Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Namera autora je da u ovom radu iznese nekoliko ključnih odrednica o trenutnoj ekonomskoj poziciji Srbije (ne faktičkom stnaju jer manje-više svi analitičari i posetioci ovog sajta to dobro znaju i dobro su informisani od strane autora radova) i novinskih naslova da je Srbija u teškoj ekonomskoj situaciji, ali da je izbegla bankrot javnih finansija i sudbinu Grčke. Kada se pogleda bilans javne potrošnje, odnosno finansijksi račun ova konstacija je tačna. Da, bankrot je trentuno izbegnut ali po koju cenu. Cenu daljeg enormnog zaduživavanja i plaćanja kamata o kome je kolega Zdravković veoma iscrpno pisao i nije mi namera da isto ponavljam. Hoću da konstatujem sledeće: Srbija je u latentnom stanju bankrotstva i to isklučivo zbog smanjenog i nedovoljnog fisklanog kapaciteta države. Smanjeni fiskalni kapacitet je odraz stanja privrede koja je glavni faktor budžetskih prihoda s jedne i stanovništva s druge strane. Stanovništvo puni bužet samo i isključivo iz prinadležnosti i doprinosa iz privrede. Znači, ne postoji nikakav fisklani kapacitet države ako nema privredne aktivnosti. To je jasno i studentima prvog semestra ekonomija gde se ovaj problemizučava iz veoma dobre prevedene knjige Gregory Mankiwa—a. Ako privreda gubi svoju vitalnost i fiskalni kapacitet se smanjuje. Ravnoteža se postiže u tački u kojoj svi fiskalni rashodi moraju biti uskladjeni sa trenutnim prihodima što i nije velika katastrofa ako su ove tačke na višem ranvotežnom nivou. U Srbiji su nažalost ove tačke veoma blizu egzistencijalnog minimuma prema svim relevatnim pokazateljima.
Srbija je u preteklu deceniju svoju privredu dovela do samouništenja i sve ovo što se dešava i što će se dešavati u narednim godinama je samo posledica loših poteza nekopetentnih i nestručnih kreatora ekonomske politike, kao i svojevrsnih tržišnih fundamentalista oličenih čak i u likovima kvazi stručnjaka i medijski aktraktinih ličnosti u periodu tržišnog neoliberalnog fundamentalizma kada oni koji su se usudili čak i da drugačije misle medijski su bili prokaženi i anatemisani.
Šta je suština ovih konstatacija. Nekoliko osnovnih. Koji je trenutni fiskalni kapacitet države oličen u privrednim aktivnostima. Odgovor: veoma slab, jer nosilac svih privrendih aktivnosti, zaposlenosti, stvaranja novododate vrednosti i društvenog bogatstva, industrija je na najnižim granama u poslednijih nekoliko decenija. Snaga industrije se ogleda u novododatoj vrednosti, zaposlenosti, novih tehnologija, izvozu naročito. Poznato je da izvozne aktivnosti uglavnom čini proizvodnja razmenjih dobara koje daju samo dve privredne grane: industrija i poljoprivreda (gradjevinarstvo takodje ali spada u privredne usluge, po meni neopravdano). Svetska ekonomska kriza nije pogodila industrijske zemlje (u Evropi Nemačka u svetu zemlje BRIK-a), što znači da ove zemlje nisu preferirale virtuelnu nego realnu ekonomiju.
S druge strane izvoz je garancija stabilnosti medjunarodne finansijske pozicije jer je ovo dominantni put pribavljanja deviza i garancije stabilnosti domaće valute u malim zemljema osetljivim na šokove deviznog kursa.
Srbija ima veoma velike probleme u segmentu medjunarodne razmene i tu praktično nastaju osnovni problemi srpske ekonomije. Ovo ću pokušati da obrazložim pokazateljima učešća industrije u ukupnom izvozu kao i komparativnoj analizi izvoza sektora industrije Srbije, Poljske, Slovačke i Češke, tj. tranzicionim zemljama sa kojima se Srbija realno može porediti (u 000 dolara)
Kada se uporedi izvoz izabranih zemalja Srbija je izvozni patuljak u odnosu na Poljsku i Češku. Slovačka ima 6-8 puta veći ukupni izvoz od Srbije.
