugmana kako iz krize možemo izaći kroz razvoj kosmičkog programa odbrane od napada iz svemira. Izjava je u potpunosti tačna. Prvo američka vojna industrija razvije nove tehnologije u vojne svrhe, a zatim te tehnologije prelaze u komercijalnu upotrebu i tako se kreiraju ekonomski ciklusi kroz rast tražnje za novim proizvodima.
Proizvodnja oružja je, dakle, mnogo vrednija od samih brojki o broju zaposlenih, količinama i vrednosti izvoza. Profitabilnija je, i manje smrdi, od uzgoja svinja, na primer. Proizvodnja oružja je direktno i indirektno povezana sa proizvodnjom skoro svih industrijskih proizvoda. A to znači da se ostala proizvodnja lako može preusmeriti na proizvodnju oružja, o čemu nam iskustva ratovanja dosta govore.
Oružje se stoga može pronaći na mnoštvu pozicija, a ne samo kao „neklasifikovana roba“. Na primer, osim carinske šifre 9306 izlistao sam i 8802 na kojoj se nalaze avioni, helihopteri i svemirske letelice. U 2010. i 2011. godini je došlo do obnavljanja izvoza školskih letelica za obuku pilota u Irak. To onda povećava prošlogodišnju vrednost izvoza oružja sa 25,9 miliona evra za još 8,6 miliona evra. „Za još“ jer još treba dodati vojnu odeću i obuću, konzerviranu hranu, vojne brodove… Na poziciji 8710 nalaze se tenkovi i oklopna vozila, ali nije registrovana značajna vrednost izvoza iz BJR. U svetu je izvoz tenkova registrovan u iznosu od 1,5 milijardi evra, u čemu najveću vrednost imaju SAD (691 milion evra), Kanada (473), Švajcarska (144) i Finska (42 miliona evra). Izvoz ratnih brodova (HS 8906) vredeo je 1,26 milijardi evra, u čemu su najveću vrednost imali Španija (925 miliona) i Holandija (185 miliona evra). Da zaključim, gde god da zaviriš izleće oružje.
Pošto Hrvatska ima vrednost skoro jednaku zbirnoj izvoza Srbije i BiH izlistani su i njeni osnovni proizvodi. Dok su kod Srbije to bombe, granate i municija kod Hrvatske su revolveri i pištolji. Ovo govori o komplementarnosti izvoza, pa bi firme mogle zajedno (uključujući tu i BiH i Crnu Goru) da nastupaju na trećim tržištima. Strahote ratova na ovim prostorima bile bi najbolja reklama za zajedničku prodaju, i dokaz da smo najbolji u svemu što je u vezi sa oružjem. Parola bi mogla da glasi: „krivi ili ne, zajedno uništavamo najbolje“.
U tabelama su izlistane zemlje u koje se najviše izvozi. Dok letelice odleću za Irak, skoro polovina municije iz Srbije završi u SAD. Novo izvozno tržište je postao Avganistan gde je izvoz povećan sa 7 hiljada na 1,2 miliona evra. Avganistan je najperspektivnije tržište za dalji rast izvoza municije. I Hrvatska je, nakon SAD, najviše plasirala oružja u Irak (9,2 miliona evra) i u Avganistan (0,7 miliona). Bosna i Hercegovina nije razvrstala u koje zemlje izvozi, dok Crna Gora izvozi municiju, najviše u Egipat.
U ovoj godini je izvoz oružja i municije iz Srbije povećan za 53,5%, u periodu januar-septembar u odnosu na isti period 2011, sa 16,9 na 26 miliona evra. Ukoliko druge zemlje nisu imale ovako veliki rast vrednost to bi Srbiju dodatno podiglo na 25. ili 26. mesto u svetu u 2012. godini.
Pomanjkanje prave vrste oruzja Srbiju je i dovelo do pozicije da joj je teritorija neodbranjiva. Ako Srbija misli da zastiti Vojvodinu,Rasku oblast,Jug Srbije ( Presevo) i svoj zivalj koji se nalazi van njene teritorije neophodno je da poseduje pristojnu kolicinu kvalitetnog orPrizvodnja oruzja u svrhu odvracanja od unistenja Srbije zapravo je razvojna sansa… uzja. U narednoj deceniji a moglo bi se reci i u narednim mesecima videce se koliko je taj segment drzavnosti neophodan na Balkanu.
Rat je najbolje zaobici ali Srbija je uvek bila uvlacena u rat mimo svoje volje pa nema razloga verovati da tako nece biti i u predstojecim sukobima.
Na stranu cinjenica o ekonomskoj koristi vojne industrije jer Srbija zapravo mora da uveze savremena borbena oruzja koja se ovoga puta nece odnositi na odbrambenu strategiju.
Takvo oruzje vec poseduju drzave u nasem okruzenju i za Srbiju je to prioritet prvog reda.
Zaista je vojna industrija naša velika šansa,ponajviše zahvaljujući dobrim odnosima sa zemljama u razvoju,delimično i obnovljenim diplomatskim inicijativama u cilju očuvanja KiM.Potrebno je IMK 14. OKTOBAR, Kruševac,transformisati u fabriku modernizovanih tenkova T 84,za koje SDPR ima gotove projekte.Početni dogovor je potrebno uraditi s Kuvajtom,jer smo im ostali dužni iz perioda 90.-ih,određeni broj tenkova,ali ih,s druge strane,treba usloviti sa nabavkom nove količine,s obrazloženjem o jedinom načinu isplativosti posla.Bolje upućeni će primetiti,kako je u tom našem tenku onomad ugrađivana makar polovina delova iz bivših Republika,prevashodno BiH i hrvatske,ali Čajavec(jedan od većih komponentaša je u RS,mada je pitanje koliko je pogona davno ugašeno,pretpostavljam gotovo svi i pitanje je dali se može obnoviti i osavremeniti proizvodnja).Ipak,jedini veći problem može biti kupola tenka,koja je rađena u Đuri Đakoviću u hr,pa treba razmotriti supstituciju u Kruševcu,koja je uz neka ulaganja ,verovatno moguća.Takođe,s Rusima treba razmotriti i proizvodnju zajedničkog aviona u fabrici Utva,koja je 80.-tih u saradnji s Rumunijom,uspela proizvesti za ondašnje prilike relativno pristojan avion,što bi se uz pomoć ruske tehnologije dalo izvesti ponovo,s tim da ima tržišne opravdanosti,u smislu nekih tržišnih niša,(zemlje Afrike i Azije s kojima imamo tradicionalno dobre odnose),u koje Rusi ne mogu,(iz bilo kojih razloga),ući.Ovo,s postojećom najavom proizvodnje oklopnih transportera i samohotki,uz ustupanje tehnologije za proizvodnju S-300(navodno ponudio Rogozin),bi nas dovelo,kako do pozicije ozbiljnog izvoznika naoružanja,tako i do regionalne vojne sile,za koju bi,kako reče Rogozin,“svako morao dobro da razmisli,pre nego što odluči da je napadne“.