Učešće industrije i poljoprivrede u izvozu
Srbija u 000 dolara
Poljska u 000 dolara
Analizirane zemlje (osim Srbije) imaju dominanto učešće industrije u izvozu. Odnos poljoprivrede i industrije u spoljnotrgovinskoj razmeni Poljske je:
Ceska (izvoz po godinama u 000 dolara)
Slovačka:
Srbija:
Uporedni prikaz izvoza glavnih industrijskih grana u 000 dolara:
U tabeli se vidi da su glavne industrijske izvozne grane skoro indentične izvoznim granama posmatranih zemalja stom razlikom što je izvoz Srbije neuporedivo inferniornije od izvoza grana u ostale tri posmatrane zemlje. Najviše zaostaje izvoz onih grana koje imaju veću dodatu vrendost i grana gde je primena znanja značajna. Na prvom mestu su vozila, gde Poljska i Češka samo u ovoj grani imaju nekoliko puta veći izvoz od ukupnog izvoza Srbije.
Ukupna realizacija sektora industrije Srbije od 2006-2011 godine u 000 dinara i 000 eura
Izvor: NBS, za podatke o prosečnom kursu, APR za podatke o prihodima i rashodima
Izvozni potencijal privrede Srbije odnosno njene industrije se najbolje može analizirati kroz ukupne poslovne prihode. Potencijal industrije se ukupno meri realizacijom od oko 16-17 milijardi eura ukupno u 2010 i 2011 godini. U 2009 u vreme eskalacije krize ukupni poslovni prihodi industrije su bili samo 1,6 milijardi eura. Ovaj podataka govori sam za sebe o veoma niskom nivou aktivnosti industrije Srbije, stoga ne čude ovakvi izvozni rezultati. Učešće izvoza u poslovnom prihodu industrije je 36,49% u 2011 godini, odnsno industrije je smanjila svoje izvozne kapaciteta u 2011 u odnosu na 2008 i 2007 godinu.
Paralelno sa tim značajno pada i ukupna broj zaposlenih u sektoru preradjivače industrije.
Neto smanjenje zaposlenih u sektoru preradjivačke industrije za 5 godina je 85,000 radnika. Učešće industrije u ukupnom broju zaposlenih je samo 17,9%, nešto više od učešća industrije u društvenom proizvodu.
Ove veoma alarmante brojke govore o sledećem:
- Ubrzano ekonomsko zaostajanje Srbije neće se moći zaustaviti bez radikalnog pristupa problemu oživljavanja industrije;
- Pad fisklanog kapaciteta države kroz nemogućnosti ubiranja poreza i doprinosa
- Zaostajanja poljoprivrede jer pada aktivnost onih grana industrije koje su neposredno vezane za poljoprivredu;
- Nemogućnosti dalje zapošljvanja stanovništva jer industrija kroz ulaganja i inteziviranje poslovnaja privlači najveći broj radnika
- Tehnološko i kadrovsko zaostanje, izostanaka istraživanja i razvoja jer je industrija glavni pokretač ovih aktivnosti;
- Bankrot javnih finansija kada troškovi zaduživanja predju “crvenu liniju“ budžeta;
- Bankrot je izbegnut po cenu novog zaduživanja, plan novog zaduživanja u 2013 je oko 3,5 milijardi eura
- Stagnacija izvoza i ubrzano dalje siromašenje stanovništva i države.
Naravno da država ne može osnivati industrijska preduzeća jer smo sproveli privatizaciju privrede i država jedino stimulativnim merama (a može mnogo toga učiniti) da privuče prevashodno industrijske investicije. Suvišno je govoriti da je minut do dvanaest i da svako dalje oklevanje i prolongiranje neophodnih akcija vodi u dalje urušavanje srpskog društva i države.
Zakljucak je pogresan koncept,nerealan i neostvarljiv.Srbija, a o tome smo vec govorili, ima politicki problem koji je davi svilenim gajtanom. Jedino drustveno-ekonomsko resenje za Srbiju je da ponisti SSP, automatski zamrzne integraciju ka EU, obori standard gradjana i tako dovede u ravan javne finansije i mogucnost otplate duga i onda polako decenijama korak po korak napred…( inace to je univerzalni kljuc za vecinu PIGS drzava)
Sve ostalo je demagogija i spisak zelja iz glave brace Grim.
Posebno je potrebno u ovom trenutku da vlada Srbije odredi apsolutni prioritet u infrastrukturnim radovima jer je predjena tacka iz koje postoji ekonomska korist iz tih radova. Po meni trebalo bi momentalno zamrznuti radove na autoputu za Cacak i raditi iskljucivo na zavrsetku autoputa od Subotice do Preseva a sva sredstva i operativu uputiti na kanalsku mrezu u Srbiji i posebno Vojvodini.Posebno treba zamrznuti svaku mogucnost javnog difersifikovanja nastajanja duga (Kina,Azerbejdzan itd..) jer to je ortodoksna glupost..To je promisao glupog coveka koji ima neverovatnu moc da dva puta napravi istu gresku na dva naizgled razlicita nacina.( Dinkic)
Od ovog trenutka svaka aktivnost na infrastrukturi vuce Srbiju ka 100 % duga u odnosu na BDP. Ljudi iz Vlade to ne razumeju i apsolutno ne poimaju.Potrebno je i da se momentalno stavi pod kontrolu budzet Grada Beograd kao i budzet Vojvodine jer u datom trenutku mogu biti onaj jezicak koji ce povuci Srbiju ka nekontrolisanom bankrotu. To treba uciniti po svaku cenu pa cak i da se zamrznu radovi na vremenski besmislenoj investiciji mosta ka Borci…
Zapravo sustina je u cinjenici da se ekonomski deo vlade Srbije vodi politikom da ce u buducem vremenu sve ostati na sadasnjem nivou sto je potpuno nemoguce jer odluka o povlacenju kapitala sa Balkana je vec doneta i to se odnosi kako na investicioni tako i na bankarski kapital.
Obecanja administracija ( Vasington,Brisel,Moskva i delom Peking) nisu utemeljena u realnosti vec u politickoj mahinaciji i na toj promisi Srbija ne sme da pravi neoprezne korake. Administracije nemaju moc nad kapitalom…
U principu koncept ove ali i svake prethodne vlade Srbije je potpuno nemoguc i fascinantno je to drustveno nepriznavanje realnosti. Politicke elite tako prave trasu za potpunu anarhiju ali delom krivicu preuzimaju i think-tank jer osim konstatacije ne nude ni jednom recju ostvarivo resenje.Ovde svi zajedno kao pijanci beze od obaveza,odgovornosti i bola….
Ne volim brojke i statistiku. „Posebno je potrebno u ovom trenutku da vlada Srbije odredi apsolutni prioritet u infrastrukturnim radovima“ U zemlji koja se zove Ekvatorijalna Gvineja i koja je jedna od najvecih po per capita na svetu radi se autoput u duzini od 220km na kom su Srbi nosici celog posla, a izvodjaci na 120km. Ostale poslove kao nekoliko rekonstrukcija od 40km ni ne racunam. Nacuh da je dobijen i neki put od 80km u Gabonu.Sa nama rade Indusi, Kinezi ( firma koja zeli da radi puteve preko Eksim banke) Filipicni i raznorzni Afikanci. Da li je moguce da radimo autoput kroz dzunglu, a ne mozemo u Srbiji? Inace spomenuh i pre, a i sada cu..Kinezu su do 5 puta min manje placeni u neto iznosu. Mile jednom sam Vas pitao za ove ljude i firmu niste odg…
U ovom trenutku je manje bitno ko radi i gradi vec cijim kapitalom. Srbija je potrosila momentum u kom je imalo ekonomskog interesa ulagati u infrastrukturu bez obzira na poreklo kapitala.Sada to moze raditi samo iz potencijalno stvorenog viska…Sve ostalo je ekonomski neopravdano i vodi drzavu u duznicko ropstvo i kolaps …Srbija nece biti duznik kao i ostale drzave jer ce se od nje traziti da se zbog duga odrekne suvereniteta nad Vojvodinom i delom Srbije koji povezuje „zelena transverzala“. Ekonomija i zaduzivanje su legitimno ratno oruzje bar tako kazu vojni dzepni prirucnici….
Slazem se da je besmisleno ulagati u infrastrukturu u smislu puteva mostova,… Nama treba nesto sto donosi prihod, a ja tu vidim samo energetske objekte, mozda irigacioni sistem i metro u Bg.
Meni je najinteresantniji naslov. Ako ste pred bankrotom pa se onda zaduzite i postanete likvidni izvestan period, kako ste izbegli bankrot? Nisam pristalica teorija zavere ali mislim da se ovde stvari odvijaju po unapred zacrtanom scenariju. Prilicno sam siguran da ce „duznicka kriza“ pre ili kasnije biti „resavana“ prodajom EPS-a poljoprivrednog zemljista i svih ostalih resursa Srbije. Prosto je neverovatno sta su sve administracija i cinovnicka sluzba spremene da urade nebi li sebi produzile zivot. Po koju cenu, njih nije briga. Ja odgovorno tvrdim da se sa nekoliko hrabrih poteza (koji ce boleti) moze krenuti napred ali avaj? Niko nema zelje ni interesa da se time bavi, pogotavo strani instruktori i sa „leve“ i sa „desne“ strane. Kada „izaberemo“ vlast koja ce voditi racuna o interesima drzave a ne pojedinacnih grupa gradjana i politicko-administrativne oligarhije onda se necemu mozemo nadati, naravno uz uslov da se odreknemo mnogih stvari i muski zasucemo rukave. Iskreno, ja mislim da je tako nesto u Srbiji potpuno nemoguce, barem u blizoj buducnosti, pa ostaje da konstatujemo da je Srbija nazalost odlozila bankrot. Kazem nazalost jer sto kasnije dodje bankrot ce biti skuplji i razorniji. Ostaje mi i potpuno nejasno pitanje kako zemlja koja ima FIAT koji dodatu vrednost trosi na plate od 35000 din a sav profit ispumpava na razne nacine, dakle kako takva zemlja moze da placa nastavnika 45000 administraciju, lekare, sudije, vojsku, policiju, mnogo vecim iznosima. Zasto svi veruju u perpetummobil, pa se onda odjedanput cude sto se Evropa cepa po savovima.
Koji je sistem po Vama najbolji ako kazete da Evropa puca po savovima? Zasto mi ako smo toliko pametni ne kupujemo tudji „Eps“ nego prodajemo svoj? Zasto mi ne napravimo teoriju zavere i ostale navedemo da deluju u pravcu naseg cilja?
Scenario u kom je gubitnicka uloga uvek predvidjena za nas, ali ne zahvaljujuci reziseru vec samim nama. Mi smo riba koja se stalno peca na isti mamac. U poslednjih 20tak godina prodali smo svest, teritorije sve za saku dolara pa nece nam biti problem da prodamo ni EPS, ni poljoprivredno zemljiste, ni ostale resurse. Naveo sam Vam primer 95 i kako je izgledala svesna prodaja zivota, istorije, svesti i to sve u jedno danu. Ljudi koji nas predstavalju bilo ovi od pre ili ovi sada i koji nas zaduzuju na sve strane su dokumentovani prevtljivci i takve niko ne voli. Dovoljno je pogledati njihove izjave u poslednjih 20 tak godina i njihove promene u pravcu kako vetar duva. Bilo kojoj instituciji ili drzavi gde se obratimo za pomoc ( narkomansku dozu ) sede ljudi odredjenih verovanja i vrednosti. Mogu da zamislim kako nekom coveku izgleda kada se Ivica Dacic sastane sa Tacijem. Kada to moze da uradi svom narodu, svojoj istoriji.. Niko takvog covek niti ceni ni ga uzima za ozbiljno. Slicno je i sa otalima. Dileri ne cene narkomane, cak sta vise preziru ih.Da bi bilo ko sa nama ozbiljno postupao neophodno je da da sami sebe postujemo i tek tada ce i drugi tako da nas postuju. Hrvati ulaze u EU iako je to drzava nastala na etnickom ciscenju. Mi smo drzava, ljudi gde postoji samo „play“ gde ne postoji „record“. Administracija i cinovnicka sluzba su ogledalo nas samih.
Mislim da vecina ljudi koji se bave nekom privredom i koji sami sebi zaradjuju za zivot, iz ocaja, jedva ceka propast. Ne zbog toga sto ce se tada basibozluci nauciti pameti, vec sto vise nemaju zivaca da izdrze ovu torturu i ovo ludacko ponasanje vlasti i naroda. U Srbiji vecina ljudi organski ne podnosi privrednike i raduje se njihovoj propasti.
Primedba autoru, potrebno je stvari nazivati svojim imenom i po cenu nepopularnosti:
„Bankrot je izbegnut po cenu novog zaduživanja, plan novog zaduživanja u 2013 je oko 3,5 milijardi eura“
pravilnije je reci – bankrot je odlozen…
Inflacija ove godine ce biti oko 14%, a dinar je devalvirao oko 7%, i tako vec 12 godina. Nema te proizvodnje koja moze toliko da dize produktivnost, koliko NB moze da apresira dinar, a bez izvoza nema vracanja dugova. O gluposti pravljenja autoputeva, narocito onog do Veljine kuce, je glupo i pricati. Jedino za sta smemo da se zaduzimo je ulaganje u izvoznu proizvodnju, makar to bile i centrale koje ce izvozom struje sebe isplatiti. Naravno moraju biti u nasem vlasnistvu da bi i profit ostao ovde.
Inace Mile je potpuno u pravu bankrot je samo odlozen, a mogucnost vracanja kredita smanjena.
Izgleda da ce i kod nas, kao i u Grckoj, morati da dodje nemacki gaulajter da nam organizuje drzavu, mi za to nismo sposobni.
Industriju je nemoguće stvoriti dekretom. Uostalom sve oni dosadašnji giganti su samo gutali pare. oni nisu imali svoje proizvode. -Sve je to bilo na bazi licenci ili golo precrtavanje.
Sva sreća da je u to vreme postojao istočni blok kome je naša loša roba bila san snova i kome smo sve mogli da utrapimo. Uostalom, u ono vreme smo imali suficit sa SSSR, a sa Rusijom imamo deficit.
Problem je da se ne može imati industrija bez proizvoda. Doći do proizvoda je vrlo teško-zahteva razvoj, testiranja, optimizaciju proizvodnje, analizu tržišta, prodaju, a za sve to kod nas nije nikad bilo dovoljno znanja.
Jedino što bi moglo da se uradi je da se napravi sigurna država i da se održi niska cena rada. Iluzija je da Srbija ima kvalitetnu i vrednu radnu snagu. Taj koji to tvrdi nije nikada video firmu u Italiji, recimo.
Gastarbajteri koji su odlazili 70.tih su bili sa sela, navikli na rad. Kasnije su odlazili najvredniji i najkvalitetniji. Oni nisu nikakvi predstavnici stanovnika Srbije. Pre će biti da su to oni koji su pobegli od „podsticajnog okruženja“.
Jeste trzistye SSSRa bilo veoma znacajno, ali to je bilo 6milijardi izvoza, ukupan izvoz 89 je bio 27 milijardi, tako da je 85% izvoza islo na konvertabilno trziste.
Netacno da nismo nista znali da napravimo: radeci u Progresu ucestvovao sam u mmnogim izvoznim poslovima: npr izvoz 2000 teleprintera za opremanje Alzirskih posta, proizvodjac EI.
Od 83ce do 90te svake godine smo izvozili milion usisivaca u Francusku, proizvodjac Sloboda Cacak.
Najinteresantniji posao je bio kada smo 88me prodali Japanskoj Tosibi 80 CNC strugova, proizvodnja Ivo Lola Ribar iz Zeleznika. Inace te 88me kompjuter je bio svetsko cudo, a nasi inzenjeri su znali samostalno da naprave CNC masine koje su zadovoljavale i Japanske standarde.
To da mi nemamo vrednu i sposobnu radnu snagu i to nije tacno, mi nikad nismo bili dovoljno uspesni u organizovanju proizvodnje, odrzavanju radne discipline, koriscenju ljudskih resursa, ali to ide na dusu tadasnjim direktorima i danasnjim menadzerima.
Postavicu jedno pitanje koje nema veze sa temom, ali da li neko misli da mi uopste mozemo gore ( u odnosu na Evropu ) sa ovakvim skolstvom. Zasto se nikada niko nije pozabavio ozbiljno fakultetima( makar tim )? Ovde bi nainteresantnija tema bila ekonomski i profesori sa tog faksa koji se cesto javljaju u medijima kako da se resi kriza i nacina da se izbegne bankrot, povece zaposlenost i slicno
Obrazovanje (narocito obrazovanje onih u 20-im, 30-im), reforma aparata do maksimuma, podsticanje drugog, treceg, cetvrtog deteta na selu sa punom platom, podsticanje povratka/investiranja dijaspore, smanjene penzija i drzavnih plata, podsticanje IT sektora, mozda energetika i negovanje sampiona u poljopirvredi. Kampanja za kupovinu domace robe. Nista drugo.
Mi bi imali problem i da nam je dug = 0.
Jer sadasnja populacija ne ume neista da napravi ili smisli, a potrosacki je zavisnik.